Nuriel Rubini očekuje univerzalni osnovni dohodak ili javno vlasništvo nad AI kompanijama zbog tehnoloških promena

Veštačka inteligencija može ubrzati rast BDP-a Sjedinjenih Američkih Država na čak 10 odsto godišnje do 2050. godine, smatra ekonomista Nuriel Rubini. On je u intervjuu za Bloomberg ocenio da će razvoj veštačke inteligencije i robota tokom narednih 20 do 25 godina dovesti do zamene velikog broja radnih mesta. Tradicionalna rešenja, kao što je povećanje starosne granice za penziju, prema njegovom mišljenju, neće biti dovoljna za očuvanje socijalnog sistema.

AI tehnologija i rast BDP-a SAD

Rubini procenjuje da bi godišnja stopa rasta BDP-a SAD do kraja decenije mogla da se poveća na između dva i četiri odsto, zatim do 2040. na oko šest odsto, a do 2050. na čak 10 odsto. Ove brojke nisu konsenzusna ekonomska prognoza, već optimističan scenario zasnovan na pretpostavci da će veštačka inteligencija izazvati istorijski skok produktivnosti. Međutim, prema zvaničnom izveštaju Uprave za socijalno osiguranje SAD, fond za penzije mogao bi da iscrpi rezerve u poslednjem kvartalu 2032. godine, dok su objedinjene rezerve fonda i fonda invalidskog osiguranja dovoljne do 2034. godine.

Univerzalni osnovni dohodak ili socijalizacija AI profita

Rubini smatra da bi masovno uvođenje veštačke inteligencije moglo da dovede do univerzalnog osnovnog dohotka. To je redovna novčana isplata svim građanima, bez obzira na zaposlenje ili visinu zarade. On navodi da bi podrška građanima bila potrebna ne samo posle penzionisanja, već i tokom radnog veka, jer AI smanjuje tražnju za ljudskim radom. Kao rezultat, ekonomska nužnost mogla bi da ubrza političke odluke o univerzalnom dohotku, a ne samo socijalni motivi.

Modeli preraspodele profita tehnoloških kompanija

Rubini vidi dva moguća modela preraspodele koristi od AI. Prvi je naknadna, „ex-post“ preraspodela kroz oporezivanje profita tehnoloških kompanija i isplatu univerzalnog dohotka. Drugi je unapred uspostavljena, „ex-ante“ preraspodela kroz javno vlasništvo nad delom najvrednijih AI kompanija. Ova opcija podrazumeva da država postane suvlasnik kompanija koje kontrolišu ključnu AI infrastrukturu i modele, što Rubini opisuje kao „neki oblik socijalizma“.

Primeri iz prakse i reakcije tržišta

Prema informacijama Financial Timesa, kompanija OpenAI je razmatrala mogućnost da američkoj državi ustupi vlasnički udio od pet odsto. Cilj je da javnost posredno učestvuje u rastu vrednosti i ekonomskim koristima koje donosi AI. Slične predloge mogle bi da usvoje i druge vodeće američke AI kompanije, iako su razgovori u ranoj fazi. Sem Altman, direktor OpenAI-ja, ranije je bio poznat zagovornik univerzalnog osnovnog dohotka. Tokom 2026. godine, Altman je revidirao stav i naglasio da same novčane isplate nisu dovoljne, već da građani treba da dobiju vlasničke udjele u kapitalu i bogatstvu koje stvaraju AI kompanije.

Društveni i ekonomski uticaji veštačke inteligencije

Veštačka inteligencija može izazvati promene u osnovnim ekonomskim odnosima. Kao rezultat, tržište rada, raspodela kapitala i socijalna sigurnost biće pod pritiskom da se prilagode. Očekuje se da će političke debate o univerzalnom dohotku i javnom vlasništvu nad AI kompanijama biti sve aktuelnije. Kako se AI razvija i stvara novu vrednost, pitanje preraspodele prihoda i kapitala postaće ključno za ekonomsku stabilnost i društvenu koheziju.

Proizvođač iz Gornjeg Milanovca ostvario rast neto dobiti i prihoda u prvoj polovini 2026. godine, dok je zarada po akciji porasla na 199 dinara

Metalac AD, proizvođač iz Gornjeg Milanovca, zabeležio je rast neto dobiti od 18 odsto u prvoj polovini 2026. godine. Neto dobit je iznosila 406 miliona dinara (3,5 miliona evra), objavljeno je u finansijskom izveštaju kompanije. Ključni pokazatelj, prihodi su dostigli 729 miliona dinara, što predstavlja rast od 9,6 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Kompanija je u prvoj polovini godine ostvarila poslovni dobitak od 37 miliona dinara (oko 315.000 evra). U istom periodu 2025. godine neto dobit Metalca bila je 343 miliona dinara (2,9 miliona evra). Poslovni rashodi su porasli na 693 miliona dinara, a finansijski prihodi beleže međugodišnji rast od 20,5 odsto i iznose 38 miliona dinara. Kao rezultat, osnovna zarada po akciji povećana je na 199 dinara, dok je prošle godine iznosila 168 dinara.

Prihodi Metalca porasli 9,6 odsto, akcije i dalje ispod fundamentalne vrednosti

Uporedo sa rastom prihoda i dobiti, ukupna aktiva kompanije na dan 30. jun 2026. dostigla je 5,1 milijardu dinara, što je više u odnosu na 4,6 milijardi dinara krajem 2025. godine. Najveći deo bilansa čini stalna imovina sa 4 milijarde dinara, dok je obrtna imovina procenjena na 1,2 milijarde dinara. Ukupan kapital kompanije iznosi 4,4 milijarde dinara, dok su obaveze i dugoročna rezervisanja stabilna na oko 713 miliona dinara.

Akcije Metalca, koje se smatraju „blue-chip“ na Beogradskoj berzi, završile su trgovanje na dan objave izveštaja padom od 1,95 odsto, na 2.010 dinara. Dividendni prinos, prema analitičarima Bloomberg Adrije, kreće se od 4,5 do 5 odsto. Ipak, akcija se i dalje trguje ispod procenjene fundamentalne vrednosti, što se povezuje sa slabom likvidnošću berze i manjim interesovanjem investitora.

Finansijska stabilnost i investicioni ciklus

Metalac je polugodište završio sa 184 zaposlena, što je smanjenje u odnosu na 215 iz 2025. godine. Neto odliv iz redovnih poslovnih aktivnosti iznosio je oko 8,3 miliona dinara, dok su investicione aktivnosti dovele do neto odliva od 117,9 miliona dinara. Kompanija je balansirala tekuće obaveze zahvaljujući prilivima iz finansijskih aktivnosti od 125 miliona dinara, čime je održala likvidnost i omogućila nesmetano poslovanje.

Najveći akcionar je kiparska kompanija Sempiola Invest sa udelom od 9,22 odsto. Slede investitori sa kastodi računima UniCredit Bank Srbija sa 8,43 odsto i domaći preduzetnik Danko Đunić sa 7,59 odsto. Ova vlasnička struktura doprinosi stabilnosti i predvidljivosti poslovanja.

Tržišni izazovi i konkurencija

Industrijski sektor u Srbiji suočava se sa izazovima rasta troškova i optimizacije radne snage. Ipak, Metalac održava visoku likvidnost i nastavlja razvoj investicionih ciklusa. Kompanija proizvodi oko šest miliona komada posuđa godišnje, što je značajan obim u regionalnom kontekstu. Međutim, konkurenciju predstavljaju proizvođači iz Evropske unije i Turske. Analitičarka Bloomberg Adrije Silvana Milić istakla je ranije ove godine: „Metalac ima više od pola veka iskustva, visok nivo tehnološke modernizacije i brojne nagrade za kvalitet, uključujući ESG priznanja. Kompanija ima snažan izvoz i reputaciju pouzdanosti svojih proizvoda i van Srbije.”

Zahvaljujući pažljivom upravljanju kapitalom i stalnim investicijama, Metalac je zadržao stabilnost čak i u izazovnim makroekonomskim uslovima. Na taj način, kompanija potvrđuje otpornost poslovnog modela i atraktivnost za akcionare.

Mađarska pokriva manjak struje iz uvoza dok nivo Dunava ugrožava rad nuklearne i termoelektrana

Nuklearna elektrana Pakš u Mađarskoj suočava se sa ozbiljnim izazovima zbog rekordno niskog vodostaja Dunava, što je primoralo upravu da postepeno isključuje reaktore. Prema rečima Petera Mađara, premijera Mađarske, postoji mogućnost da elektrana potpuno obustavi rad već danas ili sutra, što bi dovelo do gubitka proizvodnje od 2.000 megavata.

Pad proizvodnje i hitne mere u energetskom sektoru

Zbog niskog nivoa Dunava, elektrana je danas od 15 časova zatvorila jedan reaktor. Već je ranije smanjena proizvodnja u drugom bloku za 254 megavata. Time je ukupni proizvodni kapacitet Pakša pao na oko 60 odsto, dok su vanredne mere na snazi još od juna, tokom toplotnog talasa. Osim toga, došlo je do kvara u Termoelektrani Dunamenti, što je dodatno smanjilo proizvodnju električne energije za 400 megavata. Premijer Mađar je izjavio da Mađarska raspolaže uvoznim kapacitetom od 3.600 do 3.800 megavata, što je dovoljno da se nadoknadi manjak iz domaće proizvodnje. On je najavio da će, ukoliko popravka Termoelektrane Dunamenti ne uspe, biti potrebne dodatne mere kako bi se održala stabilnost energetskog sistema.

Operativni izazovi i planovi za stabilizaciju snabdevanja

Premijer Mađar je istakao da će nakon konferencije obići operatora elektroenergetskog sistema MAVIR kako bi sa saradnicima razmotrio stanje u mreži i pripremio planove za eventualno uvođenje rotacionih isključenja ili ograničenja potrošnje u industriji. Takođe, delegacija će posetiti hidroelektranu Dunamenti i rafineriju Dunav kompanije MOL, a do petka i nuklearnu elektranu Pakš, gde će biti održana nova konferencija za novinare.

Uloga nuklearne energije i posledice niskog vodostaja

Nuklearna elektrana Pakš ima četiri reaktora ruske proizvodnje ukupnog kapaciteta dva gigavata i proizvodi skoro polovinu električne energije u Mađarskoj. Nivo vode na Dunavu pao je na rekordno niske vrednosti, što je poremetilo i plovidbu na jednoj od najvažnijih evropskih rečnih ruta. Ministar zaštite životne sredine Laslo Gajdoš izjavio je da su vlasti postavile četiri pontona za pumpanje i dve plutajuće dizalice u blizini Pakša, kako bi se obezbedilo dovoljno vode za hlađenje reaktora. Prema njegovim rečima, očekuje se da vodostaj Dunava nastavi da pada u narednim danima.

Posledice za tržište i energetski sektor

Ova situacija pokazuje koliko su veliki energetski sistemi osetljivi na klimatske promene i ekstremne vremenske prilike. Kao rezultat, Mađarska je prinuđena da poveća uvoz struje u kratkom roku, a stabilnost snabdevanja zavisi od međunarodne saradnje i efikasnog upravljanja infrastrukturom. Nizak vodostaj Dunava utiče ne samo na snabdevanje elektrana vodom za hlađenje, već i na logistiku i plovidbu, što dodatno opterećuje privredu. Planirani obilazak ključnih energetskih objekata i konferencije najavljene za naredne dane ukazuju na to da vlasti aktivno traže rešenja za očuvanje energetske sigurnosti.