Rast cena slobodnog vremena doveo do povećanja izdataka za rekreaciju, dok prodaja sportske opreme beleži skok od 10,7 odsto

Američka potrošnja na hobije i rekreativne aktivnosti zabeležila je rast od 7,9 odsto u avgustu ove godine u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Ovaj podatak objavila je Bank of America, a fenomen koji opisuje rast cena i izdataka za zabavu dobio je naziv funflation. Broj transakcija u istoj kategoriji porastao je 3,4 odsto, što ukazuje na to da građani češće kupuju, ali i izdvajaju više novca za aktivnosti u slobodnom vremenu.

Funflation utiče na troškove rekreacije i svakodnevnog života

Rast troškova zabave i rekreativnih aktivnosti odražava se u svakodnevici Amerikanaca. Prema podacima američkog Biroa za popis, prodaja u prodavnicama sportske opreme, hobi proizvoda, muzičkih instrumenata i knjiga porasla je 10,7 odsto za godinu dana. Istovremeno, ukupna maloprodaja i prodaja hrane porasle su šest odsto u istom periodu. John Gathergood, profesor ekonomije na Univerzitetu u Notingemu, istakao je da se poskupljenje oseća u različitim segmentima, od goriva za putovanja do sladoleda na odmoru.

Potrošači biraju pristupačnije hobije kod kuće

Analitičari Bank of America smatraju da deo rasta izdataka za hobije može biti posledica skupljih putovanja. Njihova analiza ne uključuje troškove samih putovanja, ali podaci pokazuju da je cena avionskog goriva u nedelji zaključno sa 18. septembrom iznosila 194 dolara po barelu. To je 116 odsto više nego prošlogodišnji prosek. Pored toga, cene avionskih karata u SAD su u avgustu bile 26,5 odsto više nego godinu ranije. Zbog toga, mnogi potrošači biraju aktivnosti kod kuće, preusmeravajući sredstva sa skupih putovanja na hobije i zabavu u vlastitom domu.

Stariji milenijalci prednjače u potrošnji na hobije

Prema analizi Bank of America, stariji milenijalci su u poslednja tri meseca trošili više nego dvostruko po osobi na hobije u odnosu na pripadnike generacije Z. Kao rezultat, u svim starosnim grupama raste potrošnja na video igre, dok je kod generacije Z zabeležen rast od 20 odsto po osobi u odnosu na prethodnu godinu. Dan Vasiolak, analitičar kompanije Morningstar, ocenio je da je pandemija ubrzala preusmeravanje potrošača sa kupovine stvari na ulaganje u iskustva. On je naglasio da skuplji život ne utiče jednako na sve slojeve društva. Domaćinstva sa višim prihodima nastavljaju da putuju, dok ostali biraju pristupačnije aktivnosti.

Implikacije fenomena funflation na ekonomsko ponašanje

Rast izdataka za hobije i zabavu, odnosno funflation, odražava širu promenu potrošačkog ponašanja u američkoj ekonomiji. Cene u kategoriji rekreacije, koja obuhvata video i audio opremu, kućne ljubimce, sportsku opremu, fotografiju i knjige, u 12 meseci do avgusta porasle su 2,7 odsto. Ovi trendovi ukazuju na to da se potrošači prilagođavaju novim cenama i traže alternativne načine za uživanje u slobodnom vremenu, bilo kroz aktivnosti u kući ili pristupačnije oblike zabave.

Investitori planiraju najmanje 1 GW novih solarnih projekata na golf terenima, dok vlada cilja 29% električne energije iz solarnih izvora do 2040.

Japanski solarni sektor intenzivno ulaže u kupovinu golf terena kako bi povećao proizvodne kapacitete obnovljive energije. Prema analizi Bloomberg NEF-a, oko 9% postojećih velikih solarnih elektrana u Japanu već je izgrađeno na nekadašnjim golf terenima. Investitori su najavili ili započeli izgradnju najmanje 1 GW novih solarnih projekata na sličnim lokacijama, dok se očekuje dalji rast ovog trenda u narednim godinama.

Zašto golf tereni postaju centar za solarne elektrane

U zemlji sa ograničenim ravnim površinama i visokim stepenom urbanizacije, investitori sve teže nalaze pogodne lokacije za velike solarne elektrane. Golf tereni predstavljaju rešenje jer nude velike, otvorene površine sa blagim nagibima, dovoljno sunčeve svetlosti i često dobar pristup elektroenergetskoj mreži. Na primer, kompanija Kamisato Kensetsu kupila je teren sa 27 rupa u prefekturi Gunma, oko dva sata od Tokija, i planira izgradnju solarne elektrane snage 152 megavata. To bi bila jedna od najvećih planiranih solarnih elektrana u zemlji. Kompanija trenutno nastavlja da upravlja golf terenom, dok traju pripreme i procene uticaja na životnu sredinu, što može potrajati do četiri godine. Zatvaranje terena i početak izgradnje očekuje se do 2030. godine.

Solarna energija i izazovi razvoja u Japanu

Japan je značajno ubrzao razvoj solarne energije nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011. godine, kada je zatvorio svih 54 nuklearna reaktora. Vlada je tada uvela izdašne podsticaje za obnovljive izvore, što je pokrenulo investicije. Međutim, poslednjih godina izgradnja velikih solarnih elektrana usporava zbog smanjenja subvencija i protivljenja lokalnih zajednica, koje izražavaju zabrinutost zbog krčenja šuma, klizišta i promena pejzaža. S druge strane, vlada želi da solarna energija do 2040. godine učestvuje sa do 29% u ukupnoj proizvodnji električne energije, što je skoro tri puta više nego danas. Taj cilj zahteva nove strategije iskorišćavanja zemljišta. Golf tereni su jedan od resursa nastalih tokom investicionog buma 1980-ih, ali opadajuća popularnost u ruralnim oblastima i starenje stanovništva čine ih pogodnim za prenamenu. Takođe, kompanije poput Renova istražuju i manje solarne projekte na napuštenim poljoprivrednim površinama.

Tehnološke inovacije i budući pravci

Pored solarnih elektrana na golf terenima, Japan ulaže i u razvoj nove generacije fotonaponskih ćelija, poznatih kao perovskitne solarne ćelije. Ova tehnologija omogućava postavljanje panela na krovove, zidove i druge površine koje nisu pogodne za tradicionalne panele. Zbog toga se očekuje da će diversifikacija tehnologija doprineti daljem rastu kapaciteta obnovljivih izvora energije. Kao rezultat, japanski solarni sektor nastoji da prevaziđe prostorna ograničenja kroz inovacije i prenamenu zemljišta. To je ključno za ostvarenje nacionalnih energetskih ciljeva i održivu energetsku tranziciju.

Zagrebački električni tramvaj i Čistoća obustavili rad, 20 kamiona angažovano za prioritetne lokacije otpada

Štrajk komunalnih službi u Zagrebu započeo je jutros u 3.30 časova, što je dovelo do potpunog prekida rada tramvaja i autobusa, kao i do obustave rada gradske Čistoće. Prema izjavama sindikalnih predstavnika, odziv radnika je veoma visok, pa vozila Zagrebačkog električnog tramvaja (ZET) i Čistoće nisu izašla na ulice. Kao rezultat štrajka, naplata parkiranja u celom gradu takođe je obustavljena.

Detalji štrajka komunalnih službi u Zagrebu

Vladimir Jozić, predsednik Sindikata vozača i saobraćajnog osoblja ZET-a, potvrdio je da ni tramvaji ni autobusi trenutno ne saobraćaju. Istovremeno, Mumin Hodžić, predsednik Sindikata komunalnih radnika i vozača Čistoće, naglasio je da će tokom štrajka deo poslova ipak biti obavljen. Tačnije, 20 kamiona Čistoće biće angažovano za odvoz otpada sa prioritetnih lokacija. Hodžić je pojasnio da će otpad biti uklanjan iz bolnica, vrtića, škola, domova za starije i sa lokacija na kojima se generišu veće količine otpada. “Organizovaćemo se tako da se što manje oseti taj prvi dan odvoza smeća”, izjavio je on.

Uticaj štrajka na gradske servise i saobraćaj

Zbog štrajka komunalnih službi u Zagrebu, saobraćaj u gradu je značajno otežan, a na ulicama su zabeležene velike gužve. Mediji navode da su cene taksi prevoza za vožnju od sedam kilometara u rasponu od 13 do gotovo 28 evra. Osim toga, radnici preduzeća Zagrebačke ceste izlaziće samo u hitnim slučajevima, kao što su odroni ili druge hitne situacije na putnoj infrastrukturi.

Ograničen rad i prioriteti komunalnih službi tokom štrajka

Tokom trajanja štrajka, prioritet je dat odvozu otpada sa ključnih javnih lokacija, dok će ostale zone morati da sačekaju nastavak redovnog rada. Štrajk komunalnih službi u Zagrebu ističe značaj ključnih javnih servisa i njihov uticaj na svakodnevni ekonomski život grada. S obzirom na obustavu javnog prevoza i poremećaje u odvozu otpada, očekuje se da će ekonomske posledice biti vidljive kroz povećane operativne troškove građana i privrede, kao i kroz potencijalne poremećaje u funkcionisanju ostalih sektora.

Šira ekonomska slika i implikacije za Zagreb

Ovakvi štrajkovi često ukazuju na duboke probleme u sektoru javnih službi, uključujući pitanje radnih prava, uslova rada i finansiranja komunalnih preduzeća. Uporedo sa tim, prekid osnovnih servisa može uticati i na produktivnost drugih sektora, naročito u urbanim sredinama gde je javni prevoz ključan za dnevnu mobilnost radne snage. Iako deo poslova Čistoće funkcioniše ograničeno, štrajk komunalnih službi u Zagrebu naglašava zavisnost grada od efikasnog funkcionisanja ovih sistema i potrebu za dijalogom između zaposlenih i uprave radi stabilnosti javnih servisa.