Investitori planiraju najmanje 1 GW novih solarnih projekata na golf terenima, dok vlada cilja 29% električne energije iz solarnih izvora do 2040.

Japanski solarni sektor intenzivno ulaže u kupovinu golf terena kako bi povećao proizvodne kapacitete obnovljive energije. Prema analizi Bloomberg NEF-a, oko 9% postojećih velikih solarnih elektrana u Japanu već je izgrađeno na nekadašnjim golf terenima. Investitori su najavili ili započeli izgradnju najmanje 1 GW novih solarnih projekata na sličnim lokacijama, dok se očekuje dalji rast ovog trenda u narednim godinama.

Zašto golf tereni postaju centar za solarne elektrane

U zemlji sa ograničenim ravnim površinama i visokim stepenom urbanizacije, investitori sve teže nalaze pogodne lokacije za velike solarne elektrane. Golf tereni predstavljaju rešenje jer nude velike, otvorene površine sa blagim nagibima, dovoljno sunčeve svetlosti i često dobar pristup elektroenergetskoj mreži. Na primer, kompanija Kamisato Kensetsu kupila je teren sa 27 rupa u prefekturi Gunma, oko dva sata od Tokija, i planira izgradnju solarne elektrane snage 152 megavata. To bi bila jedna od najvećih planiranih solarnih elektrana u zemlji. Kompanija trenutno nastavlja da upravlja golf terenom, dok traju pripreme i procene uticaja na životnu sredinu, što može potrajati do četiri godine. Zatvaranje terena i početak izgradnje očekuje se do 2030. godine.

Solarna energija i izazovi razvoja u Japanu

Japan je značajno ubrzao razvoj solarne energije nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011. godine, kada je zatvorio svih 54 nuklearna reaktora. Vlada je tada uvela izdašne podsticaje za obnovljive izvore, što je pokrenulo investicije. Međutim, poslednjih godina izgradnja velikih solarnih elektrana usporava zbog smanjenja subvencija i protivljenja lokalnih zajednica, koje izražavaju zabrinutost zbog krčenja šuma, klizišta i promena pejzaža. S druge strane, vlada želi da solarna energija do 2040. godine učestvuje sa do 29% u ukupnoj proizvodnji električne energije, što je skoro tri puta više nego danas. Taj cilj zahteva nove strategije iskorišćavanja zemljišta. Golf tereni su jedan od resursa nastalih tokom investicionog buma 1980-ih, ali opadajuća popularnost u ruralnim oblastima i starenje stanovništva čine ih pogodnim za prenamenu. Takođe, kompanije poput Renova istražuju i manje solarne projekte na napuštenim poljoprivrednim površinama.

Tehnološke inovacije i budući pravci

Pored solarnih elektrana na golf terenima, Japan ulaže i u razvoj nove generacije fotonaponskih ćelija, poznatih kao perovskitne solarne ćelije. Ova tehnologija omogućava postavljanje panela na krovove, zidove i druge površine koje nisu pogodne za tradicionalne panele. Zbog toga se očekuje da će diversifikacija tehnologija doprineti daljem rastu kapaciteta obnovljivih izvora energije. Kao rezultat, japanski solarni sektor nastoji da prevaziđe prostorna ograničenja kroz inovacije i prenamenu zemljišta. To je ključno za ostvarenje nacionalnih energetskih ciljeva i održivu energetsku tranziciju.

Zagrebački električni tramvaj i Čistoća obustavili rad, 20 kamiona angažovano za prioritetne lokacije otpada

Štrajk komunalnih službi u Zagrebu započeo je jutros u 3.30 časova, što je dovelo do potpunog prekida rada tramvaja i autobusa, kao i do obustave rada gradske Čistoće. Prema izjavama sindikalnih predstavnika, odziv radnika je veoma visok, pa vozila Zagrebačkog električnog tramvaja (ZET) i Čistoće nisu izašla na ulice. Kao rezultat štrajka, naplata parkiranja u celom gradu takođe je obustavljena.

Detalji štrajka komunalnih službi u Zagrebu

Vladimir Jozić, predsednik Sindikata vozača i saobraćajnog osoblja ZET-a, potvrdio je da ni tramvaji ni autobusi trenutno ne saobraćaju. Istovremeno, Mumin Hodžić, predsednik Sindikata komunalnih radnika i vozača Čistoće, naglasio je da će tokom štrajka deo poslova ipak biti obavljen. Tačnije, 20 kamiona Čistoće biće angažovano za odvoz otpada sa prioritetnih lokacija. Hodžić je pojasnio da će otpad biti uklanjan iz bolnica, vrtića, škola, domova za starije i sa lokacija na kojima se generišu veće količine otpada. “Organizovaćemo se tako da se što manje oseti taj prvi dan odvoza smeća”, izjavio je on.

Uticaj štrajka na gradske servise i saobraćaj

Zbog štrajka komunalnih službi u Zagrebu, saobraćaj u gradu je značajno otežan, a na ulicama su zabeležene velike gužve. Mediji navode da su cene taksi prevoza za vožnju od sedam kilometara u rasponu od 13 do gotovo 28 evra. Osim toga, radnici preduzeća Zagrebačke ceste izlaziće samo u hitnim slučajevima, kao što su odroni ili druge hitne situacije na putnoj infrastrukturi.

Ograničen rad i prioriteti komunalnih službi tokom štrajka

Tokom trajanja štrajka, prioritet je dat odvozu otpada sa ključnih javnih lokacija, dok će ostale zone morati da sačekaju nastavak redovnog rada. Štrajk komunalnih službi u Zagrebu ističe značaj ključnih javnih servisa i njihov uticaj na svakodnevni ekonomski život grada. S obzirom na obustavu javnog prevoza i poremećaje u odvozu otpada, očekuje se da će ekonomske posledice biti vidljive kroz povećane operativne troškove građana i privrede, kao i kroz potencijalne poremećaje u funkcionisanju ostalih sektora.

Šira ekonomska slika i implikacije za Zagreb

Ovakvi štrajkovi često ukazuju na duboke probleme u sektoru javnih službi, uključujući pitanje radnih prava, uslova rada i finansiranja komunalnih preduzeća. Uporedo sa tim, prekid osnovnih servisa može uticati i na produktivnost drugih sektora, naročito u urbanim sredinama gde je javni prevoz ključan za dnevnu mobilnost radne snage. Iako deo poslova Čistoće funkcioniše ograničeno, štrajk komunalnih službi u Zagrebu naglašava zavisnost grada od efikasnog funkcionisanja ovih sistema i potrebu za dijalogom između zaposlenih i uprave radi stabilnosti javnih servisa.

Kompanije snose troškove poreza i doprinosa iako zaposleni više ne dolaze, birokratska procedura odjave često traje nedeljama

Poslodavci u Srbiji suočavaju se sa problemom kada zaposleni prestane da dolazi na posao bez najave, a procedura za odjavu iz sistema zahteva višenedeljnu birokratsku proceduru. Tako tokom ovog perioda kompanije nastavljaju da plaćaju poreze i doprinose za radnika koji, prema podacima, već radi na drugom mestu. Ovaj slučaj ilustruje pravnu prazninu koja, zbog složenih procedura, stvara dodatne troškove za firme, što potvrđuje problem plaćanja poreza za radnike koji su napustili posao.

U Srbiji važeće radno zakonodavstvo propisuje da poslodavac može da uputi upozorenje o otkazu tek nakon što zaposleni izostane najmanje tri dana zaredom bez opravdanja. Upozorenje se šalje na zvaničnu adresu radnika, a ukoliko ga ne preuzme, procedura nalaže da se dokument okači na oglasnu tablu firme. Posle osam dana od kačenja na tablu, upozorenje se smatra uručenim, a radnik dobija još osam dana za izjašnjenje. Samo u ovoj fazi, poslodavac mora da čeka više od 20 dana, a tokom celog tog perioda, obavezan je da plaća poreze i doprinose.

Komplikovana procedura odjave i tehnička ograničenja sistema

Nakon isteka roka za izjašnjenje, poslodavac može da donese rešenje o otkazu koje takođe prolazi istu proceduru slanja i kačenja na oglasnu tablu, uz novo čekanje od osam dana. Tek nakon što rešenje postane pravosnažno, poslodavac može da pokrene odjavu iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO). Međutim, elektronski sistem CROSO dozvoljava odjavu unazad za najviše tri dana, dok je administrativna procedura već trajala nedeljama. Da bi se radnik odjavio retroaktivno, poslodavac mora da se obrati Fondu PIO, što dodatno komplikuje situaciju i produžava period u kojem su porezi i doprinosi i dalje obavezni.

Advokatica Dušica Jež Bojović navodi da pojedine filijale Fonda PIO zahtevaju od radnika, koji se već ne pojavljuje na poslu, da se pismeno izjasni da li pristaje na odjavu. To često nije moguće, pa se čitav proces razvlači mesecima. U tom periodu, radnik je zvanično zaposlen kod prethodnog poslodavca, a novi poslodavac ga prijavljuje putem “programske odjave”. Ipak, stari poslodavac i dalje mora da sprovede celu proceduru i plaća poreze dok odjava ne postane pravosnažna.

Pravne praznine i izazovi vanrednog otkaza

Ovakva situacija posledica je odsustva instituta vanrednog otkaza u domaćem zakonodavstvu. Kako ističe Mario Reljanović, predsednik Centra za dostojanstven rad, poslodavci su pokušavali da tuže radnike za naknadu štete, ali su odustajali zbog složenosti i neizvesnosti sudskih postupaka. Osim toga, uvođenje vanrednog otkaza nosi rizik zloupotrebe u sistemu sa slabim institucionalnim mehanizmima. Iz tog razloga, zakonodavac je oprezan i ne dopušta brzu odjavu bez iscrpljivanja svih procedura.

Konačno, primer iz Hrvatske pokazuje da su, nakon uvođenja olakšanih procedura za otkaz, mnogi radni sporovi završili na sudu. Zbog toga stručnjaci predlažu da se rešenje traži kroz poboljšanje tehnoloških rešenja i preciznije zakonske odredbe, kako bi se izbeglo višemesečno plaćanje poreza za radnike koji su napustili posao. Do tada, poslodavci će nastaviti da snose ekonomski teret administrativnih ograničenja.