Nafta dostigla 103 dolara po barelu u martu, benzin u Srbiji poskupeo 2,6%, a dizel 4,1%

Martovski rast cene nafte od 34 odsto, sa 77 na 103 dolara po barelu, izazvao je značajan rast cena goriva u regionu Balkana, pokazuju ekonomske analize. Najveće posledice osetili su vozači i prevoznici u Makedoniji, gde je benzin poskupeo 17 odsto, a evrodizel čak 30 odsto u periodu od dve do tri nedelje. U Bosni i Hercegovini dizel je poskupeo 21 odsto, dok je u Bugarskoj benzin skuplji za 10 odsto.

Cene dizela povećane su najviše u Makedoniji za 34 evrocenta, dok su u Bosni i Hercegovini i Bugarskoj rasle za po 24 evrocenta. Kada je reč o benzinu, najveći rast zabeležen je u Makedoniji za 27 centi, dok je u Bugarskoj i Rumuniji porast iznosio oko 13 centi.

Vozači u Srbiji zabeležili su manja procentualna poskupljenja: benzin je poskupeo za 2,6 odsto, a dizel za 4,1 odsto, što predstavlja povećanje od 4 i 7 evrocenti. Međutim, cene goriva u Srbiji su među najvišima u regionu. Za 95-oktanski benzin vozači plaćaju gotovo 1,6 evra po litru, a za dizel 1,8 evra, što je za 38, odnosno 33 centa više nego kod najjeftinijeg suseda i 8 i 17 evrocenti iznad proseka regiona.

Iako je akciza na naftne derivate u Srbiji smanjena za maksimalno dozvoljenih 20 odsto, ona je i dalje znatno viša nego u Makedoniji — 0,50 evra naspram 0,36 evra i 0,25 evra u drugim zemljama. Nabavna cena benzina u Makedoniji iznosi 0,68 evra, a dizela 0,88 evra po litru, dok je u Srbiji rafinerijska cena procenjena na 0,71 evra za benzin i 0,85 evra za dizel.

Na svetskim berzama, rast cena goriva prouzrokovan je ograničenim isporukama iz Persijskog zaliva zbog napada SAD i Izraela na Iran, kao i oštećenja rafinerija. Bezolovni benzin na Mediteranu premašio je 800 dolara po toni, dok je niskosumporni dizel prešao 1.000 dolara po toni. Cene goriva u maloprodaji u regionu Balkana i šire pratile su ovaj trend, ali su odstupanja po zemljama zavisila od državne politike kontrole tržišta.

Švedska banka savetuje 1.000 kruna (100 evra) po osobi, gotovina čini 52 odsto plaćanja u evrozoni

Centralne banke širom Evrope ponovo naglašavaju značaj gotovine kao rezervnog sredstva plaćanja u kriznim situacijama i preporučuju domaćinstvima da drže između 70 i 100 evra gotovine kod kuće. Švedska centralna banka predložila je građanima da imaju oko 1.000 švedskih kruna, odnosno približno 100 evra po odrasloj osobi, što bi prema njihovoj proceni pokrilo osnovne potrebe za nedelju dana u slučaju prekida digitalnih plaćanja.

U godišnjem izveštaju Evropske centralne banke za 2024. godinu navedeno je da je gotovina i dalje najčešće korišćeno sredstvo plaćanja na fizičkim prodajnim mestima u evrozoni, čineći 52 odsto svih transakcija, što je pad u odnosu na 59 odsto iz 2022. godine. Banka Slovenije ističe da gotovina čini 64 odsto plaćanja u zemlji, dok je pravo na korišćenje gotovine u decembru 2025. godine zaštićeno i ustavom, dodatkom člana 74a.

Švedska centralna banka savetuje domaćinstvima da polako povećavaju rezerve gotovine i ne oslanjaju se isključivo na digitalne metode plaćanja. Preporučuje se kombinacija fizičkih bankarskih kartica, mobilnih plaćanja i kartica različitih banaka kako bi se smanjio rizik od potpunog prekida transakcija. Takođe, švedski regulatori naglašavaju važnost održavanja infrastrukture za gotovinska plaćanja, kao što su rad bankomata, transport gotovine i njeno prihvatanje u prodavnicama.

Više nordijskih zemalja, uključujući Finsku i Norvešku, upozorilo je na ranjivost elektronskih plaćanja u slučaju sajber-napada ili prekida infrastrukture i preporučilo građanima da imaju određenu količinu gotovine za vanredne situacije. U tim zemljama razvijaju se i rešenja za kartična plaćanja bez internet veze kako bi osnovne kupovine bile moguće i tokom poremećaja u digitalnim mrežama.

Prema podacima Evropske centralne banke, tokom poslednjih godina, od pandemije kovida 19 do početka rata u Ukrajini, povećana je potražnja za gotovinom jer je stanovnici vide kao siguran i odmah dostupan oblik novca. Banka Slovenije navodi da je bankarski sistem u zemlji ostao stabilan tokom neizvesnih perioda, a ističe se da gotovina ima dodatne prednosti jer se svuda prihvata kao sredstvo plaćanja i čuva vrednost.

Za razliku od pomenutih evropskih zemalja, Narodna banka Srbije ne preporučuje građanima pravljenje posebnih zaliha gotovine i nije odredila iznos koji bi trebalo imati kod kuće. Prema navodima centralne banke, finansijski sistem Srbije funkcioniše stabilno, a građanima je obezbeđen nesmetan pristup gotovini i svim bankarskim uslugama.

Broj onlajn kupovina porastao 34,3 odsto, vrednost dinarskih transakcija 237,4 milijarde dinara

Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom 2025. godine u Srbiji je realizovano rekordnih 110,6 miliona internet kupovina, odnosno više od 303.000 transakcija dnevno. U poređenju sa 2024. godinom, kada je zabeleženo 82,4 miliona onlajn kupovina, rast iznosi 34,3 odsto. U srednjoročnom periodu, u odnosu na 2020. godinu, broj internet transakcija porastao je 5,2 puta, sa 21,2 miliona na 110,6 miliona. Više od dve trećine internet kupovina u 2025. godini (71 odsto) obavljeno je u domaćoj valuti, dok je evro imao udeo od 21,5 odsto, američki dolar 5,5 odsto, britanska funta 0,3 odsto, švajcarski franak 0,1 odsto, a ostale valute 1,7 odsto.

Na kraju 2025. godine registrovano je 5.632 domaće internet prodavnice, što je povećanje za 906 u odnosu na prethodnu godinu. Broj internet prodavnica je 2,8 puta veći nego na kraju 2020, kada ih je bilo nešto više od 2.000. Broj dinarskih kupovina porastao je za 39,1 odsto u odnosu na 2024. godinu, dok je vrednost ovih transakcija povećana za 46,3 odsto i iznosila je 237,4 milijarde dinara.

U pogledu kupovina u stranim valutama, broj transakcija u evrima porastao je 44,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu (sa 16,5 miliona na 23,8 miliona), dok je njihova ukupna vrednost zabeležila rast od 39,3 odsto (sa 735,2 miliona na 1.024,1 milion evra). Istovremeno, broj internet kupovina u američkim dolarima pao je za 23,3 odsto (sa 7,9 miliona na 6,1 milion), ali je njihova vrednost porasla za 12,5 odsto (sa 217,4 miliona na 244,5 miliona dolara).

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su dinar, evro i američki dolar tokom 2025. godine činili 98 odsto svih internet kupovina izvršenih platnim karticama i elektronskim novcem, što potvrđuje dominaciju ovih valuta na domaćem tržištu onlajn trgovine.