U prvom kvartalu registrovano 5.243 teretnih vozila i 220 autobusa, saobraćajne nezgode smanjene za 3,5 odsto

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu 2026. godine u Srbiji je prvi put registrovan 41.391 putnički automobil, dok je broj teretnih vozila iznosio 5.243, a autobusa 220. Među ovim vozilima, čak 82,9 odsto novo registrovanih putničkih automobila bilo je starije od dve godine, dok je kod teretnih vozila taj udeo 77,0 odsto, a kod radnih vozila 59,8 odsto.

Najzastupljenija teretna vozila su ona nosivosti do 999 kg, sa dominantnim korišćenjem dizel goriva. Kod putničkih automobila, vozila sa zapreminom motora do 1.399 cm3 uglavnom koriste benzin, dok su vozila zapremine 1.400 cm3 i više češće na dizel pogon. Među brendovima, najviše je registrovano automobila marki Folksvagen, Audi, Škoda, Pežo i Opel. Podaci Srpske asocijacije uvoznika delova i vozila pokazuju da su kod novih vozila najprodavanije Škode (2.492 vozila u prva četiri meseca), a slede Tojota sa 1.517 i Hjundai sa 793 vozila.

U istom periodu zabeležene su ukupno 2.633 saobraćajne nezgode sa nastradalim licima, pri čemu je povređeno 3.575 lica, a život izgubilo 84 osobe. Broj saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima smanjen je za 3,5 odsto u odnosu na prvi kvartal 2025. godine. Van naselja je zabeležen pad nezgoda od 10,0 odsto, dok je u naseljima pad iznosio 1,3 odsto.

Broj nastradalih lica takođe je smanjen za 6,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Povređenih je manje za 6,4 odsto, a broj poginulih lica smanjen je za 18,4 odsto. Ovi podaci ukazuju na nastavak trenda smanjenja saobraćajnih nezgoda i nastradalih na drumovima Srbije.

Brent nafta beleži rast od 0,4%, dok dizel u Crnoj Gori pada na 1,66 evra, a u Srbiji benzin ostaje na 196 dinara

Na svetskom tržištu nafte tokom prethodne nedelje cena brent nafte porasla je za 0,4%, dostigavši 94 dolara za barel, dok je nedeljni prosek iznosio 95 dolara. Uprkos nestabilnostima na Bliskom istoku i prekidu pregovora Irana, tržište nije značajnije reagovalo, a cena goriva u Srbiji ostala je nepromenjena za razliku od susednih zemalja.

Na mediteranskom tržištu, relevantnom za region, derivati su zabeležili pad. Cena ultraniskosumpornog dizela (ULSD) kretala se od 1.070 do 1.120 dolara po toni, što predstavlja smanjenje od 25 do 30 dolara u odnosu na kraj maja. Premijum benzin je koštao 995 do 1.045 dolara, uz pad od 5 do 10 dolara.

U Crnoj Gori, litar dizela sada iznosi 1,66 evra, što je smanjenje od tri centa, dok je benzin 95 oktana pao na 1,65 evra, takođe tri centa manje. Vlada je intervenisala vraćanjem višeg iznosa akcize, čime su ublažena veća pojeftinjenja. U Hrvatskoj, gde je Vlada snizila akcize i fiksirala marže do 15. juna, benzin i dizel koštaju 1,61 evro, što znači da je benzin jeftiniji za tri centa, a dizel za pet centi u odnosu na cene pre utorka.

Srbija, međutim, zadržava prethodne cene. Administrativna cena bezolovnog benzina BMB 95 i dalje iznosi najviše 196 dinara (1,67 evra) po litru, a standardnog evrodizela 222 dinara (1,89 evra). Ove cene su određene nakon što je prethodnog petka benzin poskupeo za tri dinara, a dizel pojeftinio za tri dinara. Vlada Srbije je nedavno izmenila iznos akcize, smanjivši umanjenje trošarine sa 25% na 20%. Tako se do 7. juna na litar benzina obračunava akciza od 57,6 dinara (umesto 54), a na dizel 59,23 dinara (prethodno 55,53). Puna akciza za ovu godinu je određena na 72 dinara za benzin, odnosno 74 dinara za dizel, i mogla bi se primenjivati od 8. juna, prema poslednjoj odluci Vlade.

Formiranje maloprodajnih cena goriva u Srbiji uređeno je Uredbom o ograničenju cena goriva, donetom februara 2022. godine, koja je produžena do 23. juna 2026. Cene se određuju na osnovu srednje veleprodajne cene Ministarstva energetike i rudarstva, uz dodatak marže i PDV-a. Prosečna cena na berzi Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera) koristi se umesto domaće rafinerijske cene, budući da rafinerija već dva meseca ne radi zbog prekida dotoka nafte. Privredni subjekti su dužni da odmah primene nove maloprodajne cene po objavljivanju na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Vetropark ukupne snage 168 megavata predat kineskom investitoru, izgradnja projekata Alibunar A i B uskoro počinje

Norveška kompanija Emerdži je zvanično završila prodaju projekta vetroparka Alibunar ukupne snage 168 megavata (MW) kineskoj firmi Heavy Energy International, objavljeno je 5. juna 2026. godine. Novi vlasnik najavio je početak građevinskih radova na vetroparkovima Alibunar A i B, koje su razvili Emerdži i njen holandsko-belgijski partner.

Vetropark Alibunar, sa ukupnom snagom od 168 MW, deo je strategije razvoja obnovljivih izvora energije i energetske bezbednosti Srbije. Prema navodima Emerdžija, ova transakcija predstavlja značajno dostignuće za kompaniju i partnere, dok se očekuje da izgradnja doprinose nacionalnim ciljevima u oblasti zelene energije.

“Uspešno zatvaranje ove transakcije predstavlja značajno dostignuće za Emerdži i naše partnere. Ponosni smo što smo razvili projekat Alibunar do ove faze i što predajemo visokokvalitetan, za izgradnju spreman projekat kompaniji Hevi enerdži internešenal. Radujemo se početku izgradnje i isporuci čiste energije Srbiji u narednim decenijama”, izjavio je Jan-Filip Zuren, izvršni direktor Emerdžija.

Kompanija Emerdži je nordijski developer obnovljivih izvora energije, fokusiran na razvoj velikih vetro i solarnih projekata na području jugoistočne Evrope. Njihova strategija podrazumeva identifikaciju, razvoj i dovođenje projekata do faze spremne za izgradnju, nakon čega ih prepušta investitorima ili energetskim fondovima.

Ova transakcija naglašava dugoročnu posvećenost energetskoj tranziciji regiona, navodi se u saopštenju Emerdžija.