Connect with us

Domaće

Beneficirani radni staž proširen na visinske radnike, 12 meseci se računa kao 16

U železarama 12 meseci rada priznaje se kao 14, 15 ili 16 meseci staža, dok je u zdravstvu lekarima na terenu 12 meseci izjednačeno sa 15 meseci staža

Published

1 hour ago

on

pexels-photo-6804264

U železarama 12 meseci rada priznaje se kao 14, 15 ili 16 meseci staža, dok je u zdravstvu lekarima na terenu 12 meseci izjednačeno sa 15 meseci staža

Spisak zanimanja za beneficirani radni staž u Srbiji proširen je najnovijim izmenama, čime su uvedena nova radna mesta koja ostvaruju pravo na uvećani staž. Prvi put je za radnike koji rade na visini uz pomoć alpinističke opreme propisano da im se 12 meseci rada računa kao 16 meseci staža. Ova promena uvodi posebnu kategoriju za visinske radnike i precizno definiše njihova prava u radnoj knjižici.

Izmenama je najviše promena predviđeno u sektoru crne metalurgije, posebno u železarama. U zavisnosti od radnog mesta, radnicima u ovom sektoru 12 meseci rada priznaje se kao 14, 15 ili 16 meseci staža. Najveće beneficije odnose se na poslove u visokim pećima, gde pojedina radna mesta ostvaruju pravo da im se godina rada računa kao 16 meseci radnog staža.

U hemijskoj industriji, beneficirani staž je predviđen za vatrogasce u petrohemiji, dok je u termoelektranama dodat rad na poslovima odsumporavanja. Takođe, u sektoru energetike i održavanja opreme precizirana su radna mesta sa uvećanim stažom. Za većinu ovih poslova važi pravilo da 12 meseci rada donosi 14 meseci staža.

Značajne izmene uvedene su i u zdravstvu, posebno u oblasti hitne medicinske pomoći. Nova pravila predviđaju da lekarima na terenu i u transportu 12 meseci rada bude priznato kao 15 meseci staža, dok se medicinskim tehničarima i vozačima saniteta za isti period priznaje 14 meseci.

Ove izmene precizno definišu dužinu beneficiranog radnog staža za rizična i zahtevna radna mesta, što omogućava pouzdanije planiranje penzionisanja za zaposlene u navedenim sektorima.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Srpske firme koriste teter za plaćanja, bitkoin raste na 75.000 dolara

Bitkoin dostigao 75.000 dolara, teter postaje najčešći alat za transakcije u međunarodnoj trgovini

Published

10 minutes ago

on

March 19, 2026

By

Bitkoin dostigao 75.000 dolara, teter postaje najčešći alat za transakcije u međunarodnoj trgovini

Kripto tržište u Srbiji beleži ubrzano sazrevanje, dok kompanije sve češće koriste teter (Tether, USDT) za plaćanje dobavljača iz Afrike i Kine, kao i za izmirenje faktura s partnerima iz Rusije, kojima su bankarski kanali zatvoreni. Cena bitkoina, najpoznatije kriptovalute, oporavila se sa 60.000 na raspon od 72.000 do 75.000 dolara, što je značajno u svetlu aktuelnih geopolitičkih dešavanja. Prema rečima stručnjaka iz prve srpske kripto-menjačnice ECD.rs, tržište više ne reaguje panično na oscilacije cene – sada se kupovina pojačava kada cena padne, dok se prilikom rasta beleži veći broj prodaja.

Finansijska pismenost domaćih korisnika porasla je kroz iskustvo i edukaciju, pa se sve češće primenjuje strategija „kupi kad je jeftino, prodaj kad je skupo“. Teter je postao dominantno sredstvo za svakodnevne poslovne potrebe, a ne samo za investiranje. „Sve je popularniji teter kao sredstvo plaćanja, naplate, transfera novca. Prosto, ljudi ga koriste ne investiciono, nego upotrebno – da olakšaju sebi biznis i život”, navodi kripto-stručnjak iz ECD.rs.

Bitkoin, koji se kotira između 72.000 i 75.000 dolara, nije zabeležio značajan skok uprkos sukobima na Bliskom istoku i nestabilnosti naftnog tržišta. „Nije skočio toliko koliko su ljudi smatrali da će skakati, jer ovi sukobi s Iranom su ozbiljna, strateška igrica oko nafte, oko distribucije, i to utiče na ekonomiju celog sveta. Zbog toga sam ubeđen da je krenuo da raste. Prosto, ljudi su počeli da ga kupuju, institucije su krenule da ga kupuju, ali mnogo sporije – jer se više ne srlja, i veliki kapital mnogo manje pomera samu cenu”, objašnjava sagovornik iz ECD.rs.

Profil korisnika kriptovaluta u Srbiji značajno se promenio. Dok su ranije dominirali IT preduzetnici, sada kripto koriste i softverske firme, trgovci automobilskim delovima, kao i proizvođači iz više od 20 različitih industrija. Kompanije su veće, a spektar upotrebe kripta, posebno tetera, dramatično se proširio. Uvoznici iz Srbije koriste teter za brza plaćanja bez dodatnih troškova, posebno prilikom uvoza robe iz Afrike i Azije ili izvoza u Rusiju, gde je, zbog bankarskih sankcija, kripto često jedini funkcionalni kanal.

Srpsko tržište kriptovaluta sada pokazuje zrelost, dok računovođe sve bolje savladavaju knjiženje kripto transakcija, a teter postaje svakodnevni alat za domaći biznis. Ove promene ukazuju na novi nivo integracije kriptovaluta u domaću privredu, uz fokus na efikasnost i praktičnu primenu, umesto isključivo investicionih motiva.

Pročitaj još

Domaće

EU povećala proizvodnju zelene energije na 47,3 odsto u 2025. godini

Vetroturbine čine 37,5 odsto ukupne proizvodnje, solarna energija beleži rast od 24,6 odsto

Published

20 minutes ago

on

March 19, 2026

By

Vetroturbine čine 37,5 odsto ukupne proizvodnje, solarna energija beleži rast od 24,6 odsto

Evropska unija je tokom 2025. godine proizvela 47,3 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, objavio je Evrostat. Ovaj rezultat predstavlja blagi porast u odnosu na prethodnu godinu, kada je udeo iznosio 47,2 odsto, što potvrđuje kontinuirani rast zelenih izvora u evropskom elektroenergetskom miksu, uprkos izazovima u snabdevanju i klimatskim promenama.

Najveći doprinos obnovljivoj energiji u EU dali su vetroturbine sa 37,5 odsto udela u ukupnoj proizvodnji. Solarni izvori učestvovali su sa 27,5 odsto, dok je hidroenergija činila 25,9 odsto. Ostali obnovljivi izvori dolaze iz sagorevajućih obnovljivih goriva sa 8,5 odsto i geotermalnih i drugih alternativnih energija sa 0,5 odsto.

Prema podacima Evrostata, solarna energija ostvarila je najbrži rast među obnovljivim izvorima sa povećanjem za 24,6 odsto u 2025. godini, dok je proizvodnja hidroenergije zabeležila pad od 11,8 odsto u istom periodu.

Među državama članicama EU, najviši udeo električne energije iz obnovljivih izvora u 2025. godini zabeležen je u Danskoj sa 92,4 odsto, Austriji sa 83,1 odsto i Portugaliji sa 82,9 odsto. Najniži udeo registrovan je na Malti (16,2 odsto), Češkoj (16,6 odsto) i Slovačkoj (17,8 odsto).

Ovi podaci pokazuju nastavak trenda rasta obnovljive energije u Evropi, uz značajne razlike između članica kada je reč o strukturi i zastupljenosti zelenih izvora u proizvodnji struje.

Pročitaj još

Domaće

Rat na Bliskom istoku doveo do rasta cene aluminijuma na 3.461 dolar po toni

Cena aluminijuma skočila 10 odsto, tromesečni fjučersi na Londonskoj berzi metala dostigli najviši nivo u četiri godine

Published

25 minutes ago

on

March 19, 2026

By

Cena aluminijuma skočila 10 odsto, tromesečni fjučersi na Londonskoj berzi metala dostigli najviši nivo u četiri godine

Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Izraela sa Iranom značajno je uticao na globalno tržište aluminijuma, izazivajući osetan rast cena ovog metala. Prema poslednjim podacima, tromesečni fjučersi na aluminijum na Londonskoj berzi metala (LME) su od 28. februara do 12. marta porasli i do 10 odsto, dok je početkom prošle nedelje cena bila za 8 odsto veća u odnosu na period pre sukoba. Tona aluminijuma tada je vredela 3.370 dolara, što predstavlja najvišu cenu u poslednje četiri godine. Poslednja poznata cena sa LME, zabeležena 13. marta, iznosila je 3.461 dolar po toni.

Glavni razlog ovakvog rasta je otežan transport aluminijuma usled zatvaranja Ormuskog moreuza. Iz regiona Persijskog zaliva potiče oko 9 odsto svetske proizvodnje aluminijuma, odnosno sedam miliona tona, od čega se 80 odsto izvozi, najviše u Sjedinjene Države i Evropu. Zbog trenutnih dešavanja, izvoz ovom rutom je blokiran, što dodatno utiče na globalno snabdevanje.

Na tržište je dodatni pritisak izvršila odluka kompanije Alba iz Bahreina, vlasnika najveće topionice aluminijuma na svetu, da smanji proizvodnju za 19 odsto. Ovi poremećaji doveli su do procena analitičke kuće CRU Group da bi cena aluminijuma mogla porasti i do 4.000 dolara po toni ukoliko se trenutna situacija nastavi.

Najveći svetski proizvođač aluminijuma je Kina, koja trenutno ograničava proizvodnju na oko 45,5 miliona tona godišnje kako bi smanjila emisiju štetnih gasova i sprečila stvaranje viškova. Ukoliko Peking poveća proizvodnju, to bi moglo zaustaviti dalji rast cena, navode ekonomski analitičari.

Zbog široke primene aluminijuma u industrijama poput elektronike, transporta, građevinarstva, proizvodnje solarnih panela i ambalaže, svaka promena njegove cene ima direktan uticaj na globalnu privredu.

Pročitaj još

U Trendu