Stroži uslovi kreditiranja i rast euribora poskupljuju zajmove, a banke očekuju dodatno povećanje kamata do kraja godine
Banke u Evrozoni pooštrile su uslove za odobravanje kredita, dok su kamatne stope na zajmove postale znatno više. Euribor je trenutno dostigao 2,483 odsto za tromesečne pozajmice, što je najviši nivo od novembra 2024. godine. Šestomesečni euribor iznosi 2,688 odsto. Ova kretanja direktno utiču na troškove zaduživanja za građane i kompanije, posebno one sa promenljivom kamatnom stopom.
Stroži kriterijumi i rast euribora
Povećanje kamatnih stopa rezultat je poslednjih odluka Evropske centralne banke (ECB), koja je pre nešto više od mesec dana prvi put od 2023. godine podigla ključne referentne stope. Novo povećanje očekuje se u septembru, s obzirom da inflacija u Evrozoni još nije dostigla ciljanu vrednost od dva odsto. Kao rezultat, banke su u drugom kvartalu 2026. godine dodatno pooštrile kriterijume za odobravanje kredita stanovništvu i privredi.
Povećanje euribora ima direktan uticaj na rate kredita. Na primer, stambeni kredit od 200.000 evra sa rastom kamatne stope za pola procentnog poena donosi povećanje mesečne rate za oko 45 evra. Ukupna preplata na kreditu u tom slučaju iznosi oko 10.800 evra više tokom otplate, pokazuju podaci iz analize ECB i tržišnih izvora.
Prognoze analitičara i očekivanja tržišta
Analitičari na Bloomberg Terminalu procenjuju da će tromesečni euribor do kraja godine porasti do 2,54 odsto. Najniža prognoza za treći kvartal dolazi iz Krung Thai Bank, gde se očekuje 2,3 odsto, dok banka UBS predviđa čak 2,61 odsto. Većina anketiranih stručnjaka smatra da će ECB u septembru ponovo povećati kamatnu stopu na depozite za četvrtinu procentnog poena, na 2,5 odsto.
Iako tržišta trenutno ne očekuju novo povećanje već na julskoj sednici ECB, rast euribora ukazuje na oprez investitora. Cene nafte i gas, kao i geopolitička nestabilnost na Bliskom istoku, dodatno podstiču neizvesnost u vezi sa monetarnom politikom i mogućim daljim rastom cena energenata.
Pooštrena kreditna politika i uticaj na privredu
Prema istraživanju Evropske centralne banke, evropske banke su u drugom kvartalu ove godine umereno pooštrile uslove za odobravanje kredita građanima i privredi. Najstrože mere uvedene su u auto-industriji i energetskom sektoru, dok su kompanije koje ulažu u ekološke standarde i održivo poslovanje imale lakši pristup finansiranju.
Potražnja za kreditima blago je porasla, a kompanije su sredstva najviše koristile za finansiranje zaliha, obrtna sredstva i refinansiranje dugova. Sektor usluga jedini je zabeležio rast potražnje i lakši pristup novcu. Glavni razlozi za ovakvu politiku banaka su zabrinutost zbog usporavanja ekonomskog rasta, visoke kamatne stope, kao i stalni rizici vezani za energetska tržišta i geopolitičke tenzije.
Kao rezultat aktuelnih trendova, krediti u Evrozoni postaju skuplji, a pristup novim zajmovima otežan. Dalji tok zavisiće od odluka ECB u narednim mesecima i kretanja inflacije, dok će tržište pažljivo pratiti svaki signal centralne banke o budućim monetarnim merama.
