Predlog zakona uvodi obavezu za maloprodaje da javno objavljuju cene u realnom vremenu, sa ciljem bolje zaštite potrošača i usklađivanja sa propisima EU

Predlog Zakona o zaštiti potrošača, predstavljen u Skupštini Srbije, uvodi obavezu za trgovce da ažuriraju svoje maloprodajne cenovnike u realnom vremenu, saopštilo je Ministarstvo trgovine. Ova ključna novina ima za cilj povećanje transparentnosti na tržištu i omogućava potrošačima, ali i analitičarima i donosiocima odluka, da prate i analiziraju kretanja cena proizvoda i upoređuju cenovne politike različitih trgovaca.

Prema rečima Tamare Samardžić iz Ministarstva trgovine, predloženi zakon je odgovor na rast elektronske trgovine i pojavu novih oblika usluga i digitalnih sadržaja, kao i na potrebu usklađivanja domaćih propisa sa zakonodavstvom Evropske unije. “S obzirom na rast elektronske trgovine, postoji potreba da se regulišu odnosi povodom ugovora o prodaji robe, posebno kada je u pitanju roba sa digitalnim elementima, kao i isporuka digitalnog sadržaja i digitalnih usluga”, naglasila je Samardžić.

Osnovni ciljevi novog zakona su unapređenje zaštite individualnih i kolektivnih prava potrošača, jačanje položaja potrošača kao ekonomski slabije strane kroz bolje informisanje i lakše ostvarivanje prava, kao i obezbeđivanje efikasnijih mehanizama za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Dodatno, zakon predviđa prilagođavanje izazovima digitalizacije i novim oblicima trgovine, posebno u segmentu digitalnog sadržaja i digitalnih usluga.

Novim rešenjima prvi put se sistematski uređuju prava potrošača u vezi sa isporukom digitalnog sadržaja i digitalnih usluga, a pružaoci onlajn tržišta izjednačavaju se sa trgovcima u pogledu obaveza prema potrošačima. Posebno su precizirana pravila o saobraznosti robe sa digitalnim elementima, komercijalnim garancijama i unapređenju instituta vansudskog rešavanja sporova.

Predlog zakona takođe uvodi dodatne mere zaštite maloletnih lica i javnog zdravlja, uključujući zabranu prodaje maloletnicima ne samo klasičnih duvanskih i srodnih proizvoda, već i elektronskih uređaja za zagrevanje duvana, biljnih proizvoda i elektronskih cigareta. Jedan od osnovnih ciljeva je i usklađivanje sa zakonima Evropske unije iz oblasti zaštite potrošača.

Predlog zakona prvi put reguliše zabranu prebacivanja troškova, uz jasne „crne“ i „sive“ liste nedozvoljenih praksi

Vlada Republike Srbije uputila je u skupštinsku proceduru Predlog zakona o trgovačkim praksama, koji uvodi nova i stroža pravila radi unapređenja konkurencije na tržištu, saopštila je Sandra Dokić iz Ministarstva trgovine. Zakon se ne odnosi samo na poljoprivredne i prerađene proizvode, već sadrži značajno širi obuhvat, uključujući i proizvode od posebnog značaja za snabdevanje tržišta kao što su kućna hemija, sredstva za ličnu higijenu, kozmetika, kao i sredstva za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivači zemljišta.

Dokićeva je na Odboru za privredu, trgovinu, energetiku i turizam u Skupštini Srbije istakla da novi zakon sprečava situacije u kojima prerađivači, koristeći svoju “značajnu pregovaračku moć”, nameću snabdevačima uslove koje inače ne bi prihvatili. Kako je dodala, zakon podvlači značaj autonomije volje i ravnopravnosti ugovornih strana, uz jasnu zabranu određenih nameta koji su do sada predstavljali deo troškova proizvođača i dobavljača. Od sada će neki nameti biti zabranjeni, dok će pojedini biti mogući samo pod strogo definisanim uslovima.

Predlog zakona je u velikoj meri usklađen sa rešenjima Evropske unije, ali proširuje obuhvat na više segmenata tržišta nego što je to slučaj u većini država članica EU, gde regulativa mahom važi samo za poljoprivredne i prehrambene proizvode. Zakonom se prvi put u Srbiji uvode jasna pravila i precizne definicije nepoštenih trgovačkih praksi, koje su razvrstane na “Crnu listu” – zabranjene prakse, i “Sivu listu” – uslovno dozvoljene prakse.

Ministarstvo trgovine naglašava da je ovaj zakon deo šireg seta sistemskih rešenja za stvaranje zdravog i održivog poslovnog ambijenta na unutrašnjem tržištu, u skladu sa savremenom evropskom regulativom i dobrom praksom. Osnovni cilj je sprečavanje nepoštenih trgovačkih praksi i uspostavljanje fer, transparentnih i poštenijih odnosa između trgovaca, proizvođača, prerađivača i primarnih poljoprivrednih proizvođača.

Letnji red letenja važi do 24. oktobra, dostupno 17 destinacija, realizovane 292 avio-operacije

Aerodrom Niš nastavlja sa kontinuiranim rastom broja putnika, zabeleživši 31.376 putnika u martu 2026. godine, što predstavlja povećanje od 32 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Tokom tog meseca realizovane su 292 avio-operacije, a letnji red letenja na ovom aerodromu zvanično je stupio na snagu 29. marta i trajaće do 24. oktobra.

U periodu letnjeg reda letenja, putnicima iz Niša dostupno je ukupno 17 destinacija, uključujući celogodišnje i sezonske linije. Redovne destinacije obuhvataju Beč, Bazel-Miluz, Memingen, Ljubljanu, Keln, Dortmund, Frankfurt Han, Maltu, Istanbul, Beograd, Atinu, Krf, Tivat, Cirih i Stokholm. Dodatno, čarter letovi turističkih agencija omogućavaju putovanja do Monastira u Tunisu i Antalije u Turskoj. Letove realizuju Air Serbia, Ryanair, Wizz Air i SWISS.

Sezonski letovi iz Niša, uključujući one ka Stokholmu, odvijaju se dva puta nedeljno, sredom i subotom, do kraja septembra. U junu će biti pokrenuti i ostali sezonski letovi, uključujući destinacije kao što su Tivat, Atina, Krf i Cirih, kao i čarteri za Tunis i Tursku. U periodu od 16. aprila do 19. maja, kompanija Wizz Air preusmerava letove sa Bazela na Štutgart, zbog privremenog zatvaranja aerodroma Bazel Miluz usled sanacije piste.

Na aerodromu ‘Morava’ u Lađevcima letnji red letenja takođe traje do 24. oktobra, sa tri međunarodne destinacije: Istanbul, Solun i Tivat. Sezona je započeta letom Kraljevo – Istanbul – Kraljevo 31. marta. Letovi do Istanbula dostupni su utorkom i subotom, dok su letovi do Soluna planirani utorkom i subotom od 9. juna do 12. septembra, a do Tivta sredom i nedeljom od 14. juna do 13. septembra.