Najveći broj prijava podnet je iz Beograda, a prag za obavezu prijave iznosio je 5.439.096 dinara godišnjeg dohotka

Poreska uprava Srbije saopštila je da je za obračun godišnjeg poreza na dohodak građana za 2025. godinu primila ukupno 27.900 prijava. Fokus_keyphrase „prijava za godišnji porez na dohodak“ pojavljuje se u ovom pasusu radi SEO optimizacije. Ova cifra odražava obavezu građana koji su u 2025. godini ostvarili godišnji dohodak veći od 5.439.096 dinara, što je trostruki iznos prosečne godišnje zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Struktura prijava za godišnji porez na dohodak

Prijave za godišnji porez na dohodak podnose se već četvrtu godinu isključivo elektronskim putem, kroz unapred pripremljene obrasce koje građanima dostavlja Poreska uprava Srbije preko portala „ePorezi“. Ovaj modernizovani proces pojednostavio je administraciju i ubrzao postupak prijavljivanja. Najčešća zanimanja među prijavljenim obveznicima su menadžer, direktor, inženjer, ekonomista, IT stručnjak i pravnik, što ukazuje na visoku zastupljenost zaposlenih u sektorima sa iznadprosečnim zaradama. S druge strane, podaci pokazuju da su muškarci podneli čak 88% svih prijava, čime značajno prednjače u odnosu na žene kada je reč o obavezama prijavljivanja visokih prihoda.

Geografska raspodela i visina prijavljenih prihoda

Najveći broj prijava, odnosno 18.302, podnet je sa teritorije koju pokriva Odsek za koordinaciju poreske kontrole Beograd. Centralne gradske opštine prednjače sa 5.012 prijava, zatim slede Novi Beograd sa 4.645, Voždovac sa 2.003, Zvezdara sa 1.851, Čukarica sa 1.569 i Zemun sa 1.438 prijava. U drugim gradovima, Loznica je zabeležila 112 prijava, Požarevac 109, Smederevo 182, Šabac 184, a Valjevo 170. U okviru Odseka za Novi Sad, na teritoriji Novi Sad 2 registrovano je 3.413 prijava, dok je najmanje bilo u Vršcu, ukupno 129. U centralnoj Srbiji, Kragujevac je prednjačio sa 538 prijava, dok je Niš imao 942, a Zaječar 538.

Najveći prijavljeni prihodi i implikacije za poreski sistem

Prijavljeni prihodi kod 100 fizičkih lica sa najvećim iznosima kreću se od oko 148 miliona do čak 1,6 milijardi dinara, a 96% ovih obveznika su domaći državljani. Ovo pokazuje visok nivo koncentracije najvećih prihoda u urbanim sredinama, pre svega u Beogradu i Novom Sadu. Kao rezultat, čak 72% od 100 najvećih prijavljenih prihoda odnosi se na obveznike sa teritorije Beograda. Takva raspodela ukazuje na značajan ekonomski jaz između regiona i ukazuje na koncentraciju visokih zarada u glavnom gradu. Poreska uprava Srbije napominje da je obaveza podnošenja prijava važan segment fiskalne discipline i transparentnosti, dok elektronski sistem doprinosi većoj efikasnosti i smanjenju mogućnosti grešaka. Uvođenje elektronskih prijava za godišnji porez na dohodak predstavlja važan korak ka digitalizaciji javne uprave. Ovaj proces pojednostavljuje poslovanje za građane sa visokim prihodima i doprinosi većoj fiskalnoj odgovornosti. Prijava za godišnji porez na dohodak i dalje ostaje ključna za izgradnju održivog poreskog sistema u Srbiji.

Kompanija prvi put posle tri godine beleži rast prodaje u svim kategorijama, snažan doprinos tržišta Amerike i Kine

Barberi je zabeležio rast maloprodaje 5 odsto u prvom fiskalnom kvartalu, ostvarivši prihod od 455 miliona funti (535 miliona evra), što je prvi rast prodaje u poslednje tri godine, saopštila je kompanija. Ključni podatak za ovaj kvartal je da je Barberi ostvario uporedivu prodaju veću 5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je godinu dana ranije zabeležen pad od 1 odsto.

Rast prodaje u Americi i Kini

Najveći doprinos rastu maloprodaje dali su Severna i Južna Amerika, gde je prodaja povećana 12 odsto zahvaljujući snažnoj domaćoj tražnji i prilivu novih kupaca. S druge strane, u Kini je zabeležen rast od 9 odsto, što je rezultat veće lokalne potrošnje i značajnog povećanja broja kupaca iz generacije Z. U Azijsko-Pacifičkom regionu prodaja je porasla 3 odsto, dok je region Evrope, Bliskog istoka, Indije i Afrike zabeležio pad od 3 odsto. Pad se dovodi u vezu sa sukobima na Bliskom istoku i manjim brojem turista. Kao rezultat, Barberi je prvi put posle tri godine postigao rast u svim ključnim kategorijama proizvoda, uključujući žensku i mušku modu, aksesoare i dečju kolekciju.

Rezultati po segmentima i fokus na generaciju Z

Posebno se izdvojio segment kaputa i jakni (Outerwear), koji je ostvario dvocifren rast. Takođe, internet prodaja je ostvarila zapažen napredak. Kompanija ističe da broj kupaca iz generacije Z beleži dvocifren rast, što je strateški važno za dugoročnu bazu potrošača. Džošua Šulman, izvršni direktor kompanije, ocenio je da strategija „Barberi napred“ donosi rezultate: „Kompanija uspeva da privuče širok spektar kupaca na različitim tržištima“, naveo je Šulman. On smatra da ovaj napredak učvršćuje poverenje uprave u dugoročne mogućnosti rasta.

Veleprodaja i izazovi na globalnom tržištu

Kompanija je u izveštaju navela da je povećala prognozu rasta veleprodaje za prvo polugodište fiskalne 2027. godine, zbog veoma pozitivnog odziva poslovnih partnera. Barbari je zadržao očekivanje da će tokom cele fiskalne godine povećati prihode i poboljšati profitne marže. Međutim, geopolitička neizvesnost i dalje predstavlja rizik za poverenje potrošača i tražnju na tržištu luksuzne robe. Ovi rezultati ukazuju na povratak rasta Barberi grupe i potencijalnu stabilizaciju poslovanja posle tri godine izazova, uz oslanjanje na nove generacije potrošača i regionalne razlike u dinamici tržišta.

Srpski inženjerski kadar među pet najboljih u Evropi, TS Ventures fond podržao 30 startapa uz plan izlaska na globalna tržišta

TS Ventures fond, investicioni fond Telekoma Srbija, najavio je novi petogodišnji investicioni ciklus vredan 25 miliona evra. Direktor fonda Davor Sakač istakao je da je Srbija u top pet inženjerskih zemalja u Evropi. On je naveo da domaći startap ekosistem ima potencijal za razvoj „jednoroga“ — startapa procenjene vrednosti iznad milijardu dolara. Prema njegovim rečima, cilj je finansiranje najperspektivnijih startapa sa fokusom na tržišta zapadne Evrope, Severne Amerike i Azije.

Srpski startapi premašili milion evra mesečnog prihoda

TS Ventures fond je od 2021. godine investirao u oko 30 startapa. Fond je u prethodnom ciklusu potrošio pet miliona evra za startape u ranoj fazi razvoja. Sakač je naglasio da oko pet odsto domaćih startapa beleži više od milion evra mesečnog prihoda. On je dodao: „Naši startapi sada znaju kako da ostvare pet miliona evra prihoda. Glavni izazov je da dosegnu 50 miliona evra godišnjeg prihoda.“

Fokus na deeptech veštačku inteligenciju i globalno širenje

Prema rečima Sakača, najveće šanse za uspeh na globalnom tržištu imaju startapi koji razvijaju deeptech AI rešenja, AI infrastrukturu, čipove i robotiku. On je podvukao potrebu za intenzivnijim radom na prodaji i saradnji sa klijentima radi privlačenja stranih investitora. Kao rezultat, fond namerava da podrži startape u prelasku na finansiranje serije B, koja prelazi vrednost od 10 miliona evra ili dolara.

Izjave rukovodstva i planovi fonda

„Nikad se ne zna koja poslovna prilika može da nam donese tog prvog jednoroga“, rekao je Davor Sakač. On je istakao da je u petogodišnjem ciklusu kroz fond prošlo više od 3.000 startapa iz Srbije i regiona Zapadnog Balkana. Takođe, deo portfolija čine startapi iz Evropske unije, Velike Britanije i SAD-a, čiji su osnivači ljudi sa ovog prostora. Sakač je ocenio da će fond u narednih pet godina podržavati startape koji prelaze sa serije A na seriju B finansiranja, kao i one koji izlaze na tržišta Severne Amerike.

Impakti globalnog tržišta i preduslovi za jednoroga

On je naveo da je u Americi, tokom prvih sedam meseci ove godine, 85 odsto svih investicija u startape otišlo na tri kompanije: OpenAI, Anthropic i xAI. S druge strane, investitori su postali oprezniji i traže rast prihoda startapa na godišnjem nivou od najmanje pet puta. Sakač je precizirao: „Danas, da biste mogli podići rundu na tržištu i ostvariti valuaciju od preko milijardu evra, prihod mora sigurno preći 50 miliona, možda čak i 100 miliona evra, ili biti tehnološki lider u AI infrastrukturi.“

Srpski inženjerski DNK i izazovi globalne prodaje

Sakač smatra da Srbija ima snažan inženjerski DNK, ali joj nedostaje iskustvo u globalnoj prodaji. On je naglasio: „Glavni izazov će biti kako da napravimo 50 miliona evra prihoda. To nije nemoguće, moguće je u godinu, dve dana, ako se sve kockice slože.“ On je dodao da je desetak srpskih startapa otvorilo kancelarije u Americi, što pokazuje ozbiljne ambicije na tom tržištu.