Osiguravači upozoravaju na skuplje štete i duže popravke, dok je broj električnih vozila u Srbiji još uvek mali

Električni automobili povećavaju rizike i troškove za osiguravače, pokazalo je izlaganje predstavnika industrije na šestom sajmu elektromobilnosti EV Days održanom 10. i 11. septembra u Novom Sadu. Prema podacima Privredne komore Srbije, u zemlji je početkom godine registrovano oko 6.000 električnih vozila, dok ukupno ima oko tri miliona vozila.

Predsednik Izvršnog odbora AMS Osiguranja Dejan Jevtić izjavio je da električni automobili donose nove izazove za osiguravajuće kuće. “Analitika kojom se služimo na ovom tržištu je veoma oskudna. Podaci koji su nam dostupni nisu dovoljni da donesemo jasan zaključak, pa je ključno da prikupimo više informacija iz Evrope”, istakao je Jevtić.

Skuplje štete i duže popravke kod električnih vozila

Jevtić je naglasio da električni automobili imaju drugačiju strukturu rizika i troškova u poređenju sa konvencionalnim vozilima. Period popravke je produžen, a štete su skuplje, što znači da se iste stope za kasko osiguranje ne mogu primeniti. “Kod električnih vozila apsolutno ne možemo da koristimo iste stope za kasko kao kod klasičnih vozila”, dodao je Jevtić.

S druge strane, broj električnih vozila u Srbiji još je premali da bi se izvukle precizne zakonitosti. Prema Jevtiću, iskustva iz Evrope i sveta su dragocena, jer Srbija trenutno prati globalne trendove u razvoju elektromobilnosti.

Potrebna saradnja države, osiguravača i proizvođača

Na panel diskusiji “Vreme je za promene” zaključeno je da ubrzanje procesa elektrifikacije zahteva zajedničko delovanje države, lokalnih samouprava, proizvođača i osiguravača. “Ovo je tema koja zahteva subvenciju u svakom delu. Potrebna je podrška države kao regulatora, lokalnih samouprava, ali i osiguravača”, izjavio je Jevtić.

Panel je otvorio i pitanja oko finansiranja tranzicije ka električnoj mobilnosti, kao i kreiranja održivih modela koji su bezbedni za korisnike i podsticajni za razvoj tržišta. U diskusiji su učestvovali predstavnici više osiguravajućih društava: Dragan Pejčić iz Globosa, Vladimir Malešević iz DDOR-a, Ljubomir Zec iz Dunava i Ivan Grujić iz Triglava.

Kao rezultat, osiguravači naglašavaju da se model procene rizika i izrade polisa mora dinamično prilagođavati razvoju elektromobilnosti i specifičnostima električnih vozila. Pored toga, zajednička podrška svih aktera sektora može ubrzati integraciju električnih automobila u svakodnevni život u Srbiji.

Vlasnici pasa i mačaka izdvajaju najviše za hranu, veterinarske usluge i opremu, a neočekivani troškovi mogu značajno povećati godišnji izdatak

Troškovi kućnih ljubimaca u Srbiji mogu doseći između 70.000 i 120.000 dinara godišnje po jednom ljubimcu, prema podacima iz septembra 2026. godine. Za psa srednje veličine, bez većih vanrednih veterinarskih intervencija, vlasnici najviše izdvajaju za hranu, veterinarsku negu, vakcinaciju i opremu. Kilogram hrane za mačke košta od nekoliko stotina do više od 3.000 dinara, dok kvalitetna hrana za pse srednje veličine zahteva mesečna izdvajanja od 4.000 do 7.000 dinara, što godišnje iznosi od 48.000 do 84.000 dinara. Kod velikih pasa, ova cifra za ishranu može preći i 100.000 dinara godišnje. Kombinovanje granula i vlažne hrane kod mačaka podiže mesečne troškove na 3.000 do 5.000 dinara, a premijum ishrana dodatno uvećava izdatke.

Veterinarski troškovi i dodatne obaveze vlasnika

Veterinarske usluge predstavljaju drugu po veličini stavku u strukturi rashoda. Jedan opšti pregled iznosi oko 1.500 dinara, dok je vakcinacija oko 2.000 dinara. Međutim, neplanirane intervencije, poput infekcija ili povreda, mogu povećati ukupne troškove za više desetina hiljada dinara godišnje. Ultrazvučni pregled košta oko 3.000 dinara, dok laboratorijske analize i terapije donose dodatne izdatke. Zbog toga vlasnici treba da predvide i poseban fond za hitne slučajeve, jer bolest ili povreda ljubimca može nastati u bilo kom trenutku. Zaštita od buva, krpelja i drugih parazita je obavezna tokom godine, a cena preparata zavisi od vrste i težine životinje. Ovi iznosi se lako akumuliraju na nekoliko do deset hiljada dinara godišnje.

Oprema, održavanje i dodatni troškovi

Pored osnovnih potreba, vlasnici pasa pojedinih rasa izdvajaju dodatno za šišanje i redovno održavanje. Jedan odlazak kod grumera ne deluje značajno, ali kod pasa sa zahtevnom dlakom godišnja suma može biti velika. Dugodlake rase zahtevaju kupovinu šampona, četki i posebnih preparata. Kod mačaka, trošak za posip iznosi od 1.000 do nekoliko hiljada dinara mesečno, a na godišnjem nivou to predstavlja dodatno opterećenje na budžet. Oprema kao što su povodci, ogrlice, kreveti, transporteri i igračke ne kupuje se svakog meseca, ali se povremeno mora zameniti, posebno u prvoj godini kada su svi osnovni predmeti neophodni.

Čuvanje ljubimca tokom odmora i nepredviđeni izdaci

Vlasnici često zaboravljaju na troškove koji nastaju tokom odlaska na odmor. Ako ljubimac ne putuje sa vlasnicima, čuvanje u hotelu za pse ili mačke ili angažovanje osobe za čuvanje može predstavljati značajan izdatak. U slučaju da ljubimac putuje, dodatni troškovi uključuju transporter, potrebnu dokumentaciju, veterinarske potvrde i eventualne doplate za prevoz ili smeštaj. Kada se svi ovi troškovi saberu, troškovi kućnih ljubimaca mogu značajno premašiti početnu procenu i postati ozbiljna stavka u godišnjem budžetu svakog domaćinstva. Iako su psi i mačke za mnoge članovi porodice, ekonomski aspekt posedovanja ljubimca zahteva pažljivo planiranje i odgovoran pristup.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveći rast cena zabeležen je u transportu zbog poskupljenja goriva, dok je hrana pojeftinila na godišnjem nivou

Inflacija u avgustu usporila je na 2,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Cene su u avgustu porasle za 0,5 odsto u odnosu na jul, dok je od početka godine prosečna inflacija iznosila 3 odsto. Kao rezultat, glavni pokretači rasta cena bili su komunalne usluge i gorivo.

Detaljna struktura inflacije u avgustu

U avgustu je oblast Transport zabeležila rast cena od 1,7 odsto u odnosu na prethodni mesec. Glavni uzrok bio je rast cena goriva za 3 odsto. Usled toga, transport je ostao najznačajniji pojedinačni faktor rasta potrošačkih cena. U isto vreme, usluge iz oblasti rekreacija, sport i kultura poskupele su 1,3 odsto. Nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana, kao i predmeti i usluge lične nege, socijalna zaštita i druge usluge, zabeležili su rast cena od 0,9 odsto. Grupa hrana i bezalkoholna pića, alkoholna pića i duvan, kao i restorani i hoteli, poskupeli su na mesečnom nivou za 0,4 odsto. Istovremeno, oblasti stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, zdravlje, osiguranje i finansijske usluge poskupeli su za po 0,3 odsto. Usluge u grupama informisanje i komunikacije i obrazovanje poskupeli su po 0,1 odsto. S druge strane, odeća i obuća pojeftinili su 0,5 odsto na mesečnom nivou.

Međugodišnje promene i glavne odlike inflacije u avgustu

Kada se posmatra međugodišnja inflacija u avgustu, najveći rast cena zabeležen je u oblasti transporta – 9,3 odsto. To je posledica poskupljenja goriva za 15,4 odsto u odnosu na avgust prošle godine. Pored toga, alkoholna pića i duvan zabeležili su rast cena od 6,9 odsto. Pivo je poskupelo 8,9 odsto, žestoka pića 3,9 odsto, a duvan 7,1 odsto. Zanimljivo, jedina oblast sa padom cena na godišnjem nivou bila je hrana, koja je pojeftinila 7,2 odsto u odnosu na avgust prethodne godine. Najveći pad beleži voće, sa smanjenjem cena od 22 odsto, dok je povrće jeftinije 14 odsto. Svi ostali prehrambeni proizvodi, osim bezalkoholnih pića i kafe, imali su niže cene nego prošle godine.

Širi ekonomski kontekst i značaj podataka

Prema objavljenim podacima, inflacija u avgustu nastavlja trend stabilizacije u poređenju sa prethodnim mesecima. U julu je međugodišnja inflacija iznosila 1,9 odsto, što ukazuje na blago ubrzanje, ali i dalje ostaje na relativno niskom nivou. Pad cena hrane ima pozitivan uticaj na kupovnu moć domaćinstava, posebno u periodima visokih troškova života. S druge strane, rast cena goriva i transporta povećava troškove poslovanja i svakodnevnih aktivnosti građana. Statistički podaci dobijeni su iz zvaničnog saopštenja Republičkog zavoda za statistiku, a predstavljaju ključni ekonomski indikator za formulisanje monetarne i fiskalne politike u narednom periodu.