Connect with us

Domaće

Američka tehnološka industrija smanjila broj zaposlenih za 20 odsto, nezaposlenost 4,4 odsto

U decembru 7,5 miliona Amerikanaca konkurisalo za 6,6 miliona radnih mesta, 40% radnika prihvatilo smanjenje plata veće od 10 odsto

Published

2 hours ago

on

pexels-photo-8279202

U decembru 7,5 miliona Amerikanaca konkurisalo za 6,6 miliona radnih mesta, 40% radnika prihvatilo smanjenje plata veće od 10 odsto

Američka tehnološka industrija i ostali sektori zabeležili su značajan pad broja zaposlenih, dok nezaposlenost iznosi 4,4 odsto, što je i dalje nisko u poređenju sa istorijskim prosekom. Prema dostupnim analizama, krajem prošle godine 7,5 miliona nezaposlenih Amerikanaca konkurisalo je za 6,6 miliona otvorenih radnih mesta, dok je 40 odsto službenika koji su promenili posao prihvatilo smanjenje plate od više od 10 odsto – što je najviši procenat u poslednjoj deceniji.

Podaci pokazuju da profesionalci često pristaju na poslove niže plaćene od prethodnih i da se broj dugoročno nezaposlenih, odnosno onih koji posao traže duže od 6 meseci, skoro udvostručio u poslednje tri godine. U istom periodu, kompanije su povećale zahteve za radnim iskustvom – pozicije u sredini karijere sada traže 10 odsto više iskustva, dok viši nivoi zahtevaju 11 odsto više iskustva nego pre tri godine.

Ova neravnoteža na tržištu rada ogleda se i u velikim otpuštanjima u velikim kompanijama. Meta planira da smanji broj zaposlenih za 20 odsto, što bi na tržište izbacilo oko 16.000 dodatnih IT radnika, dok je u februaru američka ekonomija izgubila 92.000 radnih mesta. Brojne kompanije, uključujući Blok i Atlassian, smanjuju broj zaposlenih, navodeći razvoj veštačke inteligencije kao jedan od razloga.

Ekonomisti upozoravaju na fenomen „ožiljaka plata“, gde prihvatanje znatno niže plate može dugoročno uticati na zarade radnika. „Prihvatanje ovoga će vratiti moju karijeru pet godina unazad. Znam da sam zaista dobar. Želim šansu da se dokažem“, izjavio je jedan od zaposlenih koji je nakon 1.600 prijava i 78 intervjua bio prinuđen da prihvati radno mesto dva nivoa niže uz polovinu prethodne plate.

Za sada, oporavak tržišta rada za visoko obrazovane radnike nije zabeležen, a stručnjaci navode da su radnici spremni da prihvate niže plate kako bi izbegli dugotrajnu nezaposlenost. Ipak, očekivanja su oprezna, jer ni nova zaposlenja ne garantuju povratak na prethodni nivo zarade.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Privatni sektor evrozone usporio rast na 50,5 poena, evro pao 0,2 odsto

Kompozitni PMI indeks pao sa 51,9 na 50,5 poena u martu, prinos na nemačke obveznice ostao na oko tri odsto

Published

4 minutes ago

on

March 24, 2026

By

Kompozitni PMI indeks pao sa 51,9 na 50,5 poena u martu, prinos na nemačke obveznice ostao na oko tri odsto

Privatni sektor evrozone zabeležio je u martu najsporiji rast u poslednjih 10 meseci, pokazuju preliminarni podaci agencije S&P Global. Kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) pao je sa februarskih 51,9 poena na 50,5 poena, ali je ostao iznad ključne granice od 50 poena koja razdvaja ekspanziju od kontrakcije aktivnosti. Tržišta su, prema ovim podacima, počela da očekuju povećanje kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke.

Nemačka, koja je najveća ekonomija evrozone, beleži veći pad kompozitnog PMI indeksa od očekivanog, ali i dalje ostaje u zoni rasta. Francuska je treći mesec zaredom zabeležila vrednost indeksa ispod 50 poena, što ukazuje na pad aktivnosti. U obe zemlje sektor usluga pokazao je slabost, dok je prerađivačka industrija zabeležila nešto bolje rezultate.

Nakon objave ovih podataka, prinos na nemačke desetogodišnje obveznice ostao je gotovo nepromenjen na oko tri odsto, dok je evro oslabio za 0,2 odsto na 1,1593 dolara. Prema oceni glavnog ekonomiste agencije S&P Global, Krisa Vilijamsona, “preliminarni PMI za evrozonu šalje upozorenje na stagflaciju, jer rat na Bliskom istoku istovremeno podiže cene i guši privredni rast”.

Troškovi kompanija rastu najbržim tempom u više od tri godine, pre svega zbog skoka cena energije i poremećaja u lancima snabdevanja usled sukoba na Bliskom istoku. Ovi faktori dodatno ugrožavaju ionako slab ekonomski oporavak evrozone, dok tržišta sve više računaju na mogućnost povećanja kamatnih stopa kako bi se obuzdao novi talas inflacije.

Evropska centralna banka za sada zauzima oprezan stav i čeka nove ekonomske podatke, ali prema najavama nije isključeno da će već na sledećem sastanku o monetarnoj politici krajem aprila razmatrati povećanje kamatnih stopa.

Pročitaj još

Domaće

Putevi Srbije upozoravaju na zloupotrebu SMS poruka o putarini i saobraćajnim prekršajima

Građanima upućen apel da ne otvaraju sumnjive linkove i ne unose podatke sa platnih kartica zbog rizika od finansijske prevare

Published

24 minutes ago

on

March 24, 2026

By

Građanima upućen apel da ne otvaraju sumnjive linkove i ne unose podatke sa platnih kartica zbog rizika od finansijske prevare

Javno preduzeće Putevi Srbije izdalo je 24. marta 2026. godine saopštenje u kojem upozorava građane na pojavu zlonamernih SMS poruka kojima se korisnici obaveštavaju o navodnoj nenaplaćenoj putarini, prekoračenju brzine ili drugim saobraćajnim prekršajima. U porukama se od građana traži da otvore link i unesu podatke sa platne kartice, što predstavlja ozbiljnu zloupotrebu i može dovesti do finansijskih gubitaka.

Putevi Srbije naglašavaju da takve poruke nisu poslate od strane ovog javnog preduzeća, te apeluju na sve korisnike da ne otvaraju sumnjive linkove niti dostavljaju lične ili finansijske podatke putem ovakvih kanala. Preduzeće podseća da je cilj ovakvih poruka isključivo krađa podataka i upozorava na povećan broj pokušaja finansijskih prevara ovim putem.

Iz Puteva Srbije poručuju da zvanične informacije o putarinama i saobraćajnim prekršajima građani mogu proveriti isključivo putem zvaničnih kanala komunikacije ovog preduzeća. Građani se pozivaju na oprez i preporučuje im se da u slučaju prijema sumnjivih poruka kontaktiraju nadležne institucije ili korisnički servis Puteva Srbije.

“Ne otvarajte linkove iz neproverenih izvora i ne unosite podatke sa platnih kartica kako biste sprečili moguće zloupotrebe”, ističu iz Puteva Srbije.

Ovim saopštenjem, Putevi Srbije žele da zaštite korisnike od potencijalnih finansijskih gubitaka i podstaknu bezbedno korišćenje digitalnih servisa u saobraćaju.

Pročitaj još

Domaće

Registracije novih automobila u EU porasle 1,4 odsto na 865.437 vozila u februaru

Prodaja električnih vozila na baterije dostigla 158.280 jedinica, rast od 20,6 odsto u odnosu na prošlu godinu

Published

24 minutes ago

on

March 24, 2026

By

Prodaja električnih vozila na baterije dostigla 158.280 jedinica, rast od 20,6 odsto u odnosu na prošlu godinu

Prema najnovijim podacima Udruženja evropskih proizvođača automobila (ACEA), u Evropskoj uniji tokom februara 2026. godine registrovano je 865.437 novih putničkih automobila, što predstavlja rast od 1,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ovaj blagi porast označava preokret u odnosu na januar, kada je zabeležen pad registracija od 3,9 odsto na godišnjem nivou.

Najveća evropska tržišta pokazala su različite trendove: u Nemačkoj je zabeležen rast od 3,8 odsto, u Španiji 7,5 odsto, dok je u Italiji rast iznosio 14 odsto. Sa druge strane, Francuska je zabeležila značajan pad sa smanjenjem broja registracija za 14,7 odsto.

Segment električnih vozila na baterije (BEV) izdvojio se snažnim rastom, sa 158.280 novih registrovanih vozila, što je povećanje od 20,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Posebno su visoke stope rasta BEV vozila zabeležene u Nemačkoj (28,7 odsto), Francuskoj (27,8 odsto), Danskoj (26,1 odsto) i Italiji (81,3 odsto).

U februaru je u Evropskoj uniji najveći udeo među novim vozilima imala hibrid-električna vozila (HEV) sa 38,7 odsto, dok su vozila na benzin činila 23,1 odsto, električna vozila na baterije 18,3 odsto, plug-in hibridi (PHEV) 9,7 odsto, a vozila na dizel 8,1 odsto, navodi ACEA.

Analiza podataka za prva dva meseca 2026. pokazuje da je ukupni broj novih registracija pao za 1,2 odsto na 1.664.680 vozila, najviše zbog slabijeg januara. Udeo registrovanih električnih vozila na baterije u tom periodu iznosi 18,8 odsto.

Pročitaj još

U Trendu