U Srbiji nema potvrđenih slučajeva, dok je u BiH i Crnoj Gori potvrđen visoko patogeni soj H5N1, a u Evropi prijavljeno 707 epidemija u sezoni 2025–2026.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da na teritoriji Srbije trenutno nema potvrđenih slučajeva visoko patogene avijarne influence (ptičjeg gripa) kod domaće živine, dok je pojačan epizootiološki nadzor nad živinom i divljim pticama. Uprava za veterinu preduzima sve neophodne preventivne i kontrolne mere kako bi sprečila unošenje i širenje bolesti, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, standardima Svetske organizacije za zdravlje životinja (WOAH) i relevantnim propisima Evropske unije.

U saopštenju se navodi da su veterinarske službe u stanju povećane pripravnosti, a kontrola kretanja životinja i proizvoda životinjskog porekla sprovodi se prema proceni rizika. Situacija u regionu se redovno prati, a nadležne institucije međusobno razmenjuju informacije.

Ptičji grip je potvrđen u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. U Republici Srpskoj, na farmi u Petrovu, nakon potvrde bolesti eutanazirano je oko 62.000 primeraka živine, čime je zabeležena prva epidemija visokopatogene infektivne pseudopatske infekcije (HPAI) u sezoni 2025–2026. Prema navodima, reč je o soju H5N1 za koji se pretpostavlja da je potekao od divlje ptice. Nakon što je na farmi u Petrovu registrovano neuobičajeno veliko uginuće, Veterinarski institut je odmah reagovao, a promet živine i proizvoda sa te farme je zabranjen.

Evropske institucije su saopštile da je između 1. avgusta 2025. i 1. marta 2026. godine u 34 evropske zemlje prijavljeno ukupno 707 epidemija visoko patogenog ptičjeg gripa kod živine, 196 epidemija kod ptica u zatočeništvu i 5.762 slučaja kod divljih ptica koje slobodno žive. Od septembra 2025. dominantni soj je podlinija EA-2024-DI.2.1.

Francuska je 27. februara 2026. otkrila tri nova izbijanja bolesti kod ptica u zatočeništvu u departmanima Žironda, Sart i Majen, kao i dodatne slučajeve kod divljih ptica u Ivelinu. Nemačka je do 1. marta 2026. prijavila najveći broj slučajeva u Evropi, sa 195 epidemija kod živine i 2.921 slučajem kod divljih ptica. Među 21 evropskom zemljom koje su prijavile epidemije kod živine, Francuska je imala 118, Poljska 84, Ujedinjeno Kraljevstvo 81 i Italija 61 slučaj. Kada je reč o divljim pticama, Ujedinjeno Kraljevstvo je drugo sa 776 slučajeva, a slede Belgija (333), Holandija (326) i Francuska (309).

Upravno veće ECB ostavilo sve ključne stope nepromenjene, dok se u 2026. očekuje prosečna inflacija od 2,6 odsto zbog viših cena energije

Evropska centralna banka (ECB) odlučila je da u martu 2026. ne menja ključne kamatne stope, zadržavajući kamatnu stopu za glavne operacije refinansiranja na 2,15 odsto, depozitnu stopu na 2,00 odsto i stopu na mogućnost pozajmljivanja na 2,40 odsto. Ova odluka usledila je nakon procene da su inflaciona očekivanja stabilna i da se privreda evrozone pokazala otpornom u poslednjim tromesečjima, uprkos pojačanoj neizvesnosti zbog rata na Bliskom istoku.

Iz ECB su saopštili da ostaju posvećeni stabilizaciji inflacije na ciljnom nivou od dva odsto u srednjoročnom periodu. Međutim, zbog viših cena energije, ukupna inflacija je revidirana naviše u odnosu na decembarske projekcije, pa se u osnovnom scenariju za 2026. godinu očekuje prosečna stopa inflacije od 2,6 odsto, za 2027. od dva odsto, dok je za 2028. projekcija 2,1 odsto. Kada je reč o inflaciji bez energije i hrane, stručnjaci ECB predviđaju prosečne stope od 2,3 odsto u 2026, 2,2 odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini.

Privredni rast u evrozoni procenjuje se na 0,9 odsto u 2026, 1,3 odsto u 2027. i 1,4 odsto u 2028. godini, što predstavlja reviziju naniže za 2026. zbog globalnog uticaja rata na tržišta sirovina, realne dohotke i poverenje potrošača. Kako se navodi, rast bi trebalo da podržavaju niska nezaposlenost, stabilni bilansi privatnog sektora i javna potrošnja na odbranu i infrastrukturu.

“Upravno veće ECB je u dobrom položaju da prevaziđe tu neizvesnost. Inflacija se kreće oko ciljnog nivoa od dva odsto, dugoročnija inflaciona očekivanja čvrsto su usidrena i privreda se pokazala otpornom u poslednjim tromesečjima. Informacije koje Upravno veće dobije u narednom periodu pomoći će mu da proceni uticaj rata na inflacione izglede i povezane rizike. Upravno veće pažljivo prati situaciju i njegov pristup zasnovan na podacima pomoći će u oblikovanju odgovarajuće monetarne politike”, navodi se u zvaničnom saopštenju ECB.

Analize ECB pokazuju da bi u slučaju dugotrajnog poremećaja snabdevanja naftom i gasom inflacija bila viša, a privredni rast niži od osnovnih projekcija. Posledice za srednjoročnu inflaciju zavisiće od obima indirektnih efekata i trajanja poremećaja cena energije. Odluke o budućim kamatnim stopama zavisiće od procene inflacionih izgleda i povezanih rizika, na osnovu novih ekonomskih i finansijskih podataka.

Nafta na berzi između 115 i 118 dolara, dizel u Banjaluci već na 3,29 KM, benzin dostiže 3 KM po litru

Cene dizela u Bosni i Hercegovini mogle bi dostići 3,80 KM (1,94 evra) po litru ukoliko se vrednost nafte na svetskim berzama zadrži između 115 i 118 dolara po barelu do sredine naredne sedmice, prema rečima stručnjaka za energetiku Almira Bečarevića. On je naglasio da bi u tom scenariju i benzin mogao koštati oko 3 KM (1,53 evra) po litru, dok su istorijski rekordi zabeleženi 2022. godine kada je dizel dostigao 3,87 KM (1,98 evra).

Bečarević je istakao da će rast cene nafte direktno uticati na rafinerijske cene, a da bi premašivanje nivoa od 3,87 KM bilo moguće ukoliko nafta pređe 120 dolara po barelu. “Sada smo već blizu tog nivoa, a da bismo ga premašili, cena nafte na berzama trebala bi dostići 120 dolara po barelu. U tom slučaju sigurno bismo prešli te cene”, izjavio je Bečarević.

Prema podacima sa terena, cena dizela na pojedinim pumpama u Banjaluci već je 3,29 KM (1,68 evra) po litru, a očekuje se dalji rast, potvrđuje Milovan Bajić, potpredsednik Grupacije za promet nafte i naftnih derivata Privredne komore Republike Srpske i direktor Krajinapetrola. Cena gasa je od početka sukoba na Bliskom istoku porasla za oko 100 odsto.

U poređenju sa tržištem Srbije, gde je cena goriva trenutno između 1,58 i 1,77 evra po litru, predviđa se novi rast administrativne cene već narednog petka, što može dodatno opteretiti budžete domaćinstava i kompanija. Ove promene dolaze u trenutku kada se cene goriva u regionu kreću u rasponu od 1 odsto do 30 odsto rasta, a vlasti prate situaciju i na polju smanjenja akciza i kontrole prodaje.