Medijalna neto plata dostigla 92.671 dinar (790 evra), nominalni rast iznosi 11,6 odsto u odnosu na prošlu godinu

Prosečna neto zarada u Srbiji za januar 2026. godine iznosila je 118.429 dinara (oko 1.010 evra), objavio je Republički zavod za statistiku. Ovaj iznos predstavlja nominalni rast od 10,2 odsto, odnosno 7,6 odsto realnog rasta u poređenju sa januarom prethodne godine. Takođe, prosečna bruto zarada za isti mesec iznosila je 163.385 dinara, što je nominalno povećanje od 10,1 odsto i realno od 7,5 odsto na godišnjem nivou.

U odnosu na decembar 2025. godine, prosečna bruto zarada u januaru bila je nominalno manja za 3,8 odsto, a realno za 4,1 odsto. Prosečna neto zarada zabeležila je nominalni pad od 4,6 odsto, dok je realni pad iznosio 4,9 odsto. Ove razlike su posledica sezonskih povećanja zarada u poslednjem mesecu godine.

Medijalna neto zarada, koja bolje odražava tipičnu zaradu radnika u Srbiji zbog velikih razlika između najviših i ostalih plata, iznosila je u januaru 92.671 dinar (oko 790 evra). Ovaj iznos beleži nominalni rast od 11,6 odsto i realni rast od 9 odsto na godišnjem nivou.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, rast zarada u januaru u odnosu na isti period prošle godine upućuje na nastavak trenda povećanja primanja zaposlenih u Srbiji, dok sezonske oscilacije tokom prelaska iz decembra na januar ostaju prisutne.

Nenad Dlačić preuzima komercijalno vođstvo uz 15 godina iskustva, ABB najavljuje dalji razvoj održivih rešenja i partnerstva

Kompanija ABB Srbija imenovala je Nenada Dlačića za novog komercijalnog direktora, odnosno Local Marketing & Sales Managera i Commercial Leader Electrification, saopšteno je iz kompanije. Na ovoj poziciji, Dlačić će biti odgovoran za razvoj prodajnih i marketinških aktivnosti, kao i za jačanje saradnje sa ključnim partnerima iz industrijskog i energetskog sektora.

Dlačić u ABB dolazi sa više od 15 godina iskustva u finansijama, prodaji i komercijalnom menadžmentu, ističu iz kompanije. Tokom gotovo dve decenije rada u Siemensu, bio je angažovan na realizaciji velikih infrastrukturnih i industrijskih projekata, a sa svojim timovima učestvovao je u razvoju lokalnog i regionalnog tržišta.

ABB je više od dve decenije prisutna na srpskom tržištu, gde, kroz saradnju sa partnerima iz oblasti energetike, industrije i infrastrukture, aktivno doprinosi projektima modernizacije i unapređenja energetske efikasnosti. Kompanija je u globalnom izveštaju za prethodnu godinu izvestila da je smanjila emisiju gasova sa efektom staklene bašte (Scope 1 i 2) za 79 odsto u odnosu na 2019. godinu, uz cilj da do 2030. godine ukupno smanjenje dostigne 86 odsto u poređenju sa istom baznom godinom.

Nenad Dlačić je povodom imenovanja izjavio da ABB svakodnevno prati put energetske transformacije, naglašavajući značaj znanja, tehnologije i tima kompanije u doprinosu ovom procesu. “Verujem da ćemo kroz partnerstva sa ključnim akterima na tržištu dodatno ubrzati implementaciju naprednih i održivih rešenja”, naveo je Dlačić.

Tokom životnog veka proizvoda koje je ABB prodao od 2022. godine do danas, kompanija je izbegla ukupno 285 megatona emisija gasova sa efektom staklene bašte, navodi se u zvaničnim podacima. Ovi rezultati potvrđuju stratešku orijentaciju ABB-a ka održivom poslovanju i energetskom tranziciji, što je u skladu sa zahtevima savremenog tržišta i regulatornim okvirima u Evropi i Srbiji.

Na Saobraćajnom fakultetu upisano 350 studenata, prosečne zarade dispečera kreću se od 800 do 1.400 evra

U sektoru međunarodnog drumskog saobraćaja, tražnja za logističkim stručnjacima beleži godišnji rast od 12 do 15 odsto, navode stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta. Prema dostupnim podacima, u prvu godinu osnovnih studija upisuje se 350 studenata, na master još oko 150, dok doktorske pohađa 20 studenata. Prosečne zarade dispečera kreću se između 800 i 1.400 evra, u zavisnosti od obima posla i broja klijenata.

Dispečeri međunarodnog drumskog saobraćaja odgovorni su za ugovaranje tura, dodelu vozača, usklađivanje ruta, kao i za kompletiranje potrebne dokumentacije i praćenje carinskih procedura. Njihov radni dan formalno traje od osam do 16 časova, ali kamioni su na putu 24 sata, što znači da su često dostupni i van radnog vremena zbog nepredviđenih situacija kao što su zadržavanja na granicama, kvarovi ili kašnjenja.

Student Saobraćajnog fakulteta Mihailo Isailović, koji već tri godine radi kao dispečer u kompaniji TransProm, ističe da je suština njegovog posla organizacija transporta na relaciji Italija-Srbija. Kompanija u kojoj radi raspolaže sa 20 kamiona, koji robu iz Srbije prevoze u Italiju, Nemačku i Holandiju i nazad. On naglašava da je zarada dispečera iznad proseka, ali da posao nosi veliku odgovornost i zahteva stalnu dostupnost, kao i poznavanje stranih jezika.

Prema rečima dekana Saobraćajnog fakulteta, profesora dr Milorada Kilibarde, interesovanje za logistiku poslednjih godina konstantno raste. Osnovne studije u proseku završi polovina upisanih studenata, a master program oko 100 studenata godišnje. Potreba tržišta za kadrovima iz oblasti logistike, transporta i saobraćaja trenutno premašuje ponudu za oko 20 odsto, dok svi diplomirani inženjeri odmah pronalaze zaposlenje.

Kako navodi profesor Kilibarda, od novih stručnjaka očekuje se rad sa softverskim alatima, razumevanje ekonomije, prava i komunikacija, ali i dobro poznavanje stranih jezika. Logističke i transportne kompanije, trgovinski lanci, kao i firme iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, sve više zapošljavaju ove kadrove radi unapređenja procesa i konkurentnosti na tržištu.