Više od polovine nemačkih kompanija koristi AI, a u građevinarstvu rast sa 7,1 na 39,8 odsto za tri godine

Američka tehnološka kompanija Antropik saopštila je da Klod, njihov AI model, danas piše više od 80% koda u sistemima kompanije, dok je pre godinu i po dana taj procenat bio jednocifren. U aprilu 2026. godine, Klod je ispravio greške za koje bi, prema procenama stručnjaka, ljudima bilo potrebno četiri godine rada. Izveštaj kompanije navodi da Klod u 64% slučajeva predlaže bolji sledeći istraživački korak od samih istraživača, dok je u novembru 2025. taj procenat iznosio 51%.

AI agenti kompanije su za 800 sati rešili problem iz bezbednosti AI sistema sa uspešnošću od 97%, dok su dva čoveka za nedelju dana postigla samo 23% uspeha. Antropik naglašava da i dalje postoji ključna granica – Klod izvršava zadatke koje mu čovek postavi, ali još uvek ne bira samostalno koje probleme treba rešavati.

Kompanija predviđa tri moguća scenarija razvoja: usporavanje tehnološkog napretka uz širenje postojećih mogućnosti po ekonomiji, nastavak napretka uz ljudsku kontrolu ili scenario u kojem AI sistemi postaju sposobni za sopstveno unapređivanje i samostalno projektovanje naslednika. Zbog mogućih “ogromnih posledica”, Antropik poziva na usporavanje ili privremenu pauzu razvoja najnaprednijih AI sistema, uz istu obavezu svih aktera, i pokreće dijalog sa kreatorima politika, istraživačima i civilnim sektorom o koordinaciji i nadzoru AI.

Prema danas objavljenim podacima Instituta za ekonomska istraživanja (Ifo) iz Minhena, 54,5% kompanija u Nemačkoj trenutno koristi veštačku inteligenciju, dok je prošle godine taj udeo bio 40,9%. Dalje, 16% kompanija planira uvođenje AI, a 21,6% još diskutuje o toj temi. Najveća primena je u industriji sa 58,7%, dok je u sektoru usluga 56,2%, a u trgovini oko 45%. U građevinarstvu je udeo kompanija koje koriste AI porastao sa 7,1 na 39,8% u poslednje tri godine. Razlike postoje i po veličini firme: AI koristi 67,2% velikih, 51,2% malih i 47,2% srednjih preduzeća.

Nemačka i Italija ostvarile rast od 0,3% kvartalno, dok je nominalni BDP Bugarske dostigao 27,33 milijarde evra

Sezonski prilagođen bruto domaći proizvod (BDP) evrozone opao je za 0,2% u prvom tromesečju 2026. godine u poređenju sa poslednja tri meseca 2025, pokazuju najnoviji podaci evropske statističke službe. Ovo je prvi kvartalni pad privrede evrozone od 2022. godine, a rezultat je niži od prethodne preliminarne procene kada je najavljivan rast od 0,1%.

Najveći kvartalni pad zabeležen je u Irskoj, gde je BDP opao za 12,1%. U Litvaniji je pad iznosio 0,3%, u Švedskoj 0,2%, dok je u Francuskoj zabeležen blagi pad od 0,1%. Najveći rast među zemljama članicama evrozone imala je Danska sa 1,9%, a slede Estonija i Malta sa po 1,1%.

Kada su u pitanju najveće privrede evrozone, Nemačka i Italija su zabeležile kvartalni rast od po 0,3%, dok je Španija ostvarila rast od 0,6%. Na godišnjem nivou, privreda evrozone je u prvom kvartalu 2026. porasla za 0,3%, što je slabije od prethodno procenjenih 0,8% i od rasta od 1,2% u četvrtom kvartalu 2025.

Investicije u fiksni kapital u evrozoni porasle su svega 0,3% u odnosu na isti period prošle godine, u poređenju sa rastom od 3,3% u četvrtom kvartalu 2025. Istovremeno je zabeležen pad uvoza i usporavanje rasta potrošnje domaćinstava.

Gledano međugodišnje, nemačka privreda je porasla za 0,3%, francuska za 0,9%, italijanska za 0,8%, dok je Španija ostvarila rast od 2,7% u prvom tromesečju 2026, navodi se na sajtu evropske statističke službe.

Ekonomija Bugarske ostvarila je rast BDP-a od 3,1% na godišnjem nivou u prvom kvartalu 2026, dok je kvartalni rast iznosio 0,7%, prema podacima Nacionalnog statističkog instituta. Ovo je ubrzanje u odnosu na prethodni kvartal kada je rast bio 2,9%. Nominalna vrednost BDP-a Bugarske u ovom periodu iznosila je 27,33 milijarde evra, dok je bruto dodata vrednost (BDV) dostigla 23,84 milijarde evra.

U strukturi BDV-a, usluge čine 71,8%, industrija 26,7%, dok poljoprivreda učestvuje sa 1,5%. Ključni doprinos rastu došao je od snažnog povećanja bruto fiksnih ulaganja od 18,7%. Domaća potrošnja takođe je porasla za 7,8% i dodatno poduprla ekonomski rast.

Spoljnotrgovinski bilans Bugarske ostaje izazovan jer je izvoz robe i usluga pao za 7,4% međugodišnje, dok je uvoz porastao za 8,2%, što je dovelo do negativnog neto doprinosa spoljne trgovine, saopštava Nacionalni statistički institut.

Deseta međunarodna konferencija u Beogradu, popust od 15 odsto za učesnike uz promotivni kod

Udruženje eSigurnost organizuje desetu, jubilarnu eSecurity konferenciju, koja će se održati od 29. septembra do 2. oktobra 2026. godine u Karbon Event Centeru u Beogradu. Nakon devet uspešnih međunarodnih izdanja, ovogodišnji događaj okupiće stručnjake iz oblasti informacione bezbednosti, predstavnike finansijskog i energetskog sektora, kao i državnih i javnih institucija.

Program konferencije usmeren je na aktuelne pretnje i trendove u oblasti sajber bezbednosti, uključujući napade generisane veštačkom inteligencijom (AI), ransomware i napredne pretnje (APT), socijalni inženjering, bezbednost IoT uređaja i mobilnih platformi, kao i usklađivanje poslovanja sa lokalnim i evropskim regulativama. Posebna pažnja biće posvećena digitalnoj forenzici, incident response procedurama i strategijama za pametne rezervne kopije.

Pored teorijskih predavanja, učesnici će imati priliku da učestvuju u praktičnim radionicama i hands-on treninzima, namenjenim inženjerima i tehničkim stručnjacima iz oblasti zaštite IT sistema, digitalne forenzike i primene AI tehnologija. Ove radionice omogućavaju uvid u metode napada i odbrane iz prve ruke.

Konferencija je namenjena IT menadžerima, CISO, stručnjacima za sajber kriminal i digitalnu forenziku, administratorima, kao i predstavnicima menadžmenta kompanija koje prepoznaju sajber bezbednost kao ključni poslovni rizik.

Za učesnike konferencije obezbeđen je popust od 15 odsto na cenu kotizacije, uz korišćenje promotivnog koda ESECURITY2026BIF pri prijavi na zvaničnom sajtu. Detalji o programu, predavačima i ranijim izdanjima dostupni su na https://esecurity.rs/, a registracija se može izvršiti direktno na https://esecurity.rs/sign-up/.