Američka carina stopirala uvoz bakra polovinom juna, pozivajući se na zloupotrebu radnika i prinudni rad

Kompanija Ziđin koper Srbija suočila se sa zabranom izvoza bakra u Sjedinjene Američke Države, nakon što je američka Carinska i granična služba (CBP) polovinom juna 2026. godine donela odluku kojom navodi šest osnova kršenja prava radnika, uključujući zloupotrebu ranjivosti, zadržavanje plata, zastrašivanje i pretnje, ograničavanje kretanja, zadržavanje ličnih dokumenata i prekomerni prekovremeni rad. Ova mera može uticati na srpsku ekonomiju, ali neće imati značajan uticaj na poslovanje Ziđina, s obzirom da izvoz bakra iz Srbije ide pretežno u Kinu.

U saopštenju kompanije Ziđin koper Srbija navodi se da su upoznati sa odlukom američke carine i da situaciju shvataju veoma ozbiljno. “Kompanija se protivi svim oblicima prinudnog rada i ostaje posvećena poštovanju važećih zakona, kao i međunarodno priznatih standarda rada i ljudskih prava koji se odnose na sprečavanje prinudnog rada. Trenutno sprovodimo sveobuhvatnu proveru i procenu relevantnih pitanja”, ističe Ziđin.

Prema ocenama stručnjaka, ova odluka ima pre svega političku težinu i može se posmatrati i u kontekstu globalnih tenzija između SAD i Kine. Stefan Vladisavljev, programski direktor Fondacije BFPE, ukazuje da su odnosi dve zemlje dodatno zategnuti i da Vašington nastoji da smanji zavisnost od Kine u snabdevanju ključnim sirovinama, uključujući bakar.

Direktorka nevladine organizacije Astra, Marija Anđelković, naglašava da Srbija nema zakon o dužnoj pažnji (due diligence) u lancima snabdevanja, za razliku od SAD, Nemačke, Francuske i EU. Ona navodi da američka odluka treba da se posmatra kao upozorenje na ozbiljne probleme sa zaštitom radničkih prava i sprečavanjem prinudnog rada, a ne kao pitanje trgovinskih odnosa.

Američka carinska služba je navela: “Američki proizvođači suočavaju se sa nelojalnom konkurencijom kada strane kompanije smanjuju troškove korišćenjem prinudnog rada. Sprovođenjem zakona protiv prinudnog rada, CBP ne samo da štiti ljudska prava, već i ekonomsku bezbednost naše zemlje”, izjavila je izvršna pomoćnica komesara za trgovinu, Suzan S. Tomas.

Anđelković podseća da je Srbija usvojila zakon o borbi protiv trgovine ljudima i podršci žrtvama koji će se primenjivati od 1. januara 2027. godine, kao i da je ratifikovala gotovo sve konvencije UN protiv trgovine ljudima i konvencije Međunarodne organizacije rada, osim konvencije UN o zaštiti migrantskih radnika i njihovih porodica.

Ovo nije prvi slučaj da CBP donosi sličnu odluku za kompanije iz Srbije. U decembru prošle godine, ista služba je zbog sumnji na korišćenje prinudnog rada zabranila uvoz automobilskih guma koje u Srbiji proizvodi Linglong International Europe.

Četiri direktora prodala akcije za 1,57 milijardi forinti, istraga zbog insajderskih informacija

Mađarska centralna banka saopštila je da je MOL grupa kažnjena sa 43 miliona forinti (122.000 evra) zbog neblagovremenog informisanja tržišta o oštećenju naftovoda Družba i obustavi isporuka krajem januara. Prema navodima regulatora, kompanija je bila u obavezi da informacije objavi najkasnije do 12. februara, ali je to učinila tek 16. februara, nakon što su mediji i vlasti već govorili o potencijalnim posledicama po mađarsku energetsku politiku.

Centralna banka, kao regulator tržišta kapitala, pokrenula je krajem februara istragu o mogućoj insajderskoj trgovini akcijama MOL-a u periodu nakon oštećenja cevovoda. Ova istraga je usledila po žalbi Udruženja mađarskih investitora berze (TEBÉSZ), zbog sumnje na kršenje javnog interesa pri trgovanju deonicama. Udruženje smatra da je MOL prekršio obavezu transparentnosti jer nije izvestio berzu o incidentu sa naftovodom Družba 27. januara i obustavi transporta nafte.

Podaci sa veb-sajta Budimpeštanske berze pokazuju da su četiri direktora MOL-a u periodu od 27. januara do 6. februara prodala akcije ukupne vrednosti 1,57 milijardi forinti (4,14 miliona evra). MOL je naveo da su informacije o tim transakcijama objavljene na berzi u skladu sa propisima o transparentnosti za rukovodioce kompanija.

U saopštenju za Rojters, centralna banka je istakla: „Na osnovu podnetog izveštaja u kojem se tvrdi da su akcije MOL-a možda trgovane na osnovu insajderskih informacija, centralna banka istražuje da li su određene transakcije na tržištu kapitala u vezi sa izdavaocem možda prekršile odredbe o zabranjenoj insajderskoj trgovini.”

MOL je u odgovoru na upit Rojtersa podvukao: „Kompanija uvek poštuje važeće zakone, u svim aspektima. (Kompanija) sledi princip transparentnosti tržišta kapitala i stoji na raspolaganju mađarskoj centralnoj banci po svim pitanjima.”

Predsednik TEBÉSZ-a Gabor Dioslaki ukazao je na značaj informacija o prekidu snabdevanja sirovinama, upoređujući ih sa vanrednim saopštenjem MOL-a iz sredine februara o zahtevu za oslobađanje nafte iz strateških rezervi radi osiguranja snabdevanja gorivom. Centralna banka nije iznosila detalje istrage, navodeći da je postupak u toku.

Turska kompanija gradi solarne elektrane na napuštenom rudniku, godišnja proizvodnja 67,75 GWh za 22.000 domaćinstava

Turska kompanija Europower Enerji dobila je ugovor vredan oko 27 miliona evra za izgradnju solarnih elektrana ukupne instalisane snage 50 megavata jednosmerne struje (DC) u Bosni i Hercegovini. Projekat se realizuje na napuštenim odlagalištima Rudnika uglja Gračanica, u opštini Gornji Vakuf-Uskoplje, na području opštine Bugojno, a finansira ga Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Prema planu, izgradnja obuhvata dve solarne elektrane, trafostanicu 110/20 kV i dalekovod naponskog nivoa 110 kV, po sistemu „ključ u ruke“. Europower Enerji je izabrana kao najpovoljniji ponuđač na tenderu Elektroprivrede Bosne i Hercegovine (EPBiH), navodi se u izveštajima.

Očekuje se da će postrojenja godišnje proizvoditi oko 67,75 gigavatsati (GWh) električne energije, što će biti dovoljno za snabdevanje približno 22.000 domaćinstava. Istovremeno, projekat će doprineti smanjenju emisije ugljen-dioksida za više od 40.000 tona godišnje.

Behič Harmanli, predsednik uprave turske energetske grupacije Girisim Elektrik, koja kontroliše Europower Enerji, izjavio je: „Energetska tranzicija više se ne posmatra samo kroz proizvodnju električne energije. Ona je sve više povezana sa prenosnom infrastrukturom, modernizacijom mreže i integrisanim inženjerskim rešenjima.“

Harmanli je ocenio da je ovaj projekat prekretnica za Europower Enerji i potvrda sposobnosti kompanije da realizuje velike međunarodne energetske projekte, uključujući projektovanje, nabavku i izgradnju (EPC), kao i visokonaponske sisteme. Europower Enerji, osnovan 2009. godine, specijalizovan je za projektovanje i proizvodnju opreme za elektroenergetsku infrastrukturu, uključujući rasklopna postrojenja, trafostanice, transformatore i sisteme automatizacije.