Epidemija afričke kuge svinja donela je velike gubitke stočarstvu Srbije, a dosledna primena biosigurnosnih mera ostaje ključ za suzbijanje širenja bolesti
Afrička kuga svinja prisutna je u sedam okruga Srbije i do 20. jula 2026. godine izazvala je uginuće i eutanaziju tačno 29.241 svinje, saopštio je Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, na sednici Odbora za poljoprivredu u Skupštini Srbije. Fokus_keyphrase afrička kuga svinja potvrđuje ozbiljnost situacije u domaćem stočarstvu. Najveći broj slučajeva registrovan je u Sremskom, Mačvanskom, delu Beograda (Obrenovac), Kolubarskom, kao i na gazdinstvima u Podunavskom, Južnobačkom i Zapadnobačkom okrugu.
Uticaj afričke kuge svinja na stočarsku industriju
Prema rečima ministra, dnevni gubici svinja postepeno se smanjuju, ali afrička kuga svinja ostaje dugoročan izazov za Srbiju. On je naglasio da vakcina protiv ove bolesti ne postoji. Virus nije opasan za ljude, ali ljudi i divlje svinje predstavljaju glavne prenosioca zaraze. „Gde afrička kuga uđe, to traje godinama. Ona će ovde ostati“, izjavio je Dragan Glamočić. Kao rezultat, dosledna primena biosigurnosnih mera na gazdinstvima je ključna za ograničavanje širenja bolesti.
Biosigurnosne mere i ekonomske posledice
Najveći rizik predstavljaju gazdinstva koja ne poštuju biosigurnosne protokole. Iskustva drugih država pokazuju da upravo mala gazdinstva, zbog nemogućnosti prilagođavanja, najčešće odustaju od uzgoja svinja. Nadležni sprovode mere bez izuzetaka i, kako navodi ministar, nema povlašćenih – što potvrđuje i nedavno hapšenje u Bezdanu, gde je vlasnik svinja prekršio propise u zoni posebnog nadzora. Na farmi Mistral komerc u Hrtkovcima 9. jula izvršena je eutanazija više od 11.000 svinja, uključujući oko 1.100 priplodnih krmača i 5.000 prasadi, zbog potvrđenih slučajeva afričke kuge svinja. Takvi događaji snažno utiču na ekonomske rezultate stočarskih gazdinstava i celokupno tržište mesa.
Iskustva Srbije i mogućnosti kontrole bolesti
Govoreći o ranijim iskustvima, Dragan Glamočić podsetio je na uspešno suzbijanje klasične kuge svinja tokom 2015. godine, kada je Srbija za tri do tri i po meseca zaustavila širenje bolesti uz minimalne štete, zahvaljujući brzoj reakciji države i rigoroznim merama. Ipak, u slučaju afričke kuge svinja, zbog izostanka vakcine i otpornosti virusa, jedini način kontrole ostaje pooštravanje kazni i striktna primena biosigurnosnih procedura. Virus se prenosi kontaktom sa zaraženim životinjama, kao i kontaminiranom hranom, opremom, odećom i vozilima. Pored toga, domaća stočarska industrija suočava se sa dugoročnim ekonomskim izazovima, jer bolest može trajati godinama i izazvati dodatne gubitke.
Afrička kuga svinja u regionalnom kontekstu
Afrička kuga svinja nije samo problem Srbije – slični slučajevi beleže se i u Hrvatskoj, gde je zaraza potvrđena na 89 farmi. Ove informacije ukazuju na potrebu za regionalnom koordinacijom i razmenom iskustava u borbi protiv bolesti. Na sastanku državnog vrha doneta je odluka o maksimalnom pooštravanju kazni radi sprečavanja širenja zaraze. Kao rezultat, stočarska gazdinstva u Srbiji moraju uložiti dodatne napore u prevenciju i edukaciju o biosigurnosnim merama, kako bi se ograničio uticaj afričke kuge svinja na domaću proizvodnju i izbegli dalji finansijski gubici.
