Bolest zahvatila sedam okruga i 930 gazdinstava, bez vakcine od 2019. godine, potrošači bez zdravstvenog rizika
Afrička kuga svinja prouzrokovala je uginuće i eutanaziju 36.632 svinje u Srbiji tokom 2026. godine. Prema saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, bolest je registrovana u sedam okruga, 13 opština i 62 naseljena mesta. Zaraženo je ukupno 930 gazdinstava, što ukazuje na ozbiljan izazov za domaći sektor svinjarstva.
Ministar Dragan Glamočić izjavio je da su poslednjih dana slučajevi afričke kuge svinja sporadični, ali upozorava da nema mesta opuštanju. On je naglasio da vakcina protiv virusa ne postoji, a da je prisutnost bolesti u Srbiji zabeležena još od 2019. godine. „On gde uđe, on ne izlazi – on samo stoji i vreba“, istakao je Glamočić.
Uticaj afričke kuge svinja na stočarstvo i tržište
Afrička kuga svinja predstavlja ozbiljan problem za proizvodnju mesa i ekonomski položaj proizvođača. Bolest je isključivo virusna, pogađa domaće i divlje svinje, a karakteriše je visok stepen smrtnosti i nemogućnost lečenja. S obzirom da vakcina nije razvijena, jedina efikasna mera kontrole širenja ostaje eutanazija zaraženih životinja i stroga biosigurnost na farmama.
U poređenju sa prethodnim godinama, broj pogođenih gazdinstava i uginulih svinja ukazuje na kontinuitet prisutnosti virusa na teritoriji Srbije. S druge strane, ministarstvo ističe da su slučajevi u poslednjoj nedelji sporadični, što može ukazivati na određeni uspeh mera kontrole. Ipak, opasnost od novog izbijanja ostaje, posebno u regionima sa većim brojem svinja i intenzivnim stočarstvom.
Izjave i preporuke nadležnih institucija
U javnom obraćanju, ministar Dragan Glamočić ponovio je da potrošači nemaju razloga za zabrinutost. On je istakao: „Čak i da se konzumira to meso, na ljude apsolutno ništa ne utiče taj virus“. Ova informacija je važna za javnost, jer afrička kuga svinja ne predstavlja rizik po ljudsko zdravlje.
Osim toga, ministarstvo podseća da je od početka prisustva virusa u Srbiji 2019. godine stalno na snazi niz biosigurnosnih mera. Ta strategija podrazumeva ograničavanje kretanja životinja, nadzor nad transportom i edukaciju farmera. Kao rezultat toga, širenje bolesti je u nekim oblastima usporeno, ali potpuno iskorenjivanje nije postignuto.
Implikacije za sektor svinjarstva i dalji tok
Afrička kuga svinja donosi značajne ekonomske gubitke za proizvođače, posebno na pogođenim gazdinstvima. Uporedo sa tim, gubitak 36.632 svinje utiče na lokalnu ponudu mesa i može povećati troškove uzgoja zbog pojačanih biosigurnosnih mera.
S obzirom na opasnost od daljeg širenja, ministarstvo i stručne službe nastavljaju da prate situaciju i sprovode mere kontrole. Ključne preporuke ostaju primena stroge biosigurnosti, prijavljivanje sumnjivih slučajeva i saradnja svih aktera u sektoru.
Konačno, iako afrička kuga svinja ne ugrožava ljudsko zdravlje, njen ekonomski uticaj na stočarstvo i poljoprivredu u Srbiji ostaje značajan. Dugoročno posmatrano, izazovi u suzbijanju bolesti i dalje zahtevaju pažnju i koordinaciju između proizvođača i državnih institucija.
