Predlog zakona uvodi obavezu za maloprodaje da javno objavljuju cene u realnom vremenu, sa ciljem bolje zaštite potrošača i usklađivanja sa propisima EU

Predlog Zakona o zaštiti potrošača, predstavljen u Skupštini Srbije, uvodi obavezu za trgovce da ažuriraju svoje maloprodajne cenovnike u realnom vremenu, saopštilo je Ministarstvo trgovine. Ova ključna novina ima za cilj povećanje transparentnosti na tržištu i omogućava potrošačima, ali i analitičarima i donosiocima odluka, da prate i analiziraju kretanja cena proizvoda i upoređuju cenovne politike različitih trgovaca.

Prema rečima Tamare Samardžić iz Ministarstva trgovine, predloženi zakon je odgovor na rast elektronske trgovine i pojavu novih oblika usluga i digitalnih sadržaja, kao i na potrebu usklađivanja domaćih propisa sa zakonodavstvom Evropske unije. “S obzirom na rast elektronske trgovine, postoji potreba da se regulišu odnosi povodom ugovora o prodaji robe, posebno kada je u pitanju roba sa digitalnim elementima, kao i isporuka digitalnog sadržaja i digitalnih usluga”, naglasila je Samardžić.

Osnovni ciljevi novog zakona su unapređenje zaštite individualnih i kolektivnih prava potrošača, jačanje položaja potrošača kao ekonomski slabije strane kroz bolje informisanje i lakše ostvarivanje prava, kao i obezbeđivanje efikasnijih mehanizama za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Dodatno, zakon predviđa prilagođavanje izazovima digitalizacije i novim oblicima trgovine, posebno u segmentu digitalnog sadržaja i digitalnih usluga.

Novim rešenjima prvi put se sistematski uređuju prava potrošača u vezi sa isporukom digitalnog sadržaja i digitalnih usluga, a pružaoci onlajn tržišta izjednačavaju se sa trgovcima u pogledu obaveza prema potrošačima. Posebno su precizirana pravila o saobraznosti robe sa digitalnim elementima, komercijalnim garancijama i unapređenju instituta vansudskog rešavanja sporova.

Predlog zakona takođe uvodi dodatne mere zaštite maloletnih lica i javnog zdravlja, uključujući zabranu prodaje maloletnicima ne samo klasičnih duvanskih i srodnih proizvoda, već i elektronskih uređaja za zagrevanje duvana, biljnih proizvoda i elektronskih cigareta. Jedan od osnovnih ciljeva je i usklađivanje sa zakonima Evropske unije iz oblasti zaštite potrošača.

Predlog zakona prvi put reguliše zabranu prebacivanja troškova, uz jasne „crne“ i „sive“ liste nedozvoljenih praksi

Vlada Republike Srbije uputila je u skupštinsku proceduru Predlog zakona o trgovačkim praksama, koji uvodi nova i stroža pravila radi unapređenja konkurencije na tržištu, saopštila je Sandra Dokić iz Ministarstva trgovine. Zakon se ne odnosi samo na poljoprivredne i prerađene proizvode, već sadrži značajno širi obuhvat, uključujući i proizvode od posebnog značaja za snabdevanje tržišta kao što su kućna hemija, sredstva za ličnu higijenu, kozmetika, kao i sredstva za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivači zemljišta.

Dokićeva je na Odboru za privredu, trgovinu, energetiku i turizam u Skupštini Srbije istakla da novi zakon sprečava situacije u kojima prerađivači, koristeći svoju “značajnu pregovaračku moć”, nameću snabdevačima uslove koje inače ne bi prihvatili. Kako je dodala, zakon podvlači značaj autonomije volje i ravnopravnosti ugovornih strana, uz jasnu zabranu određenih nameta koji su do sada predstavljali deo troškova proizvođača i dobavljača. Od sada će neki nameti biti zabranjeni, dok će pojedini biti mogući samo pod strogo definisanim uslovima.

Predlog zakona je u velikoj meri usklađen sa rešenjima Evropske unije, ali proširuje obuhvat na više segmenata tržišta nego što je to slučaj u većini država članica EU, gde regulativa mahom važi samo za poljoprivredne i prehrambene proizvode. Zakonom se prvi put u Srbiji uvode jasna pravila i precizne definicije nepoštenih trgovačkih praksi, koje su razvrstane na “Crnu listu” – zabranjene prakse, i “Sivu listu” – uslovno dozvoljene prakse.

Ministarstvo trgovine naglašava da je ovaj zakon deo šireg seta sistemskih rešenja za stvaranje zdravog i održivog poslovnog ambijenta na unutrašnjem tržištu, u skladu sa savremenom evropskom regulativom i dobrom praksom. Osnovni cilj je sprečavanje nepoštenih trgovačkih praksi i uspostavljanje fer, transparentnih i poštenijih odnosa između trgovaca, proizvođača, prerađivača i primarnih poljoprivrednih proizvođača.

Udeo brenda ladi na ruskom tržištu pao na 24,1 odsto, dok ukupna prodaja automobila u Rusiji beleži rast od 7,3 odsto

Kompanija Avtovaz smanjila je prodaju putničkih automobila marke „lada“ u Rusiji za 17,4 odsto u periodu januar–mart 2026, sa ukupno 63.837 prodatih vozila, pokazuju podaci Avtostata. Pad prodaje dogodio se uprkos rastu ruskog tržišta putničkih automobila koje je poraslo za 7,3 odsto i dostiglo 264.909 vozila u istom periodu. Udeo brenda „lada“ na tržištu pao je za 7,2 procentna poena, na 24,1 odsto.

U martu 2026. prodato je 25.153 vozila brenda „lada“, što je približno na nivou istog meseca prethodne godine. Najprodavaniji model ostaje „lada granta“, sa 9.861 prodatim automobilom u martu (pad od 7,8 odsto u poređenju sa prošlom godinom), dok je u celokupnom prvom kvartalu prodato 24.747 ovih vozila (pad od 21,8 odsto).

Prodaja modela „lada vesta“ u martu pala je na 4.274 vozila, što je pad od 40,5 odsto, dok je u prvom tromesečju prodato 10.346 vozila ovog modela (pad od 55,7 odsto). Istovremeno, zabeležen je rast prodaje modela „lada niva“.

Avtovaz je najavio da će tokom 2026. godine proizvesti 400.000 automobila brenda „lada“, od čega je 370.000 namenjeno ruskom tržištu. Prema podacima Avtostata, rast ukupnog ruskog tržišta automobila u martu iznosio je 30,6 odsto međugodišnje, što se pripisuje odloženoj tražnji, pojavi novih modela, povoljnim programima otplate i nastojanju dilera da ispune prodajne planove na kraju kvartala.

Rast prodaje zabeležen je i kod premijum brendova kao što su BMW, Mercedes-Benc i Audi.