Brzi voz iz Beograda ka Budimpešti i Beču biće pušten u saobraćaj 13. decembra, uz osam dnevnih polazaka.

Brzi voz Beograd–Budimpešta i Beč biće pušten u saobraćaj 13. decembra, prema zvaničnoj izjavi v.d. direktora preduzeća Srbijavoz Ljubiše Pejičića. Ovaj datum poklapa se sa uvođenjem novog reda vožnje za narednu godinu, a pripreme su već završene sa srpske strane. Kolege iz Mađarske, kako navodi Pejičić, insistirale su na dodatnim testiranjima na svojoj teritoriji, što je bio jedan od poslednjih koraka pre zvaničnog starta nove linije.

Voz će saobraćati između Beograda, Budimpešte i Beča, a u planu je osam polazaka dnevno. Dva voza će ići do Beča, a preostalih šest do Budimpešte. Očekuje se da prodaja karata započne uskoro, a cene još nisu konačno definisane.

Cena karata i organizacija polazaka

Pejičić je istakao da će cena karata biti određena u dogovoru sa mađarskom železnicom, dok za pravac Beč u pregovore ulazi i austrijska železnica. U javnosti se pojavila informacija da bi karta do Beča mogla koštati 43 evra, a cena do Budimpešte oko 35 evra, ali ti iznosi još nisu konačni. Pre svega, dogovor oko cene biće postignut u narednom periodu, a zvanične informacije očekuju se uskoro.

Pruga na srpskoj teritoriji je denivelisana, što znači da ni u jednom trenutku ne dolazi do ukrštanja sa drumskim saobraćajem. S druge strane, u Mađarskoj postoji više od 90 pružnih prelaza, što je uticalo na potrebu za dodatnim testiranjem i prilagođavanjem bezbednosnih procedura. Na taj način, sigurnost putnika je stavljena na prvo mesto.

Šta donosi brzi voz Beograd–Budimpešta i Beč?

Pokretanje brzog voza Beograd–Budimpešta i Beč omogućiće bržu i efikasniju vezu između Srbije, Mađarske i Austrije. Takođe, ovo je važan korak za regionalnu saradnju i dostupnost evropskih destinacija iz Beograda. Prema rečima Pejičića, „Srbijavoz je odavno spreman za početak saobraćaja na ovoj relaciji. Čekalo se samo na završetak testiranja na teritoriji Mađarske.”

Pored toga, uvođenje osam dnevnih polazaka omogućiće veću fleksibilnost putnicima, kako poslovnim tako i turističkim. Konačno, ovaj projekat predstavlja značajan iskorak u unapređenju železničkog saobraćaja i povezanosti regiona. S obzirom na najavljeni datum početka, putnici se mogu pripremiti za nova putovanja već od sredine decembra.

Broj slučajeva premašio 10.060, skoro polovina obolelih preminula, medicinske ekipe izložene napadima i dezinformacijama.

Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo dostiže zabrinjavajuće razmere, jer broj potvrđenih slučajeva premašuje 10.060, dok je gotovo polovina obolelih izgubila život, prema zvaničnim podacima. U isto vreme, napad na zdravstvene radnike, među kojima je medicinska sestra ubijena, pokazuje koliko su medicinske ekipe izložene opasnostima zbog teorija zavere i nasilja.

Tragedija u provinciji Čopo dodatno je produbila humanitarnu krizu. U mestu Bafvasende, grupa mladića naoružana mačetama i palicama napala je medicinski tim zbog sumnji da zdravstveni radnici šire virus putem lokalnog vodovoda. U ovom napadu jedna medicinska sestra izgubila je život, dok je još jedan zdravstveni radnik teško povređen.

Dezinformacije i nedostatak poverenja otežavaju borbu

Pored fizičkih napada, širenje dezinformacija na društvenim mrežama ozbiljno otežava rad medicinskih ekipa. Neki stanovnici veruju da je epidemija ebole izmišljotina humanitarnih organizacija radi profita, zbog čega su bolnice i vozila hitne pomoći često na meti napada. Takođe, zbog hroničnog nedostatka opreme i kašnjenja plata, deo medicinskog osoblja štrajkuje, što dodatno usporava odgovor na kriznu situaciju.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus istakao je da zdravstveni radnici moraju imati zagarantovanu bezbednost i dostojanstvo tokom obavljanja svojih dužnosti. Ovaj stav deli i međunarodna zajednica, koja snažno osuđuje nasilje nad medicinskim osobljem.

Širenje virusa i izazovi u nadzoru

Aktuelnu epidemiju, proglašenu u maju, izaziva soj virusa Bundibugjo, za koji ne postoji odobrena vakcina niti specifičan lek. Zaraza se sa početnih žarišta nekontrolisano proširila na 66 zdravstvenih zona u osam provincija Konga. Prema poslednjim informacijama, oko 80 odsto novih slučajeva javlja se van epidemiološkog nadzora, dok mnogi pacijenti izbegavaju centre za lečenje zbog straha i stigmatizacije.

Pored Demokratske Republike Kongo, prisustvo virusa zabeleženo je i u Ugandi, Keniji, Nigeriji i Francuskoj. U Keniji su granični prelazi pod posebnom kontrolom, nakon što su evidentirani slučajevi i smrtni ishodi povezani sa putnicima iz žarišta u Kongu. Nadležne službe nastavljaju sa izolacijom i praćenjem svih kontakata, kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.

U međuvremenu, međunarodni zvaničnici upozoravaju da je zaustavljanje epidemije moguće samo uz saradnju lokalnog stanovništva i efektivnu zaštitu zdravstvenih radnika. Iako je epidemija ebole u Kongu trenutno jedna od najtežih humanitarnih kriza u regionu, ključ za njeno suzbijanje nalazi se u borbi protiv dezinformacija i obezbeđivanju sigurnosti onih koji su na prvoj liniji.

U Moskvi se danas održava 8. Samit Foruma zemalja izvoznica gasa, sa liderima iz četiri kontinenta i ključnim razgovorima.

U Moskvi se danas održava 8. Samit šefova država i vlada Foruma zemalja izvoznica gasa (GECF), okupljajući 20 država članica sa četiri kontinenta. Ove zemlje, prema zvaničnim podacima, zajedno kontrolišu oko 70 odsto svetskih rezervi prirodnog gasa, učestvuju sa 38 odsto u globalnoj proizvodnji i čine 47 odsto svetskog izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG).

Samit u Moskvi predstavlja značajan trenutak za zemlje članice Foruma, s obzirom na globalni značaj prirodnog gasa i ulogu koju ove države imaju u energetskom sektoru. Pre svega, očekuje se da lideri razgovaraju o budućnosti energetskog tržišta, saradnji među članicama i izazovima koje donosi situacija na svetskom nivou.

Forum zemalja izvoznica gasa: ključni akteri i teme

Na samitu, domaćin je ruski predsednik Vladimir Putin. Prema najavama iz Kremlja, Putin će se sastati sa ključnim liderima prisutnim u Moskvi. Među najavljenim sastancima su i razgovori sa predsednikom Irana Masudom Pezeškijanom, koji je danas stigao u Moskvu, kao i sa liderima Mozambika, Ekvatorijalne Gvineje i Libijskog predsedničkog saveta.

Ove države, zajedno kao deo GECF-a, imaju snažan uticaj na globalno snabdevanje gasom. Zbog toga se svaka odluka ili zajednički zaključak sa foruma pažljivo prati od strane energetskih analitičara i tržišta. Ipak, osim energetske politike, lideri razgovaraju i o međusobnoj saradnji i mogućnostima daljeg razvoja infrastrukture.

Šta očekivati od samita u Moskvi?

Samit Foruma zemalja izvoznica gasa u Moskvi privlači pažnju zbog trenutne situacije na svetskim energetskim tržištima. Takođe, dolazak predsednika Irana i najavljeni bilateralni razgovori ruskog predsednika sa liderima drugih zemalja ukazuju na to da će teme biti raznovrsne, a fokus na stabilnosti tržišta i budućoj saradnji.

U međuvremenu, prema saopštenju iz Kremlja, Putin će tokom samita održati razgovore sa Danijelom Čapuom iz Mozambika, Teodorom Obijangom Ngemom Mbasogom iz Ekvatorijalne Gvineje i Mohamedom el Menfijem iz Libije. Ove bilateralne konsultacije dopunjuju zvanični program samita, čineći ga jednim od centralnih događaja u oblasti energetike ovog leta.

Na kraju, Forum zemalja izvoznica gasa ostaje ključna platforma za koordinaciju politika i razmenu iskustava među državama koje imaju najveći uticaj na tržište gasa. Tim povodom, pažnja javnosti i stručne javnosti usmerena je ka Moskvi, gde se danas okupljaju lideri najvažnijih izvoznica gasa na svetu.