Connect with us

Domaće

Srpska vozačka dozvola prikazuje dupljajska kolica stara 3.500 godina

Dva i po miliona građana Srbije nose detalj iz bronzanog doba, pronalažen 1903. kod sela Dupljaja

Published

1 hour ago

on

Foto Izvor: Pixabay / Pexels

Dva i po miliona građana Srbije nose detalj iz bronzanog doba, pronalažen 1903. kod sela Dupljaja

Više od dva i po miliona građana Srbije, vlasnika vozačke dozvole, svakodnevno nosi prikaz dupljajskih kolica, arheološkog otkrića starog preko 3.500 godina. Ovaj predmet iz bronzanog doba pronađen je 1903. godine u blizini sela Dupljaja u Južnom Banatu, a danas je njegov hologram utisnut na srpskim saobraćajnim dozvolama. Dupljajska kolica, izrađena od pečene gline, visine oko 26 centimetara, čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu i predstavljaju jedan od najznačajnijih nalaza praistorije jugoistočne Evrope.

U dokumentima o kulturnoj zaštiti navodi se da su dupljajska kolica „jedan od najpoznatijih predmeta bronzanog doba na prostoru jugoistočne Evrope“ i „remek-delo praistorijske umetnosti“. Stručnjaci smatraju da je reč o obrednom predmetu, dok su irski arheolozi pomoću 3D tehnologije utvrdili da minijaturna kolica predstavljaju vernu repliku pravog vozila iz tog perioda.

Pored veće figure od oko 26 cm, pronađena je i manja verzija dužine oko 5 centimetara, koja se čuva u Gradskom muzeju u Vršcu. Ova manja figurina nije kompletna – sačuvana je zadnja polovina sa dva točka i kočijašem, dok su na prednjem delu veće figure tri vodene ptice, najverovatnije barske patke. Obe figure ukrašene su spiralama, krugovima i svastikama, a prikazuju antropomorfno biće sa kljunom ptice umesto nosa i ženskom odorom sa istaknutim muškim genitalijama.

Dupljajska kolica pronađena su na području sela Dupljaja, smeštenog u dolini reke Karaš, poznate kao „Banatski Amazon“, koja protiče kroz 60 kilometara nalik prašumama pre nego što se ulije u Dunav. Regija obiluje arheološkim nalazištima, sa tragovima od neolita do poznog srednjeg veka, uključujući i ostatke rimskih utvrđenja i mađarskog srednjovekovnog grada Karaš iz 12. veka.

Pronalazak dupljajskih kolica 1903. godine pripisuje se lokalnim seljacima, dok je fragmente otkupio Leonard Bem, tadašnji gradonačelnik Bele Crkve i osnivač najstarijeg muzeja u Vojvodini iz 1877. godine. Bem je bio istoričar, arheolog, kolekcionar i numizmatičar, te je značajno doprineo očuvanju ovog nacionalnog kulturnog dobra. Na osnovu stručnih analiza, kolica su proglašena nacionalnim kulturnim dobrom krajem prošle godine, što potvrđuje njihovu istorijsku i umetničku vrednost.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo konkurs za ruralnu infrastrukturu, podsticaji do 35.000.000 dinara

Javni poziv traje od 10. do 17. juna, maksimalni iznos podsticaja po korisniku iznosi 35.000.000 dinara

Published

29 minutes ago

on

June 10, 2026

By

Javni poziv traje od 10. do 17. juna, maksimalni iznos podsticaja po korisniku iznosi 35.000.000 dinara

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, putem Uprave za agrarna plaćanja, raspisalo je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture za 2026. godinu. Konkurs obuhvata investicije u izgradnju i opremanje objekata za snabdevanje vodom i putnu infrastrukturu, a zahtev se podnosi elektronski, u periodu od 10. do 17. juna, koristeći platformu eAgrar ili portal ePodsticaji. Najviši ukupni iznos podsticaja koji može ostvariti jedan korisnik po ovom javnom pozivu iznosi 35.000.000 dinara.

Prema saopštenju Ministarstva, pravo na podsticaje imaju jedinice lokalne samouprave koje ispunjavaju uslove u skladu sa zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i važećim pravilnikom. Visina podsticaja se određuje kao procenat vrednosti prihvatljive investicije, shodno odredbama zakona i posebnih propisa o raspodeli podsticaja u sektoru poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić istakao je: „Ulaganje u seosku infrastrukturu je od izuzetnog značaja jer svaki kilometar izgrađenog puta i sigurnije vodosnabdevanje znače bolje uslove za život i rad ljudi na selu, veće investicije i nove razvojne mogućnosti za lokalne zajednice. Naša obaveza je da obezbedimo da i najudaljenija sela imaju infrastrukturu dostojnu 21. veka, jer bez razvijenih seoskih područja nema ni snažne poljoprivrede, ni snažne Srbije. Zato ovaj javni poziv potvrđuje opredeljenje države da nastavi sa investicijama koje su u skladu sa najvišim evropskim standardima i ciljevima održivog razvoja.“

Sve informacije u vezi sa konkursom dostupne su putem telefona Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60, 011/260-79-61, 011/30-20-100, 011/30-20-101 i 011/30-20-118, kao i na zvaničnoj veb prezentaciji eAgrar na adresi https://eagrar.gov.rs.

Pročitaj još

Domaće

Rheinmetall pokreće proizvodnju dronova nosivosti 250 kilograma, brzina do 250 km/h

Nemačka korporacija i startap ERC razvijaju hibridno-električni model za transport na udaljenosti do 300 kilometara

Published

44 minutes ago

on

June 10, 2026

By

Nemačka korporacija i startap ERC razvijaju hibridno-električni model za transport na udaljenosti do 300 kilometara

Nemačka vojna korporacija Rheinmetall objavila je da je u partnerstvu sa minhenskim startapom ERC i pokrajinom Severna Rajna-Vestfalija potpisala pismo o namerama za proizvodnju teških hibridno-električnih dronova „viktor U250“. Prema saopštenju, ovaj dron je razvijen za prevoz tereta i može da nosi do 250 kilograma na udaljenosti do 300 kilometara, uz mogućnost vertikalnog poletanja i sletanja bez potrebe za klasičnom infrastrukturom.

Kako su naveli partneri, dron postiže krstareću brzinu od oko 250 kilometara na sat. Namenjen je brzoj logistici i transportu u civilnom sektoru, ali i u industriji. U planu je da se proces komercijalizacije ubrza kroz otvaranje proizvodnog pogona i uspostavljanje lanaca snabdevanja u Severnoj Rajni-Vestfaliji, dok se očekuje da bi ovaj projekat mogao do 2029. godine da generiše stotine novih radnih mesta.

Izvršni direktor Rheinmetalla, Armin Paperger, izjavio je da je cilj zajednički razvoj i skaliranje tehnologije i industrijske proizvodnje ovog drona kroz saradnju sa ERC-om i regionalnim vlastima: „Cilj je da se tehnologija i industrijska proizvodnja ovog drona zajednički razvijaju i skaliraju kroz partnerstvo sa ERC-om i regionalnim vlastima.“

Dron viktor U250, sa mogućnošću vertikalnog poletanja i sletanja, predstavlja deo šire strategije ubrzanja razvoja napredne logističke infrastrukture i transportnih rešenja u Nemačkoj, navode partneri.

Pročitaj još

Domaće

Inflacija u Grčkoj usporila na 5,2 odsto, rast cena u hotelima i restoranima

Harmonizovani indeks potrošačkih cena porastao na 4,9 odsto u maju, dok su potrošačke cene na mesečnom nivou ostale nepromenjene

Published

59 minutes ago

on

June 10, 2026

By

Harmonizovani indeks potrošačkih cena porastao na 4,9 odsto u maju, dok su potrošačke cene na mesečnom nivou ostale nepromenjene

Godišnja inflacija u Grčkoj iznosila je 5,2 odsto u maju, što je blago usporavanje u odnosu na aprilskih 5,4 odsto, saopštio je Grčki zavod za statistiku (Elstat). Sektori stanovanja i komunalnih usluga beleže pad rasta cena sa 13,8 odsto u aprilu na 11,6 odsto u maju, dok je inflacija u kategoriji hrane i bezalkoholnih pića usporila sa 4,4 na 3,5 odsto. Istovremeno, cene alkohola i duvana, odeće i obuće, kao i nameštaja i kućne opreme, zabeležile su pad.

Međutim, rast inflacije u sektoru transporta ubrzao je sa 10 odsto u aprilu na 11,5 odsto u maju, dok su cene u restoranima i hotelima nastavile da rastu, što može dodatno opteretiti budžete turista tokom letnje sezone. Na mesečnom nivou, potrošačke cene su ostale nepromenjene, dok je u prethodnom mesecu zabeležen rast od 1,5 odsto.

Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP), godišnja inflacija u Grčkoj porasla je sa 4,6 odsto u aprilu na 4,9 odsto u maju. Evropska komisija prognozira da bi rast grčke ekonomije mogao da uspori na oko 1,6 odsto u 2027. godini, u odnosu na 1,8 odsto tokom ove godine, dok se završava EU Mehanizam za oporavak. Ovakav trend, prema izveštajima, povećava pritisak na sprovođenje strukturnih reformi.

Ekonomisti, među kojima je i glavni ekonomista Alfa banke Panagijotis Kapopulos, ističu potrebu za smanjenjem birokratije, jačanjem tržišta kapitala i povećanjem produktivnosti u Grčkoj. Ove promene ocenjuju kao ključne za održiv ekonomski rast u narednim godinama.

Pročitaj još

U Trendu