Minimalna količina tečnosti za zdravu osobu je 1,2–1,3 litra dnevno, dok preterano pijenje vode može biti štetno.

Godinama se u javnosti provlači tvrdnja da je za zdravlje potrebno piti od 1,5 do 2 litra vode dnevno. Međutim, prema mišljenju španskog nefrologa dr Borhe Kiroge, preporuka o dve litre vode nije univerzalna i ne odgovara potrebama svakog organizma. On ističe da je poreklo ove brojke nejasno i da se potrebe za tečnošću razlikuju u zavisnosti od životnog stila i zdravstvenog stanja svake osobe.

Za zdrave ljude koji se odmaraju i ne izlažu fizičkom naporu ili visokim temperaturama, minimalna količina tečnosti potrebna dnevno iznosi 1,2 do 1,3 litra. Ova količina omogućava bubrezima da pravilno filtriraju krv i uklanjaju toksine iz organizma.

Prema rečima dr Borhe Kiroge: „Bubrezima je potrebno oko pola litra vode dnevno za filtraciju toksina.“ Osim toga, važno je uzeti u obzir i takozvane “nevidljive gubitke”, odnosno gubitak vode kroz kožu, disanje i neprimetno znojenje, što iznosi dodatnih 700 do 800 mililitara dnevno. Zbir ovih vrednosti daje upravo preporučenih 1,2 do 1,3 litra.

Kada je potrebno povećati unos tečnosti?

Unos vode od 1,2 do 1,3 litra dnevno važi za odrasle, zdrave osobe koje nisu izložene fizičkom naporu, boravku na vrućini, visokim temperaturama ili infekcijama. Međutim, potreba za tečnošću značajno raste u slučajevima fizičkog napora, boravka na visokim temperaturama, groznice, dijareje, povraćanja, tokom trudnoće i dojenja.

Francuska organizacija Assurance Maladie preporučuje odraslima unos od 1 do 1,5 litara tečnosti dnevno, što je u skladu sa španskim smernicama. Ostatak dnevnog unosa vode dobija se iz hrane, posebno iz voća, povrća, supa i jogurta. Osobe sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom, problemima sa srcem ili sklonošću oticanju moraju se konsultovati sa lekarom pre povećanja unosa tečnosti.

Bubrezi ne vole ni manjak ni višak vode

Premalo tečnosti može dovesti do toga da bubrezi rade “na suvo” i da urin postane koncentrovan, što može biti opasno za njihovo funkcionisanje. S druge strane, forsirano pijenje veće količine vode od one koju organizam realno zahteva nije korisno. Dr Borha Kiroga upozorava da preteran unos vode može izazvati hiponatremiju, stanje koje se manifestuje mučninom, glavoboljama i grčevima.

„Bubrezi mogu i da zgusnu i da razrede urin. Kada pijemo mnogo, urin postaje proziran, ali to ne znači da bubrezi rade bolje“, naglašava Kiroga. Zato je važno prilagoditi unos vode individualnim potrebama i pratiti signale tela.

Kako znati da li pijete dovoljno?

Jednostavno pravilo za procenu dovoljnog unosa tečnosti jeste boja urina. Urin treba da bude svetao, ali ne potpuno proziran. Takođe, izostanak glavobolja povezanih sa dehidracijom i umeren osećaj žeđi tokom dana ukazuju na pravilan vodeni bilans. Ako postoji nedoumica oko optimalne količine tečnosti, preporučuje se savetovanje sa lekarom.

Na kraju, svako treba da sluša vlastito telo i prilagodi unos vode prema sopstvenim potrebama, uzimajući u obzir sve relevantne faktore i eventualne zdravstvene probleme.

Nezavisnost pravosuđa je ugrožena, tvrdi Vladan Petrov, a pojedine nevladine organizacije preuzimaju sve veću ulogu.

Sve više građana Srbije izražava nezadovoljstvo zbog toga što su sudski sporovi predugi i što se suđenja odugovlače. Ova tema ponovo dolazi u fokus javnosti nakon što je predsednik Ustavnog suda, prof. dr Vladan Petrov, istakao da je nezavisnost pravosuđa ugrožena. On je posebno upozorio na uticaj kvazi nevladinih organizacija na rad sudova i tužilaštva.

Kada se govori o tome zašto su sudski sporovi sve duži, Petrov podseća da se pitanje reforme pravosuđa pokreće još od vremena njegovih studija. On smatra da je reč o složenom procesu nasleđenom iz perioda realnog komunizma i socijalizma, koji se sada menja kako bi se stvorilo pravo društvo. Međutim, prema njegovim rečima, apsolutno liberalno društvo nije cilj kome treba težiti, jer može dovesti do dizbalansa moći između države i pojedinih segmenata sistema.

Uloga nevladinih organizacija u pravosuđu

Petrov je posebno ukazao na pojavu nevladinih organizacija koje se ne nalaze u registru pravnog poretka, ali se predstavljaju kao „čuvari pravosuđa“. On navodi primer organizacija pri Ceprisu i ProGlasu, ističući da javnost često ne zna ko su članovi tih organizacija ni na koji način deluju. “Oni imaju slobodu udruživanja, što je zagarantovano Ustavom i zakonima. Ipak, sve više nevladinih organizacija preuzima ulogu vlasti,” ocenjuje Petrov.

Zbog toga se, prema njegovom mišljenju, stvara fenomen otuđenja dela sudstva od same sudske vlasti. Prema njegovim rečima, takve neformalne organizacije deluju preko digitalnih platformi i utiču na rad sudova i tužilaštva. “Početkom nedelje sam govorio koliko danas digitalne platforme utiču na rad sudstva i tužilaštva”, naglašava Petrov.

Uticaj na nezavisnost pravosuđa i aktuelne posledice

Profesor Petrov smatra da je nezavisnost pravosuđa ugrožena upravo zbog aktivnosti kvazi nevladinih organizacija. On navodi da ove organizacije okupljaju nezadovoljne tužioce i sudije i podstiču ih da protestuju ispred Pravnog fakulteta, ali i ispred samog Ustavnog suda. “To je manji deo pravosuđa, ali ako ta manjina ima principe koji su antiustavni, može napraviti probleme većini i zajednici”, upozorava Petrov.

Pored toga, istakao je i aktuelnu situaciju u Visokom savetu tužilaca. Od konstituisanja ovog tela, od početka aprila, postoji samo jedna osoba kao predsedavajući. Petrov napominje da ta osoba ne može biti predsednik Visokog saveta tužilaca, ali treba da bude garant samostalnosti.

Konačno, Petrov zaključuje da su izazovi sa kojima se suočava pravosuđe višeslojni. Zbog toga je, kako smatra, neophodno da društvo prepozna ulogu i odgovornost svih aktera, kako bi se obezbedila nezavisnost i efikasnost sudskog sistema. Na taj način moguće je rešiti problem sve dužih sudskih sporova koji muče građane.

Građani koji nisu uspeli da podnesu prijavu na vreme mogu iskoristiti naknadni rok do 24. oktobra u ponoć.

Vlasnici nelegalnih objekata u Srbiji danas i sutra imaju poslednju priliku da iskoriste naknadni rok i završe prijavu nelegalnih objekata, prema zakonu „Svoj na svome“. Ova mogućnost namenjena je isključivo građanima koji iz objektivnih razloga, poput bolesti ili administrativnih prepreka, nisu podneli prijavu do 8. februara. Prijava nelegalnih objekata moguća je elektronski preko aplikacije „Svoj na svome“, na šalterima pošta i u opštinama širom zemlje.

Elektronska prijava može se podneti do ponoći 24. oktobra, dok šalteri u poštama i opštinama rade prema sopstvenom radnom vremenu. Preporučeno je da opštine organizuju posebna mesta za podnošenje prijava tokom subote, a svaka lokalna samouprava određuje svoj raspored. Građani koji žele da iskoriste ovaj naknadni rok moraju uz prijavu priložiti i dokaz o sprečenosti.

Kako podneti prijavu nelegalnih objekata

Prijava nelegalnih objekata može se izvršiti na nekoliko načina. Najjednostavnija opcija je podnošenje prijave elektronski, putem digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, koristeći JMBG i ličnu kartu ili nalog na portalu eUprava. Takođe, građani mogu prijavu podneti na šalterima 547 pošta širom Srbije ili na još 150 drugih lokacija, kao i u opštinskim uslužnim centrima.

Za one koji su sprečeni iz objektivnih razloga, Gradska uprava Beograda je organizovala rad dežurnih šaltera u subotu, 24. oktobra, od 8 do 16 časova. Prijave se podnose u prostorijama Gradske uprave u Ulici kraljice Marije 1, na 15. spratu. Prijava nelegalnih objekata zahteva i priloženu dokumentaciju koja potvrđuje razloge sprečenosti.

Koliki su troškovi i ko je oslobođen naknade

Troškovi upisa objekta kreću se od 100 do 1.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti), u zavisnosti od veličine objekta i lokacije na kojoj se nalazi. Primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje ili više dece oslobođeni su plaćanja naknade za upis.

Ovaj zakon predviđa da objekti koji su prijavljeni budu evidentirani, a zatim i upisani u katastar nepokretnosti, čime vlasnici dobijaju mogućnost da slobodno raspolažu svojom imovinom. To uključuje prodaju, nasleđivanje, hipoteku, kao i legalno priključenje na komunalnu infrastrukturu. Zakon takođe uvodi nultu toleranciju na novu bespravnu gradnju — svi objekti koji se ubuduće izgrade bez dozvole biće upisani kao vlasništvo države.

Rezultati procesa i podaci o prijavama

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u tehničkom mandatu, Aleksandra Sofronijević, izjavila je da je do sada podneto više od 2,5 miliona prijava u zakonskom roku, dok je u naknadnom periodu stiglo nešto manje od 200.000 prijava. „Neki su govorili da zakon ‘Svoj na svome’ neće uspeti, a mi danas, umesto obećanja, imamo vrlo konkretne rezultate, a to je preko 2,5 miliona podnetih prijava, 1,2 miliona izdatih potvrda i na stotine hiljada već upisanih objekata, odnosno naših građana kao vlasnika – onih koji su dobili dokaz da su svoji na svome“, istakla je Sofronijevićeva.

Prijava nelegalnih objekata u naknadnom roku predstavlja ključnu šansu za sve koji su iz opravdanih razloga propustili prethodni rok. Iskoristite preostalo vreme i završite ovaj proces na vreme.