Predsednik SNSD-a ističe da je geopolitički položaj Republike Srpske povoljan zbog saradnje sa velikim silama, ali upozorava na izazove u odnosima sa Evropskom unijom.

Milorad Dodik, predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata, izjavio je da je Republika Srpska u dobrom geopolitičkom položaju zahvaljujući kvalitetnim odnosima sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa, Rusijom i Kinom. On je naglasio da je saradnja sa ruskom federacijom strateška, dok se veze sa Kinom kontinuirano razvijaju. Dodik je istakao: “Naravno, nikad ne možete imati 100 odsto svega što vam treba. Mi imamo dobre odnose sa novom američkom administracijom, sa Ruskom Federacijom imamo izvanredne strateške odnose, sa Kinom gradimo dobre veze.”

Govoreći o Evropskoj uniji, ocenio je da postoje nesuglasice i opisao aktuelnu briselsku administraciju kao “najgoru do sada”, smatrajući da bi Republika Srpska trebalo da sačeka promene na čelu EU. Dodik je istakao da je evropski put strateški cilj, ali ne po svaku cenu, posebno ako bi to značilo gubitak prava glasa ili da se Srpska koristi kao podrška evropskim odlukama bez mogućnosti uticaja, što bi, prema njegovim rečima, predstavljalo poniženje.

Takođe, Dodik smatra da je važno da Republika Srpska izbegne uplitanje u velike geopolitičke sukobe, naglašavajući da je trenutno najveći problem sukob između Evropske unije i Rusije. On je naveo da EU vodi rat protiv Rusije preko Ukrajine, uz napomenu da se za Ukrajinu izdvajaju milijarde evra.

Posebno je upozorio na činjenicu da se Nemačka značajno naoružava i izdvaja velika sredstva za remilitarizaciju, što, prema njegovom mišljenju, treba da bude razlog za zabrinutost. “Uvek kada su se Nemci naoružavali, ovde oko nas su muslimani i Hrvati oštrili noževe protiv Srba i zato ne treba da budemo naivni”, rekao je Dodik.

Devetogodišnji učenik preminuo u školi kod Velike Gorice – istraga u toku, apel za poštovanje privatnosti porodice

Nakon tragičnog događaja u jednoj školi na području Velike Gorice, gde je devetogodišnji učenik izgubio život, ustanova je objavila zvanično saopštenje. Da bi se zaštitili identitet deteta i privatnost porodice, škola nije objavila svoje ime, a isto su preporučili i Ombudsman za decu i uprava škole, pozivajući javnost da ne iznosi podatke koji bi mogli otkriti identitet preminulog učenika.

Kako je navedeno, tragedija se desila 8. juna 2026. godine u prostorijama škole tokom školskog obroka. Nažalost, dete nije preživelo uprkos brzoj intervenciji zaposlenih. “Uprava škole i svi zaposleni izražavaju duboko saučešće porodici preminulog učenika i potpuno su uz njih u ovim teškim trenucima”, stoji u saopštenju.

Škola je odmah o događaju obavestila policiju, službu hitne pomoći, Grad Velika Gorica i nadležno ministarstvo. Takođe, navode da sarađuju sa nadležnim organima i da će se uzdržati od komentara dok istraga ne bude završena. U skladu sa Zakonom o medijima i propisima o zaštiti podataka, škola ističe da neće objavljivati lične podatke preminulog učenika te moli medije da poštuju privatnost porodice i ne iznose informacije koje mogu dovesti do identifikacije deteta.

Škola je zatražila pomoć Kriznog interventnog tima kako bi se pružila psihosocijalna podrška učenicima, zaposlenima i roditeljima pogođenim ovom tragedijom. Svi resursi Grada Velika Gorica stavljeni su na raspolaganje školskoj zajednici. Dalja obaveštenja roditeljima biće dostavljena uobičajenim komunikacionim kanalima, dok će nova saopštenja biti objavljena tek po završetku zvanične procedure nadležnih organa.

Prema ranijim informacijama, dečak je preminuo nakon što se tokom odmora zadavio komadom krofne. Iako škola nije komentarisala detalje incidenta, poznato je da su nastavnici odmah pritekli u pomoć, pozvali hitnu i pokušali reanimaciju. Lekarka iz Hitne medicinske pomoći Zagrebačke županije, Sanja Kos, izjavila je da je reanimacija trajala između 45 i 50 minuta, ali su u jednom trenutku uočeni znaci smrti, te je postupak prekinut u 15:35.

Ombudsmanka za decu oglasila se ovim povodom, izražavajući šok i saučešće porodici, prijateljima i školskoj zajednici. Pozvala je javnost i medije na solidarnost, poštovanje privatnosti porodice i izbegavanje preuranjenih komentara i senzacionalizma. Takođe je istakla da se angažuju svi resursi za psihosocijalnu pomoć deci, roditeljima i zaposlenima, te zamolila građane da budu odgovorni u objavama na društvenim mrežama i pokažu empatiju prema onima koji su direktno pogođeni ovim tragičnim događajem.

Hiljade građana izlaze na ulice zbog izgradnje rizorta kod zaštićenog područja, dok premijer Rama ističe da će projekat biti realizovan bez obzira na nezadovoljstvo javnosti.

Premijer Albanije Edi Rama potvrdio je da vlada neće odustati od izgradnje luksuznog rizorta koji razvija Džared Kušner, zet bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, i pored masovnih protesta građana. Ovaj projekat izazvao je burne reakcije zbog opasnosti po ekološki zaštićeno močvarno područje u blizini Vjosa-Narta, prenosi Rojters.

Protesti su zahvatili Tiranu i južnu obalu Albanije, gde hiljade građana zahtevaju prekid radova na rizortu, tvrdeći da bi izgradnja dovela do uništenja staništa flamingosa, foka i morskih kornjača. Flamingo je postao simbol otpora, pa demonstranti nose naduvane ptice i transparente sa natpisima „Flamingo revolucija“.

U intervjuu za Rojters, Rama je poručio da će rizort biti „prelep“, te da će pojedini njegovi delovi biti otvoreni za javnost pre kraja decenije. On je izjavio: „Biće to lep projekat i ponosićemo se što doprinosimo Evropi. Izabran sam da realizujem ovakve stvari, a ne da me vode ljudi koji imaju drugačiju viziju razvoja zemlje.“

Vrednost ovog luksuznog kompleksa procenjuje se na 1,4 milijarde evra, dok je još jedan sličan projekat planiran na ostrvu Sazan, čime ukupna investicija dostiže pet milijardi evra. Oba projekta finansira Trampov zet.

Demonstracije traju još od kraja maja, a građani optužuju Ramu da tokom svog mandata nije uspeo da iskoreni korupciju niti da unapredi životni standard. Premijer je priznao da je postavljanje bodljikave žice na lokaciji bila „sramna ideja“, ali je minimalizovao ekološke zabrinutosti, poručivši da će procena uticaja na životnu sredinu biti sprovedena paralelno sa izgradnjom.