Papa tokom posete Madridu apelovao na kulturu brige i najavio susret sa žrtvama, potvrđeno iz Vatikana

Papa Leo XIV je 8. juna 2026. godine u Madridu javno osudio ono što je nazvao ‘pošast seksualnog nasilja’ od strane članova katoličkog klera. U obraćanju španskim biskupima, pontifeks je istakao potrebu da crkvena zajednica odgovori slušanjem, istinom, pravdom, reparacijom i snažnijim zalaganjem za prevenciju i izgradnju kulture brige. Papa je naveo da su susreti sa osobama koje su pretrpele povrede od strane onih koji su trebalo da ih štite, uključujući i sveštenstvo, među najtežim iskustvima.

“Svaka ranjena osoba treba da pronađe iskreno slušaoca, prihvatanje, zaštitu i stvarne puteve ka ozdravljenju,” izjavio je Papa pred okupljenim biskupima.

Prema izveštajima međunarodnih medija, Papa Leo XIV je tokom posete Španiji planirao i privatni susret sa žrtvama seksualnog nasilja u prostorijama apostolske nuncijature u Madridu. Ispred ambasade, predstavnici pojedinih udruženja žrtava izrazili su nezadovoljstvo što, prema njihovim tvrdnjama, nisu svi imali priliku da prisustvuju sastanku. Portparol udruženja Infancia Robada (Ukradena detinjstva), Huan Kuatrekasas, izjavio je da je grupa razočarana što nije uključena i najavio nastavak zalaganja da glas žrtava bude saslušan.

Vatikan je potvrdio da će tokom posete biti održan sastanak sa žrtvama, ali nije izneo dodatne informacije, navodeći da se detalji neće saopštavati iz poštovanja prema osobama koje su pretrpele nasilje. Prethodno je Papa tokom leta za Madrid naveo da je pitanje seksualnog nasilja i dalje “otvorena rana” za Crkvu.

Ova poseta dolazi u trenutku kada je tema zlostavljanja od strane klera i dalje u centru pažnje u brojnim državama, a Crkva nastavlja sa internim i javnim naporima da odgovori na optužbe i pozive na reforme. Susret sa žrtvama u Madridu deo je šireg nastojanja Vatikana da pruži podršku i izgradi poverenje među pogođenima.

Lekari u više američkih saveznih država propisuju retatrutid uprkos tome što nije odobren od strane FDA, pokazuju poslednja istraživanja

Lekari i medicinske ustanove u Sjedinjenim Američkim Državama propisuju eksperimentalni lek za mršavljenje, poznat kao retatrutid, iako taj preparat još nije odobren od strane Agencije za hranu i lekove (FDA). Ova praksa zabeležena je u više saveznih država, navodi se u rezultatima najnovijih istraživanja.

Retatrutid je deo novog talasa lekova koji pripadaju klasi GLP-1 agonista, a trenutno je dozvoljen samo za korišćenje u kliničkim ispitivanjima. Prema navodima izveštaja, FDA do sada nije donela odluku o bezbednosti i efikasnosti ovog leka, što je standardni uslov za legalno izdavanje na recept i komercijalizaciju u Sjedinjenim Državama.

Ipak, retatrutid se može pronaći u slobodnoj prodaji na internetu, što predstavlja neuobičajenu pojavu za farmaceutski sektor. Pored neslužbenih izvora na internetu, više desetina klinika, koje vode licencirani lekari i medicinske sestre, oglašava i nudi ovaj lek svojim pacijentima. Ove ustanove promovišu terapiju, iako je ona trenutno zabranjena za komercijalnu upotrebu prema važećim federalnim propisima.

Primeri oglašavanja uključuju ustanove koje na svojim veb sajtovima i društvenim mrežama promovišu retatrutid kao dostupno rešenje za mršavljenje, uz razne komercijalne popuste i marketinške poruke. Neki lekari ističu potencijalne koristi leka, ali navode i činjenicu da odobrenje FDA još nije dobijeno.

Prema izveštaju, ovakva praksa odstupa od uobičajenih medicinskih standarda u SAD, gde se lekovi propisuju tek nakon zvaničnih regulatornih odobrenja. Nepostojanje odobrenja znači da nije završena zvanična procena rizika i koristi leka na osnovu kliničkih podataka, što je obavezan postupak pre zvaničnog puštanja leka na tržište.

Retatrutid je postao popularan na društvenim mrežama i u internet zajednicama koje se bave temama mršavljenja i zdravlja, što je dodatno uticalo na potražnju i ponudu ovog preparata uprkos regulatornim ograničenjima.

Stručnjaci navode da je ova situacija bez presedana u savremenoj medicinskoj praksi u SAD, jer se retko dešava da eksperimentalni lek bude u širokoj upotrebi pre završetka kliničkih ispitivanja i zvanične procene regulatornih tela. Regulatorni organi nisu do sada komentarisali pojedinačne slučajeve, ali upozoravaju na važnost poštovanja propisa i standardnih procedura.

Za sada nema zvaničnih informacija o posledicama ili merama koje bi mogle biti preduzete protiv ustanova i lekara koji propisuju retatrutid bez odobrenja. Prema važećim federalnim zakonima, prodaja i distribucija lekova bez dozvole FDA nije dozvoljena.

Vojne vlasti Letonije i Moldavije potvrdile incidente sa dronovima, regionalna bezbednost pod dodatnim pritiskom

Letonska vojska saopštila je da je dron koji je ušao u njen vazdušni prostor oboren u ponedeljak, u incidentu koji se nadovezuje na seriju sličnih slučajeva u zemljama istočne Evrope, a koji su povezani sa aktuelnim sukobom u Ukrajini. Prema navodima letonske vojske, saveznički borbeni avioni NATO-a su uspešno oborili dron po ulasku u letonski vazdušni prostor.

Letonija, koja se graniči sa Rusijom i Belorusijom, nije precizirala iz koje države je dron potekao. U regionu su ranije zabeležene situacije u kojima su dronovi iz pravca Ukrajine i Rusije povremeno narušavali granice, a baltičke države su u nekoliko navrata ukazivale na posledice vojnog sukoba u Ukrajini po bezbednost susednih teritorija.

U odvojenom incidentu, Ministarstvo odbrane Moldavije saopštilo je da je dron pao i eksplodirao na polju u istočnom delu Moldavije, države koja se graniči sa Ukrajinom i nije članica NATO-a. Moldavsko ministarstvo navodi da je dron uočen u vazdušnom prostoru tokom ranih jutarnjih sati, dok je, prema njihovim informacijama, u Ukrajini trajao veliki napad dronovima i projektilima.

Ministarstvo spoljnih poslova Moldavije je putem društvenih mreža saopštilo, prenose međunarodni izveštaji, da bez obzira na poreklo drona, odgovornost za svaki dron koji padne na teritoriju Moldavije pripisuje Rusiji.

Ovi događaji usledili su manje od dve nedelje nakon što su, prema navodima međunarodnih izvora, dva ruska drona eksplodirala iznad Rumunije, pri čemu je jedan pogodio stambenu zgradu u blizini granice sa Ukrajinom i tom prilikom ranio dve osobe.

Ponavljani incidenti sa narušavanjem vazdušnog prostora susednih država na istoku Evrope dodatno su pojačali zabrinutost u vezi sa mogućnošću širenja sukoba u Ukrajini na teritoriju članica NATO-a.

Sukob u Ukrajini traje od početka 2022. godine i do sada je doveo do više incidenata u pograničnim regionima država koje se nalaze u blizini ratne zone. Zvanične informacije o broju žrtava ili materijalnoj šteti u vezi sa poslednjim incidentima sa dronovima nisu objavljene.