Na izborima učestvuju tri koalicije, 17 stranaka i jedan nezavisni kandidat, dok je Srpska lista pozvala građane na jedinstvo usred pritisaka i hapšenja predstavnika srpske zajednice.

Vanredni izbori za skupštinu privremenih institucija samouprave biće održani u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija (AP KiM) 7. juna, nakon što dosadašnji parlament nije izabrao predsednika u ustavnom roku, prema odluci ustavnog suda u Prištini. Biračka mesta biće otvorena od 7 do 19 časova, a pravo glasa ima ukupno 2.092.174 građana – od čega 1.959.962 na Kosovu i Metohiji i još 132.212 registrovanih za glasanje izvan pokrajine.

Na izborima učestvuju tri koalicije, 17 političkih stranaka i jedan nezavisni kandidat. Najjača srpska stranka, Srpska lista, nalazi se na glasačkom listiću pod brojem 119, dok je još jedna srpska stranka – Za slobodu, pravdu i opstanak – takođe najavila učešće. Prema podacima centralne izborne komisije u Prištini, izbori će se sprovesti u 949 biračkih centara sa ukupno 2.550 biračkih mesta, od kojih je 911 centara namenjeno redovnom, a 38 centara uslovnom glasanju.

Za 120 poslaničkih mesta nadmetaće se 917 kandidata, a prema važećim pravilima, srpskoj zajednici garantovano je 10 mandata. Srpska lista pozvala je građane srpske nacionalnosti da glasaju jedinstveno, ističući da je važno da svih 10 mesta osvoji upravo ta lista, jer, kako navode njeni predstavnici, samo ona adekvatno štiti interese Srba na Kosovu i Metohiji. Poziv na podršku Srpskoj listi uputili su i najviši zvaničnici Srbije, ocenjujući da je ova stranka ključna za odbranu nacionalnih interesa i opstanak srpskog naroda u pokrajini. Republika Srbija pozvala je i interno raseljena lica iz južne pokrajine da iskoriste svoje biračko pravo.

Predizborna atmosfera obeležena je, prema izjavama iz srpske zajednice, pritiscima i incidentima, uključujući hapšenja, pretnje i zastrašivanja predstavnika Srba i srpskih institucija. Samoopredeljenje, vladajuća albanska stranka, i njen lider Aljbin Kurti, nastavili su kampanju oštrom retorikom prema Beogradu i kontinuiranim pritiscima na srpsku zajednicu. Uoči izbora uhapšeni su direktori sedam srpskih zdravstvenih i obrazovnih ustanova sa centralnog Kosova, kojima je određen pritvor od 30 dana zbog navodne opstrukcije izbornog procesa. Tužilaštvo u Prištini navelo je da su hapšenja usledila nakon izjava Nenada Rašića iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak o pretnjama biračima.

Srpska lista i zvaničnici iz Beograda ocenili su ova hapšenja kao pokušaj Prištine da ugrozi srpske institucije i zastraši birače, naglašavajući da se ovakve mere sprovode u cilju pomoći političkim protivnicima Srpske liste i slabljenja srpske pozicije. Stranka Za slobodu, pravdu i opstanak, koja je na prethodnim izborima zahvaljujući glasovima iz albanskih sredina osvojila jedan od 10 srpskih mandata, navodi da je suočena s pritiscima iz oba tabora.

Izbori se odvijaju u složenoj bezbednosnoj i političkoj situaciji, a predstavnici međunarodnih organizacija pozvali su sve strane na uzdržanost i poštovanje demokratskih procedura. Očekuje se da će izborni proces biti pod posebnim nadzorom posmatrača iz regiona i međunarodnih institucija, dok srpska zajednica insistira na potrebi očuvanja političkog jedinstva i bezbednosti svih građana.

Nakon zatvaranja biračkih mesta, očekuje se da će prvi preliminarni rezultati biti poznati tokom večeri, dok će konačni rezultati biti potvrđeni nakon što centralna izborna komisija obradi sve podatke i reši eventualne žalbe. Ključni izazov ostaje participacija srpske zajednice i očuvanje njenih političkih prava u trenutnim okolnostima.

Predsednica Skupštine Srbije navela da nije stiglo zvanično objašnjenje za vraćanje 87 putnika sa tivatskog aerodroma

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je danas da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao uspešno učešće na samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu, uprkos, kako je navela, pokušajima sabotaže i kriminalizacije. Brnabić je istakla da Srbija još uvek nije dobila zvanično objašnjenje zbog čega je 87 građana iz Srbije vraćeno sa tivatskog aerodroma, i dodala da su prema dostupnim informacijama samo trojica od njih imali dosije, što, prema njenim rečima, pokazuje da su ostali putnici vraćeni bez opravdanog razloga.

“Oni su krenuli tamo, došli, vraćeni su, od toga je napravljen praktično međunarodni skandal, bez ikakvog objašnjenja. Bez ikakvog razloga zbog čega je jedan let iz Beograda presretnut praktično, zaustavljen i ti ljudi vraćeni”, navela je Brnabić i postavila pitanje kako bi izgledalo da Srbija počne da proverava sve letove iz Crne Gore.

Prema njenim rečima, ceo slučaj je, kako tvrdi, montiran sa ciljem da se baci senka na učešće predsednika Vučića na samitu u Tivtu. Brnabić je podvukla da zvaničnih objašnjenja još nema. Istakla je i da je predsednik Vučić na samitu u Tivtu direktno odgovarao na sva pitanja novinara i poslao, kako je navela, jasne poruke iz Crne Gore.

Govoreći o optužbama iz određenih medija u Crnoj Gori da Srbija šalje kriminalce i vodi hibridni rat, Brnabić je povukla paralelu sa pronalaskom opreme u zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu, navodeći da bi, da se slična oprema pojavila na letu za Tivat, reakcija bila mnogo oštrija.

“Verujem da bi bio direktan napad na Crnu Goru i po članu 5 Ugovora o NATO-u, mi bismo verovatno danas bili u ratu sa NATO-om. Ali kada je sve to nađeno u zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu, onda nikom ništa”, rekla je Brnabić.

Na kraju, predsednica Skupštine Srbije ocenila je da je predsednik Vučić uspeo da preokrene situaciju u korist Srbije i da je, prema njenim rečima, bio “apsolutna zvezda samita EU-Zapadni Balkan”. “Vučić je uspeo da preokrene situaciju, potpuno preuzeo inicijativu, promenio narativ i doneo Srbiji pozitivne vesti vezane za evropske integracije”, zaključila je Brnabić.

Predstavnici američke administracije istakli potencijal za saradnju sa Srbijom, dok članstvo Kosova u NATO nije na dnevnom redu

Dve važne izjave iz Sjedinjenih Američkih Država privukle su pažnju zvaničnog Beograda, potvrđujući uzlaznu putanju odnosa Srbije i SAD, kao i trenutne stavove Vašingtona o proširenju NATO na Zapadnom Balkanu.

Prva izjava dolazi od Gevina Vaksa, američkog komesara za specijalizovanu međunarodnu izložbu EXPO 2027, koji je istakao da predsednik SAD Donald Tramp pozitivno ocenjuje razvoj odnosa Srbije i SAD. Vaks je naglasio mogućnosti za intenziviranje investicija, ekonomsku saradnju i zajedničke projekte u oblasti odbrane između dve zemlje. Prema njegovim rečima, u Srbiji je primetna snažna podrška predsedniku Trampu, što, kako je naveo, utiče i na rastuću podršku SAD kao partneru, kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom planu.

Druga vest odnosi se na izjavu državnog sekretara Marka Rubija, koji je javno saopštio da članstvo takozvanog Kosova u NATO trenutno nije tema razgovora među članicama Alijanse. Odgovarajući na pitanja predsednika pododbora za Evropu u Predstavničkom domu Kita Selfa, Rubio je istakao da je NATO fokusiran na druga pitanja i da proširenje, uključujući i slučaj Kosova, nije u ovom trenutku prioritet na agendi saveznika. Rubio je dodao da to ne znači da se proširenje nikada neće desiti, ali je naglasio da u nedavnim razgovorima sa saveznicima ova tema nije bila značajno zastupljena.

Zvaničnici su naveli da se situacija na Zapadnom Balkanu ocenjuje kao izuzetno krhka, a u razgovorima su posebno istaknuti nerešeni odnosi između Srbije i Kosova. Ove izjave ukazuju na nastavak diplomatskog dijaloga i podršku bilateralnoj saradnji, dok pitanja proširenja NATO ostaju po strani.

“To nije imalo značajno mesto u nedavnim razgovorima s našim NATO saveznicima”, izjavio je državni sekretar Marko Rubio.