Lideri razgovarali o proširenju Evropske unije i jačanju saradnje na sastanku pod predsedavanjem Antonija Košte

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas zajedničkom sastanku sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i kancelarom Nemačke Fridrihom Mercom u Tivtu. Sastanak je deo samita lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana posvećenog proširenju EU i regionalnoj saradnji.

Pre zajedničkog sastanka, Vučić se jutros sastao sa premijerom Slovačke Robertom Ficom, sa kojim je razgovarao o evropskoj budućnosti Srbije, dinamici i mogućnostima ubrzanja procesa proširenja Evropske unije, kao i o regionalnim izazovima i daljem unapređenju saradnje između dve zemlje. Za kasnije tokom dana najavljeni su sastanci Vučića sa kancelarom Austrije Kristijanom Štokerom, predsednikom Vlade Irske Majklom Martinom i drugim učesnicima samita.

Predsednik Srbije je u Tivat stigao juče, kada je razgovarao sa predsednikom Vlade Grčke Kirjakosom Micotakisom, a prisustvovao je i svečanoj večeri koju su domaćini priredili za učesnike samita. Glavna tema samita, koji se održava pod sloganom “Zajednički prosperitet i stabilnost EU i Zapadnog Balkana”, jeste proširenje Evropske unije.

Skupom predsedava predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, dok je domaćin predsednik Crne Gore Jakov Milatović. Samitu prisustvuju i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kao i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola. Prema zvaničnoj informaciji, lideri zemalja Zapadnog Balkana i EU razgovaraju o proširenju Unije i Planu rasta, a Evropska unija ponavlja svoju punu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana.

Na dnevnom redu su i teme koje se odnose na suočavanje sa zajedničkim izazovima, jačanje bezbednosti i otpornosti, kao i unapređenje saradnje u oblastima spoljne, bezbednosne i odbrambene politike. Samit je deo sprovođenja strateške agende Evropskog saveta za period 2024-2029. godine.

Zbog bezbednosti učesnika, 1.500 policajaca obezbeđuje skup, a rad pojedinih ugostiteljskih i poslovnih objekata je privremeno ograničen. Saobraćaj na Jadranskoj magistrali povremeno je obustavljen, dok je deo kompleksa Porto Montenegro pod posebnim režimom pristupa.

Na današnji dan pre 20 godina, Skupština Srbije donela je odluku kojom je Srbija postala pravna naslednica državne zajednice sa Crnom Gorom, čime je obnovila svoju samostalnost posle 88 godina.

Na današnji dan, 5. juna 2006. godine, Skupština Republike Srbije održala je vanrednu sednicu na kojoj je usvojena Odluka o obavezama državnih organa Srbije u ostvarivanju nadležnosti kao pravne sledbenice Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Ovom odlukom, Srbija je posle gotovo devet decenija ponovno postala samostalna država, preuzimajući međunarodne obaveze i članstvo prethodne državne zajednice.

Tokom sednice, poslanici su zvanično konstatovali da je, na osnovu člana 60. Ustavne povelje, Srbija jedini pravni sledbenik državne zajednice, čime je automatski preuzela mesto u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama, kao i sve postojeće međunarodne sporazume. Na kraju zasedanja, prvi put od 1918. godine, intonirana je himna “Bože pravde” kao zvanična himna Republike Srbije.

Dan nakon odluke Skupštine Srbije, 6. juna 2006. godine, ispred zgrade Ministarstva odbrane u Birčaninovoj ulici u Beogradu, gardisti su spustili zastavu državne zajednice i podigli srpsku trobojku. Vlada Srbije je istog dana započela formalno preuzimanje saveznih institucija, uključujući ministarstva odbrane i spoljnih poslova, kao i kompletnu diplomatsku mrežu. Međunarodna zajednica potvrdila je diplomatski kontinuitet sa Beogradom, priznajući Srbiju kao naslednicu svih prava i obaveza.

Samostalnosti Srbije prethodio je referendum o nezavisnosti Crne Gore, održan 21. maja 2006. godine, na kojem je 55,5 odsto birača glasalo za nezavisnost te države, dok je 44,5 odsto građana podržalo opstanak zajedničke države. Na osnovu rezultata referenduma, crnogorski parlament je 3. juna 2006. godine proglasio nezavisnost Crne Gore, što je dovelo do formalnog razlaza državne zajednice. Dan kasnije, Vlada Srbije priznala je nezavisnost Crne Gore.

Prema izjavama zvaničnika, proces preuzimanja nadležnosti i institucija odvijao se bez većih poteškoća, uz saradnju nadležnih tela obe države. Stručnjaci za međunarodno pravo navode da je Srbija kao pravni sledbenik obezbedila kontinuitet u međunarodnim odnosima, što je potvrdilo i članstvo u Ujedinjenim nacijama i drugim organizacijama.

Analitičari ocenjuju da je obnova samostalnosti Srbije predstavljala ključan trenutak u savremenoj istoriji zemlje, otvarajući novo poglavlje u političkom, ekonomskom i međunarodnom razvoju. Političke partije u Srbiji su različito reagovale na ovaj događaj – deo opozicije je izražavao zabrinutost zbog procesa, dok je tadašnja vlast isticala da je postupak sproveden u skladu sa međunarodnim standardima i pravom građana na samoopredeljenje.

U narednim mesecima, Srbija je nastavila da gradi svoje institucije i razvija bilateralne odnose sa državama regiona i sveta. Obnova samostalnosti obeležava se kao važan datum u novijoj istoriji Srbije, a posledice ovog procesa i danas su predmet političkih i društvenih analiza.

Predsednik Srbije u okviru samita EU-Zapadni Balkan istakao zahvalnost Slovačkoj na podršci evropskom putu i teritorijalnom integritetu

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se jutros u Tivtu sa predsednikom Vlade Slovačke Republike Robertom Ficom, u okviru samita lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana, održanog pod sloganom “Zajednički prosperitet i stabilnost EU i Zapadnog Balkana”. Sastanak je počeo u 9 časova, kako je prethodno najavljeno, a glavna tema samita bila je proširenje Evropske unije.

Vučić je putem zvanične objave saopštio da je sa Ficom vodio srdačan i prijateljski razgovor o evropskoj budućnosti Srbije, trenutnoj dinamici i mogućnostima za ubrzanje procesa proširenja, kao i o regionalnim izazovima. Takođe su razgovarali o daljem unapređenju saradnje između Srbije i Slovačke, kao i o aktuelnim političkim i ekonomskim prilikama u Evropi i regionu.

“Razmenili smo mišljenja i o snažnijoj političkoj saradnji, potencijalima za povećanje trgovinske razmene i snažnije povezivanje privreda Srbije i Slovačke. Izrazio sam zahvalnost Slovačkoj na podršci evropskom putu Srbije i sprovođenju reformi, kao i na njenom čvrstom i principijelnom stavu kada je reč o očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje”, naveo je predsednik Srbije.

Samit u Tivtu okupio je brojne evropske zvaničnike i lidere zemalja regiona, a glavne teme uključuju evropske integracije, unapređenje saradnje i stabilnost u regionu.

Prema dostupnim informacijama, razgovori Aleksandra Vučića i Roberta Fica deo su šireg dijaloga na samitu koji ima za cilj jačanje političkih i ekonomskih veza između Evropske unije i Zapadnog Balkana.