Letovi sredom i subotom avionima A330-200, specijalni ugovor otvara pristup mreži gradova širom Kanade

Nacionalna avio-kompanija Er Srbija i kanadski Vestdžet uspostavili su komercijalnu saradnju kroz specijalni prorate ugovor (Special Prorate Agreement, SPA), čime je unapređena povezanost između Evrope i Kanade. Prodaja karata počela je 5. juna 2026. godine, a dostupna je putem zvaničnih kanala obe kompanije.

Saradnjom Er Srbije i Vestdžeta, putnici dobijaju pristup proširenoj mreži destinacija u Kanadi, sa mogućnošću jednostavnijeg planiranja putovanja. Direktni letovi Er Srbije između Beograda i Toronta sada omogućavaju povezivanje sa gradovima poput Otave, Montreala, Halifaksa, Vinipega, Edmontona, Kalgari i Vankuvera u okviru Vestdžet mreže.

Letovi na liniji Beograd–Toronto Pearson International Airport obnovljeni su krajem maja 2026. godine, prvi put posle više od 30 godina, i obavljaju se dva puta nedeljno – sredom i subotom, avionom tipa erbus A330-200.

“Uspostavljanje saradnje sa kompanijom Vestdžet predstavlja važan korak u daljem jačanju našeg prisustva na tržištu Severne Amerike. Ovim partnerstvom našim putnicima omogućavamo još veći izbor destinacija širom Kanade, uz jednostavnije i efikasnije povezivanje preko Toronta”, izjavio je Jirži Marek, generalni direktor Er Srbije.

Iz Vestdžeta poručuju: „Zadovoljstvo nam je da poželimo dobrodošlicu kompaniji Er Srbija kao našem najnovijem interlajn partneru. Vestdžet i Er Srbija olakšavaju putnicima da sa sigurnošću i komforom istraže veći deo Kanade. Sa značajnom dijasporom širom Kanade, radujemo se što ćemo preko našeg čvorišta na aerodromu Toronto Pearson ugostiti putnike iz Srbije iz cele naše mreže, omogućavajući im da stignu do ljudi i mesta koja su im najvažnija“, rekao je izvršni potpredsednik Vestdžet grupe i glavni komercijalni direktor Džon Vederil.

Obe kompanije najavile su nastavak saradnje i razmatranje mogućnosti za dodatno unapređenje ponude i usluga putnicima na relaciji između Evrope i Kanade.

Zaposlenost u sektoru zaštite životne sredine rasla po stopi od 6 odsto godišnje od 2014. godine

Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom u zelenoj ekonomiji Evropske unije dostigao je 5,8 miliona u 2023. godini, uz prosečan godišnji rast od 6 odsto od 2014, prema podacima Evrostat-a. Najveći rast zaposlenosti zabeležen je u građevinskom sektoru, gde je broj radnih mesta povezanih sa zaštitom životne sredine i održivim razvojem porastao sa 700.000 na 1,6 miliona između 2014. i 2023. godine.

Građevinarstvo je sada sektor sa najviše zaposlenih u zelenoj ekonomiji, zahvaljujući poslovima na izgradnji energetski efikasnih objekata, postrojenja za obnovljive izvore energije i energetsku obnovu zgrada. Pored toga, značajan rast zaposlenosti ostvaren je u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, kao i u prerađivačkoj industriji, gde je broj zaposlenih u ekološkim delatnostima dostigao oko milion radnika.

Najveći relativni rast zaposlenosti među pojedinačnim oblastima zabeležen je u sektoru obnovljivih izvora energije, gde je broj radnih mesta povećan za 79 odsto u odnosu na 2014. godinu. Takođe, rast je zabeležen u oblastima zaštite zemljišta i voda, kvaliteta vazduha i reciklaže materijala.

Upravljanje otpadom ostalo je najveći pojedinačni segment zelene ekonomije sa 900.000 zaposlenih, što predstavlja 16 odsto ukupne zaposlenosti u ekološkim delatnostima Evropske unije.

Podaci su objavljeni povodom Evropske zelene nedelje i Svetskog dana zaštite životne sredine. Evropska komisija navodi da Unija, u okviru svojih klimatskih i energetskih politika, nastoji da ubrza razvoj održivih privrednih aktivnosti i poveća zaposlenost u sektorima koji doprinose smanjenju emisija štetnih gasova i efikasnijem korišćenju resursa.

Novi proizvodni pogon na 1.087 m2 u industrijskoj zoni, građevinska dozvola izdata u aprilu 2026. godine

Kompanija Ekoplast-S DOO Šabac započela je izgradnju nove fabrike plastične ambalaže u industrijskoj zoni Šapca, potvrđuje dokumentacija Gradske uprave. Građevinska dozvola za investiciju izdata je 7. aprila 2026. godine, dok je početak radova prijavljen 1. juna. Ukupna predračunska vrednost investicije iznosi 33,34 miliona dinara (oko 284 hiljade evra), a novi objekat biće smešten na adresi Ulica Severna transverzala 1.

Proizvodni pogon projektovan je kao industrijski objekat spratnosti prizemlje plus potkrovlje (P+Pk), maksimalne visine 7,55 metara, sa bruto površinom od 1.087 kvadratnih metara. Parcela na kojoj se gradi objekat obuhvata ukupno 4.638 m2 unutar privredne zone grada Šapca.

Projektno-tehničku dokumentaciju izradila je firma Grading projekt iz Šapca, dok je investitor Ekoplast-S DOO. Prema građevinskoj dozvoli, objekat je namenjen proizvodnji ambalaže od plastike, što je u skladu sa strategijom kompanije da proširi kapacitete i unapredi svoju poziciju na tržištu ambalažnih proizvoda.

U toku postupka obezbeđene su sve potrebne saglasnosti i rešenja iz oblasti zaštite životne sredine i upravljanja otpadom, što je važno zbog prirode proizvodnje i zakonskih propisa koji se odnose na ekološke standarde u industriji. Potvrđeno je da za ovaj proizvodni objekat nije obračunat doprinos za uređenje građevinskog zemljišta, u skladu sa važećim lokalnim propisima kojima su izuzeti proizvodni i skladišni objekti.

Nova investicija Ekoplast-S-a naglašava značaj domaćih proizvođača u razvoju industrijske zone Šapca i doprinosi diversifikaciji lokalne privrede. Fabrika bi mogla imati pozitivan uticaj na obim proizvodnje i zapošljavanje u regionu, a njena realizacija oslanja se na usklađenost sa ekološkim i urbanističkim normama.