Izvor blizak istrazi potvrdio da će bivši savetnik za nacionalnu bezbednost pred sudom priznati krivicu i platiti novčanu kaznu

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton planira da pred američkim sudom prizna krivicu po jednoj tački optužnice za zadržavanje poverljivih informacija iz oblasti nacionalne bezbednosti, navodi izvor upoznat sa slučajem. Očekuje se da će Bolton, prema navodima izvora, prihvatiti i novčanu kaznu u iznosu od 2,25 miliona dolara.

Bolton je bio optužen prošle godine po ukupno 18 tačaka, koje se odnose na navodno nepropisno rukovanje poverljivim državnim dokumentima. Prema tužilaštvu, deo tih informacija Bolton je podelio sa dvojicom rođaka, kroz lične zapise tokom perioda od sedam godina. Bolton je prethodno negirao krivicu tokom ročišta u oktobru.

Prema navodima izvora, Bolton bi trebalo da podnese sporazum o priznanju krivice na ročištu u Okružnom sudu u Merilendu 26. juna. Sudska dokumentacija vezana za ovaj slučaj opisuje predstojeće ročište kao „ponovno izjašnjavanje o krivici“.

Za delo za koje će Bolton priznati krivicu predviđena je kazna u rasponu od nula do 60 meseci zatvora, naveo je izvor upoznat sa slučajem. O konačnoj visini eventualne kazne odlučivaće sud.

Optužnica protiv Boltona podignuta je u oktobru prošle godine pred saveznom porotom, i obuhvatala je osam tačaka za prenošenje informacija iz oblasti nacionalne odbrane, kao i deset tačaka za zadržavanje takvih informacija. Slučaj je, prema dostupnim podacima, napredovao sporije zbog procedura vezanih za poverljive podatke.

Bolton je u vreme podizanja optužnice bio poznat kao kritičar tadašnjeg predsednika Donalda Trampa. Prethodna suđenja su uključivala razmatranje obima i načina prenosa poverljivih informacija, ali detalji nisu javno dostupni zbog prirode materijala. Nije poznato da li je u vezi sa slučajem bilo kontakata sa drugim bivšim zvaničnicima ili članovima administracije.

Dalji tok procesa zavisiće od sudskog ročišta zakazanog za 26. jun. Istraga i sudski postupci u vezi sa rukovanjem poverljivim dokumentima u Sjedinjenim Američkim Državama često uključuju specifične procedure zaštite podataka, što može uticati na rokove i dostupnost informacija javnosti.

Odbor Predstavničkog doma pokrenuo inicijativu, traži se ispitivanje navoda o zlostavljanju u vezi sa slučajem Epstina i Maksvel

Predstavnici Odbora za nadzor Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država, predvođeni predsedavajućim Džejmsom Komerom i grupom republikanskih poslanika, uputili su Ministarstvu pravde zvaničan zahtev za pokretanje istrage povodom navoda o zlostavljanju koje je iznela dugogodišnja asistentkinja Džefrija Epstina, Sara Kelen. Inicijativa je pokrenuta nakon što je Kelen pred Odborom izjavila da je bila žrtva zlostavljanja od strane bivšeg gradonačelnika Majami Biča Filipa Levina i poznatog frizera Frederik Fekaja, dok je radila za Epstina i Gilejn Maksvel.

Prema transkriptu svedočenja iz maja ove godine, koji je objavljen uz zahtev Odbora, Kelen je navela da su pomenute osobe, kao i sama Maksvel, prema njenim tvrdnjama, izvršile zlostavljanje nad njom pre nekoliko godina tokom njenog angažmana. Odbor za nadzor sprovodi širu istragu o načinu na koji su federalne institucije postupale u slučajevima protiv Epstina i Maksvel.

U pismu upućenom vršiocu dužnosti državnog tužioca Todu Blanšu, predsedavajući Komer i poslanici Klej Higins, Vilijam Timons, Endi Bigs i Loren Bobert zatražili su od Ministarstva pravde da koristi sve dostupne mehanizme, uključujući mogućnost imuniteta za određene svedoke, kako bi se istražili navodi izneseni protiv Levina i Fekaja, kao i eventualno druga krivična dela koja bi mogla proisteći iz ovih tvrdnji.

“Sara Kelen je iznela svoje svedočenje pred Odborom za nadzor, opisujući godine zlostavljanja u vezi sa Epstinom i Maksvel”, naveo je Komer u izjavi. On je dodao da je tokom saslušanja Odbor dobio ozbiljne navode o potencijalnim krivičnim delima koja se odnose na još dve osobe.

Ministarstvo pravde, kao i pomenuti Levine i Fekkai, za sada nisu dali komentar na zahtev Odbora i navode iz pisma. Nije poznato da li je Ministarstvo pravde već preduzelo određene korake ili da li je u toku neki postupak u vezi sa ovim navodima.

Nastupanje Sare Kelen pred Odborom smatra se značajnim momentom u okviru aktuelne kongresne istrage koja obuhvata širi kontekst postupanja federalnih vlasti u slučajevima povezanih sa Džefrijem Epstinom i Gilejn Maksvel. Javnost i relevantne institucije u SAD nastavljaju da prate razvoj događaja i eventualne odluke Ministarstva pravde u vezi sa ovom inicijativom.

Zvaničnici Bele kuće potvrdili plan o finansiranju elektrana i izvoznog terminala, investicija uključuje više američkih saveznih država

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država najavio je 4. juna 2026. godine planirano ulaganje od 700 miliona dolara u sektor uglja, sa ciljem podrške termoelektranama i izgradnje nove izvozne infrastrukture. Plan je potvrđen od strane zvaničnika Bele kuće, a detalji su prvi put objavljeni u izveštajima međunarodnih medija.

Prema najavama, deo sredstava, u iznosu od 75 miliona dolara, biće usmeren na izgradnju novog izvoznog terminala za ugalj u Ouklendu, Kalifornija. Dodatnih 425 miliona dolara predviđeno je za podršku 13 postojećih termoelektrana koje se nalaze u deset američkih saveznih država, uključujući Zapadnu Virdžiniju, Kentaki, Severnu Karolinu, Indijanu, Tenesi, Arkanzas, Arizonu, Oklahomu, Severnu Dakotu i Viskonsin.

Planom je predviđena i upotreba Zakona o odbrambenoj proizvodnji, koji predsedniku SAD omogućava određene mere u cilju jačanja domaće industrije u vanrednim situacijama. Pored toga, skoro 200 miliona dolara iz grantova Ministarstva energetike bit će izdvojeno za izgradnju dve nove termoelektrane u Aljasci i Zapadnoj Virdžiniji, kao i za ponovno pokretanje postrojenja u Merilendu. Ukoliko se projekti realizuju, termoelektrane u Aljasci i Zapadnoj Virdžiniji biće prve novootvorene elektrane na ugalj u SAD od 2013. godine.

Zvaničnici iz Bele kuće navode da će ovaj program omogućiti otvaranje hiljada radnih mesta za rudare, radnike u železničkom saobraćaju, inženjere i građevinske radnike. Takođe, procenjuje se da bi potrošači mogli ostvariti značajne uštede u troškovima proizvodnje električne energije, prema procenama zvaničnika.

Predsednik SAD je tokom prethodnog mandata isticao nameru da ojača domaće izvore fosilnih goriva. Od povratka na funkciju 2025. godine, preduzeti su koraci ka ubrzanju procesa izdavanja dozvola za eksploataciju nafte i rudarstvo, kao i otvaranja novih nalazišta, dok su investicije u obnovljive izvore energije smanjene. Zvaničnici su naveli da je cilj aktuelnog programa očuvanje energetske nezavisnosti i jačanje američke industrije.

Predviđene mere predstavljaju deo šireg energetskog plana administracije, ali nisu izostale ni reakcije stručne javnosti i zainteresovanih organizacija. Međunarodni mediji prenose da detalji projekta, uključujući uticaj na radna mesta i energetsku sigurnost, ostaju u fokusu daljih rasprava. Realizacija predviđenih investicija pratiće se kroz naredne faze implementacije.