Ministar Đorđe Milićević potpisao ugovore, više od 5.000 mladih očekuje se ovog leta u kampovima

Letnji tematski kampovi namenjeni mladima srpskog porekla iz dijaspore i regiona biće organizovani i ove godine na više lokacija širom Srbije, saopšteno je iz nadležnog ministarstva. Ugovore o realizaciji programa potpisao je ministar bez portfelja zadužen za odnose sa dijasporom, Đorđe Milićević.

Kampovi će biti održani u gradovima i opštinama Valjevo, Smederevo, Kruševac, Brus, Aleksandrovac, Velika Plana, Petrovac na Mlavi, Rača, Topola, Novi Pazar, Kraljevo, Loznica, Šid i Bogatić. Programi su osmišljeni za mlade ljude srpskog porekla koji žive u inostranstvu, a obuhvataju aktivnosti kao što su učenje i usavršavanje srpskog jezika, sport i rekreaciju, kulturno-umetnički sadržaji, ekološke i obrazovne radionice, kao i upoznavanje Srbije i povezivanje sa vršnjacima iz matične zemlje.

Prema zvaničnim podacima, očekuje se da tokom ovog leta više od 5.000 mladih boravi u kampovima na teritoriji Srbije. Cilj ovih aktivnosti je jačanje veza mladih iz dijaspore sa Srbijom i unapređenje njihovog znanja o jeziku i kulturi.

“Sprovodimo aktivnosti koje omogućavaju mladima iz dijaspore i regiona da kroz bogat program upoznaju Srbiju, jezik i tradiciju, ali i da se povežu sa svojim vršnjacima,” navedeno je u zvaničnom saopštenju ministarstva.

Organizaciju i realizaciju kampova prati i koordinira resorno ministarstvo, koje najavljuje nastavak ovakvih projekata i u narednim godinama.

Turističke agencije savetuju vozače da koriste prelaze Dojran, Medžitlija–Niki i Prohor Pčinjski radi izbegavanja zadržavanja

Duge kolone i višesatna čekanja na graničnom prelazu Evzoni predstavljaju problem za putnike iz Srbije koji tokom letnje sezone putuju ka grčkim letovalištima, navodi se prema zvaničnim izvorima. Turističke agencije ističu da su gužve na ovom prelazu prisutne godinama, naročito u najopterećenijim terminima.

Kako bi izbegli duža zadržavanja, putnicima se preporučuje korišćenje alternativnih graničnih prelaza. Najčešće se savetuju prelazi Dojran, Medžitlija–Niki i Prohor Pčinjski, gde su čekanja uglavnom kraća. Prelaz Dojran, koji povezuje Severnu Makedoniju i Grčku, otvoren je 24 časa dnevno i često je manje opterećen. Medžitlija–Niki, kod Bitolja, takođe radi neprekidno i beleži manji intenzitet saobraćaja tokom letnjih meseci. Prohor Pčinjski, iako nije na glavnom autoputskom pravcu, koristi se kao alternativa za izbegavanje zadržavanja između Srbije i Severne Makedonije.

Neki putnici biraju rutu preko Bugarske i graničnog prelaza Promahonas, posebno kada su gužve na pravcu kroz Severnu Makedoniju. Ovaj prelaz najčešće koriste putnici iz istočne Srbije ili oni koji putuju ka oblasti Kavala i Tasos. Iako putovanje ovim putem može biti duže zbog dodatnih kilometara, vozači često procenjuju da je kraće čekanje na granici vredno obilaska.

Najveće gužve na granicama stvaraju se između 6 i 15 časova, kada najveći broj turista kreće ka grčkom primorju. Stručnjaci savetuju da se putovanje planira u večernjim ili noćnim satima, kada su prelazi manje opterećeni.

Preporučuje se da putnici stanje na prelazima proveravaju pre polaska i tokom puta, kako bi mogli da promene rutu u slučaju gužve. Takođe se napominje da ni alternativni prelazi nisu uvek rasterećeni i da se tokom špica sezone gužve mogu javiti i na tim lokacijama.

“Vozačima savetujemo da se pre polaska informišu o trenutnom stanju na granicama i biraju prelaz u skladu sa tim”, izjavio je predstavnik turističke agencije. Izbor prelaza zavisi od krajnjeg odredišta i trenutne situacije u saobraćaju.

Vernici širom Srbije obeležavaju treći dan praznika Trojice uz specifične rituale i običaje

Duhovski utorak, treći dan velikog pravoslavnog praznika Trojice, danas se obeležava u crkvama i domovima širom Srbije. Prema narodnom verovanju, ovaj dan nosi poseban značaj i vezan je za brojne običaje, među kojima su kićenje hramova travom i granama, kao i pletenje venčića od trave koje vernici nose kući ili u svojim torbama.

Praznik Trojice, poznat i kao Silazak Svetog Duha na Apostole, slavi se 50 dana nakon Uskrsa i ima status crvenog slova u kalendaru Srpske pravoslavne crkve. Tokom praznika, vernici tradicionalno posećuju istoimene manastire, traže oprost za grehe i mole se za zdravlje. Osveštana vodica iz manastira smatra se zaštitom doma u narednoj godini.

Narodna verovanja nalažu da se tokom ove sedmice ne posti, a smatra se i da je dobro u džepu držati čen belog luka ili pelina, jer se to tumači kao zaštita od rusaljki. U nekim krajevima, posebno u Homolju i Timočkoj krajini, organizuju se povorke sa devojkama koje predstavljaju mitska bića, dok se drveće kiti raznim darovima. Takođe, veruje se da nije preporučljivo penjati se na drveće kako ne bi došlo do susreta sa rusaljkama, prema narodnim predanjima.

Običaji vezani za Duhove potiču iz vremena prvih hrišćana, a vernici nastoje da ih očuvaju kroz savremeno obeležavanje praznika, poštujući tradiciju i verovanja svojih predaka.