Connect with us

Zdravlje

Četvorokorak za opuštanje prema harvardskom kardiologu: tehnika za miran um i telo

Metoda dr Herberta Bensona pruža ženama brz način za oslobađanje od stresa i fizičke napetosti bez lekova

Published

1 hour ago

on

pexels-photo-13865878

Metoda dr Herberta Bensona pruža ženama brz način za oslobađanje od stresa i fizičke napetosti bez lekova

Savremene žene, naročito u dobi od 25 do 55 godina, često su izložene stresu zbog brojnih obaveza, što može dovesti do ubrzanog rada srca, napetosti mišića i problema sa spavanjem. Stručnjaci iz kardiologije upozoravaju da produženi stres negativno utiče na zdravlje, a posebno na srce i krvne sudove. Dr Herbert Benson sa Harvarda osmislio je metodu pod nazivom „relaksacioni odgovor“ koja kroz nekoliko mentalnih koraka aktivira parasimpatički nervni sistem i pomaže telu da se duboko opusti. Ova tehnika može usporiti disanje, smanjiti broj otkucaja srca i sniziti krvni pritisak, što je posebno korisno ženama koje su svakodnevno pod pritiskom.

Simptomi stresa kod žena mogu biti napeti mišići, glavobolje, nesanica i osećaj nelagode. Bensonova metoda je praktična i ne zahteva posebnu opremu ili upotrebu lekova, pa je lako primenjiva kod kuće, na poslu ili pre spavanja. Postupak se sastoji iz četiri koraka:

1. Izaberite mirno mesto na kojem vas niko neće ometati.
2. Udobno se smestite, bilo da sedite ili ležite – cilj je potpuna fizička relaksacija.
3. Odaberite reč, zvuk ili frazu poput „mir“, „jedan“ ili „omm“, ili pak fokusirajte pogled na određenu tačku.
4. Kada primetite da misli lutaju, nežno vratite pažnju na izabranu reč ili na sopstveno disanje, bez samokritike.

Dr Benson ističe: „Ključ uspeha je u pasivnom stavu. Sasvim je prirodno da misli odlutaju – važno je da nežno vratite pažnju na tehniku, bez osude.“ Najbolje je tehniku praktikovati dva puta dnevno, po 10 do 20 minuta, idealno pre doručka i pre večere.

Redovna primena može značajno smanjiti fizičke simptome stresa poput napetosti i nesanice, ali i doprineti većoj emocionalnoj stabilnosti. Mnoge žene navode da im ova metoda pomaže da ostanu smirene i skoncentrisane u periodima povećanih obaveza ili emotivne napetosti. Za sva dodatna pitanja ili individualne savete u vezi sa stresom, preporučuje se konsultacija sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Zdravlje

Zašto dolazi do ukočenosti zglobova posle odmora i kako je ublažiti

Saznajte zbog čega se javlja osećaj ukočenosti nakon mirovanja i koji su najbolji načini za olakšanje tegoba

Published

6 hours ago

on

June 1, 2026

By

Saznajte zbog čega se javlja osećaj ukočenosti nakon mirovanja i koji su najbolji načini za olakšanje tegoba

Mnoge žene primete ukočenost zglobova posebno nakon vikenda ili dužeg odmora, što se često dešava ujutru ili posle dugog sedenja. Ovaj osećaj može da nastane zbog manje fizičke aktivnosti, neodgovarajućeg položaja tela tokom odmora ili prirodnih promena koje dolaze s godinama. Razumevanje uzroka pomaže nam da prepoznamo kada je problem prolazan, a kada je vreme za posetu lekaru.

Najčešći razlog za ukočenost je produženo mirovanje, usled kojeg zglobovi i okolna tkiva nisu aktivna. Tada dolazi do slabije cirkulacije i smanjene raspodele zglobne tečnosti koja je važna za podmazivanje i zaštitu zglobova. Ovo dovodi do osećaja zatezanja i težine, naročito tokom prvih koraka posle ustajanja. Ovakve tegobe su češće kod žena starijih od 40 godina, ali se mogu javiti i kod mlađih osoba ako su fizički neaktivne, dehidrirane ili imaju višak kilograma.

Prema rečima dr Samuela Ashbyja, ortopedskog hirurga: “Nije svaka ukočenost i bol u zglobovima posle odmora nužno znak ozbiljnog problema.” On dodaje da je kratkotrajna ukočenost koja nestane nakon kretanja uglavnom bezopasna. Međutim, ukoliko traje duže od pola sata, pojavljuje se otok, crvenilo ili bol ne prolazi tokom dana, tada je važno potražiti stručnu pomoć.

Uzroci dugotrajnije ukočenosti često su osteoartritis, reumatoidni artritis ili druge upalne bolesti zglobova. Osteoartritis najčešće pogađa kolena, kukove i šake, a nastaje zbog propadanja hrskavice. Kod upalnih bolesti poput lupusa ili gihta, simptomi su izraženiji i praćeni oticanjem, osećajem toplote i dugotrajnijom ukočenošću nakon buđenja.

Da biste smanjili ukočenost zglobova nakon odmora, preporučuje se redovno pokretanje tela – čak i jednostavno jutarnje istezanje ili kraća šetnja može biti od pomoći. Pravilan položaj tokom sedenja, kvalitetan dušek i jastuk, kao i dovoljan unos vode, mogu značajno da umanje ove tegobe. Gubitak viška kilograma takođe pozitivno utiče na zdravlje zglobova.

Ukoliko ukočenost traje duže, ometa vas u svakodnevnim aktivnostima ili je praćena bolom i otokom, obavezno se javite lekaru radi dijagnoze i saveta. Ne preporučuje se samostalno uzimanje lekova niti ignorisanje simptoma, jer to može pogoršati stanje.

Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.

Pročitaj još

Zdravlje

San kao saveznik mozga: kako kvalitetno spavanje može smanjiti rizik od demencije

Redovan san od sedam do osam sati pomaže ženama da sačuvaju mentalno zdravlje i zaštite mozak od neurodegenerativnih bolesti.

Published

16 hours ago

on

May 31, 2026

By

Redovan san od sedam do osam sati pomaže ženama da sačuvaju mentalno zdravlje i zaštite mozak od neurodegenerativnih bolesti.

Nedostatak sna ne utiče samo na svakodnevnu energiju, već ima i dugoročne posledice na zdravlje mozga, posebno kod žena u srednjem i starijem dobu. Najnovija istraživanja potvrđuju da dobar i kvalitetan san pomaže u sprečavanju nakupljanja štetnih materija u mozgu, koje su povezane sa razvojem demencije i drugih neurodegenerativnih bolesti.

Studija Univerzitetskog medicinskog centra u Ročesteru otkriva da tokom dubokih faza sna mozak aktivira glimfatički sistem, koji funkcioniše poput ‘perionice’ – uklanja otpadne proteine i metaboličke produkte nakupljene tokom dana. Starenje, poremećaji sna i hronični stres mogu narušiti ovaj ritam, smanjujući moć čišćenja mozga.

Posebno je značajno što su žene, prema nekim istraživanjima, izloženije riziku od razvoja demencije. Zato je očuvanje dobrih navika spavanja ključno za mentalno zdravlje. Ne-REM faze sna, odnosno dubok san, omogućavaju širenje i skupljanje krvnih sudova, što pomaže cerebrospinalnoj tečnosti da ‘ispere’ štetne proteine poput beta-amiloida i tau proteina – supstanci povezanih sa Alchajmerovom bolešću.

Neurolog dr Majken Nedergard naglašava: „Kada je san isprekidan ili prekratak, mozak nema dovoljno vremena da se očisti. To može dovesti do nakupljanja toksina i povećanog rizika od neurodegenerativnih bolesti.”

Žene koje se suočavaju sa čestim problemima sa snom treba da obrate pažnju jer rani poremećaji spavanja mogu ukazivati na promene u mozgu. Loš san može ubrzati upalne procese i otežati oporavak moždanih ćelija, dok redovan i kvalitetan san doprinosi boljem pamćenju, koncentraciji i raspoloženju.

Praktični saveti za poboljšanje sna uključuju odlazak na spavanje u isto vreme svake večeri, izbegavanje kofeina i korišćenja elektronskih uređaja pred spavanje, kao i boravak na dnevnom svetlu. Kod dugotrajnih poremećaja sna, preporučuje se konsultacija sa lekarom radi utvrđivanja uzroka i pronalaženja adekvatnog rešenja.

Za tačnu dijagnozu i savet uvek se obratite svom lekaru.

Pročitaj još

Zdravlje

Kako prepoznati i lečiti sitnoćelijski karcinom pluća: Simptomi i širenje

Brz razvoj ovog karcinoma najčešće pogađa dugogodišnje pušačice, a rano otkrivanje može značajno olakšati terapiju

Published

19 hours ago

on

May 31, 2026

By

Brz razvoj ovog karcinoma najčešće pogađa dugogodišnje pušačice, a rano otkrivanje može značajno olakšati terapiju

Sitnoćelijski karcinom pluća predstavlja ozbiljno oboljenje koje se uglavnom javlja kod žena i muškaraca koji godinama puše, najčešće nakon 50. godine života. Ova bolest je poznata po svom brzom napredovanju i tendenciji da se proširi na druge organe, što lečenje čini izazovnijim ukoliko nije otkrivena u ranoj fazi. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i odlazak kod lekara su presudni za bolju prognozu.

Bolest nastaje kada ćelije pluća počnu nekontrolisano da se dele, formirajući tumorsko tkivo. Za razliku od drugih vrsta raka pluća, sitnoćelijski karcinom se u većini slučajeva dijagnostikuje tek nakon što se proširi izvan pluća. Najčešća mesta na koja metastazira su limfni čvorovi, kosti, mozak, jetra i nadbubrežne žlezde.

Simptomi koji prate ovu vrstu raka često nisu specifični i mogu ličiti na manje ozbiljna stanja. Najčešći znaci uključuju uporan ili pogoršan kašalj, bol ili nelagodnost u grudima, iskašljavanje krvi, otežano disanje, oticanje lica ili vrata, izražen umor, promuklost, gubitak apetita i neobjašnjiv gubitak telesne mase. Iako ovi simptomi ne znače nužno da imate rak pluća, posebno su važni za osobe koje su pušile ili i dalje puše – u tom slučaju savetuje se hitan pregled kod lekara.

Pulmološkinja dr Tatjana Radosavljević ističe: “Svaka žena koja primeti neuobičajene promene u disanju ili uporan kašalj treba da se obrati lekaru. Pravovremena dijagnostika može značajno poboljšati izglede za uspešno lečenje.”

Lečenje sitnoćelijskog karcinoma pluća najčešće se zasniva na hemoterapiji, zato što lekovi mogu delovati i na ćelije koje su se proširile izvan pluća. U pojedinim slučajevima primenjuje se i zračna terapija, naročito ako je tumor lokalizovan. Hirurške intervencije su retke zbog brzog širenja bolesti, ali su moguće kod ranih stadijuma. Stručnjaci naglašavaju da je prestanak pušenja najdelotvornija prevencija ove bolesti.

Žene koje su izložene riziku ili primećuju simptome treba redovno da idu na lekarske preglede i razgovaraju sa stručnjacima o mogućnostima ranog otkrivanja karcinoma. Takođe, postoje i savetovališta i podrška za one koji žele da prestanu sa pušenjem.

Za svaku sumnju ili tačnu dijagnozu, obavezno se obratite lekaru.

Pročitaj još

U Trendu