Novo kanadsko istraživanje otkriva da čak i niske koncentracije zagađenja mogu oslabiti pamćenje i brzinu razmišljanja kod žena srednjih godina

Nedavno sprovedena studija u Kanadi otkriva da svakodnevna izloženost zagađenju vazduha može negativno uticati na moždane funkcije, pri čemu su žene srednjih godina posebno osetljive. U istraživanju je učestvovalo blizu 7.000 odraslih osoba, a istraživači su analizirali nivoe zagađenja u njihovom okruženju i rezultate testova pamćenja, razumevanja i brzine obrade informacija.

Ispitanici su dolazili iz različitih gradskih i prigradskih sredina, a poseban fokus bio je na izloženosti azot-dioksidu i sitnim česticama poznatim kao PM2.5. Rezultati su pokazali da osobe koje su duže živele u zagađenijim područjima imaju slabije rezultate na testovima mentalnih sposobnosti. Ovaj negativan uticaj je bio izraženiji kod žena nego kod muškaraca.

Dr Rasel Džud de Souza, jedan od autora studije, ističe: “Naši podaci ukazuju da čak i niska, svakodnevna izloženost zagađenju može uticati na rad mozga, što tokom godina može povećati rizik od demencije.”

Otkrića su posebno značajna za žene koje žive u urbanim sredinama ili u blizini prometnih ulica. Kognitivne funkcije, uključujući pamćenje i brzinu razmišljanja, od ključnog su značaja za svakodnevni život i posao, ali se negativni efekti zagađenja mogu razvijati postepeno i nisu odmah vidljivi.

Prema rečima doktorke Davide Kappon, neuropsihologa: “Važno je razumeti da se promene u moždanim funkcijama često razvijaju postepeno, a prevencija je najbolji način da sačuvamo mentalno zdravlje.”

Kako bi smanjile izloženost štetnim česticama, ženama se savetuje da prate izveštaje o kvalitetu vazduha, provetravaju prostorije kada je zagađenje slabije, koriste prečišćivače vazduha u zatvorenim prostorima i izbegavaju fizičku aktivnost napolju u trenucima kada su indeksi zagađenja visoki. Sadnja biljaka u domu i dvorištu takođe može doprineti boljem kvalitetu vazduha. Za preciznu dijagnozu i savete, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

Personalizovani pristup, genomsko testiranje i savremeni lekovi značajno povećavaju šanse i kvalitet života obolelih žena

Zahvaljujući napretku medicine, rak danas više nije beznadežna dijagnoza kakva je nekada bio – žene svih uzrasta sada imaju mnogo veće šanse za dug i kvalitetan život čak i nakon što im se postavi dijagnoza maligne bolesti. Ovo je posebno značajno kada se ima u vidu da svaka peta žena u Srbiji tokom života može doći u kontakt sa nekom vrstom raka, dok se svake godine registrovane hiljade novih slučajeva.

Veliki korak u tretmanu raka predstavlja uvođenje personalizovane medicine, gde se terapija određuje prema tipu tumora i genetskim osobinama svake pacijentkinje. ‘Za većinu pacijenata danas se planira lečenje na osnovu sveobuhvatnog genetskog profilisanja tumora, što omogućava izbor najefikasnije terapije’, ističe dr Zoran Popadić, medikalni onkolog.

Genomsko testiranje tumora omogućava ne samo optimalan izbor terapije, već i praćenje toka bolesti. Analize poput određivanja cirkulišuće DNK tumora (ctDNA) pomažu u ranom otkrivanju povratka bolesti i proceni potrebe za dodatnim lečenjem posle operacije. Ova metoda je naročito važna za žene koje su operisale rak dojke, jajnika ili grlića materice, jer im pruža veću sigurnost u praćenju zdravstvenog stanja.

Imunoterapija i ciljani lekovi donose revoluciju u poslednjim godinama, jer omogućavaju da čak i žene sa uznapredovalim ili metastatskim rakom žive duže i kvalitetnije. ‘Nekada je bilo nezamislivo da žene sa metastatskim rakom, na primer dojke ili pluća, žive godinama nakon dijagnoze. Danas je to realnost za mnoge pacijentkinje’, naglašava dr Popadić.

Dijagnoza karcinoma ne mora biti kraj životnih planova, a izuzetno je važno otvoreno razgovarati sa lekarom o svim opcijama lečenja i mogućim ishodima. ‘Podstičemo pacijentkinje da se aktivno uključe u proces lečenja, jer pozitivan stav i dobra informisanost igraju važnu ulogu u ishodu terapije’, dodaje dr Popadić.

Lečenje raka danas je timski rad: odluke o terapiji donose se u okviru multidisciplinarnog tima koji čine onkolozi, hirurzi, radiolozi i drugi specijalisti, što smanjuje rizik od greške i omogućava optimalan izbor terapije za svaku ženu.

Uz napredak u terapijama, sve češće se postavlja pitanje da li rak može postati hronična bolest. ‘Danas je moguće da mnoge vrste raka, čak i u kasnoj fazi, pređu u hronično stanje uz očuvan kvalitet života’, navodi dr Popadić. Dužina i kvalitet života zavise od vrste raka, ali i od angažovanosti i ličnosti svake pacijentkinje.

Za žene koje žele najnovije terapije, kliničke studije su često prilika da pristupe inovativnim lekovima koji još nisu deo rutinske prakse.

Za tačnu dijagnozu i savet obavezno se obratite svom lekaru.

Jutarnji odlazak u toalet je čest, ali lekari ističu da je lični ritam najvažniji za zdrav stomak

Redovno pražnjenje creva igra veliku ulogu u zdravlju svake žene, a jedno od najčešćih pitanja je koliko često i kada treba ići u toalet. Stručnjaci iz oblasti digestivnog zdravlja ističu da ne postoji univerzalno pravilo koje važi za sve – najvažnije je da svako pronađe ritam koji mu odgovara.

Prema gastroenterolozima, potpuno je normalno da zdrava odrasla osoba ima pražnjenje od tri puta dnevno do tri puta nedeljno. Ukoliko ne osećate bol, naprezanje ili druge neprijatnosti, ovakav ritam je znak zdravlja. Jutarnje pražnjenje je uobičajeno jer se creva aktiviraju posle sna, dok hormon kortizol, koji raste nakon buđenja, dodatno podstiče njihovu aktivnost.

Mnoge žene primećuju da im kafa ili doručak ubrzavaju potrebu za odlaskom u toalet. Ovaj efekat nastaje zbog gastrokoličnog refleksa – prirodnog odgovora organizma kada želudac signalizira crevima da se pripreme za prijem nove hrane. Zato je sasvim normalno da posle doručka imate potrebu za pražnjenjem.

Ipak, stručnjaci savetuju da ne treba forsirati odlazak u toalet ukoliko ne postoji potreba. Dr Ana Jovanović, specijalista gastroenterologije, naglašava: „Najvažnije je da slušate svoje telo. Ne forsirajte pražnjenje ako nemate potrebu, jer to može povećati rizik od hemoroida i drugih tegoba.”

Za zdravu probavu ključne su zdrave navike: ishrana bogata vlaknima iz voća, povrća, mahunarki i integralnih žitarica, dovoljan unos vode i redovno kretanje. Ove navike olakšavaju redovno pražnjenje. Takođe, upravljanje stresom je važno jer postoji povezanost između mentalnog stanja i rada creva – nervoza i anksioznost mogu dovesti do problema sa zatvorom ili prolivom.

Ako primetite promene u učestalosti, izgledu stolice ili imate bol, posavetujte se sa lekarom. Pravovremena konsultacija može sprečiti ozbiljnije tegobe.

Zaključak lekara je da ne postoji univerzalno idealno vreme za pražnjenje creva. Iako je jutro najčešći trenutak, najvažnije je da pratite sopstvene potrebe i negujete navike koje podržavaju zdravu probavu. Za sve dileme obavezno se obratite stručnjaku.