Američki predsednik potvrdio da su napadi na Iran odgovor na akcije Revolucionarne garde nakon gubitka vojnika u Jordanu.

Donald Tramp je izjavio da je pogibija američkih vojnika tragedija, ali da misija u Iranu ostaje od ključnog značaja. Američka vojska je, prema saopštenju, izvela nove vazdušne udare na Iran kao kaznu za Revolucionarnu gardu Irana (IRGC), nakon napada u Jordanu u kojem su poginula dva američka vojnika.

Napad u Jordanu i reakcija SAD

Vazdušni udari predstavljaju odgovor na napad iranskim balističkim raketama i dronovima, tokom kog su dva američka vojnika poginula, saopštila je Centralna komanda SAD (CENTCOM). Prema istom izvoru, još jedan vojnik se vodi kao nestao, dok su četvorica povređenih nakon bolničkog lečenja otpuštena na kućno lečenje. Tramp je naglasio da su američki vojnici poginuli braneći svoju zemlju.

Objašnjenje Donalda Trampa o napadima na Iran

U vezi sa napadima na Iran, Donald Tramp je istakao: „Učinili smo to jer ne želimo da Iran dođe do nuklearnog oružja. To samo pokazuje koliko su (Iranci) loši.“ Ovom izjavom podvukao je da su akcije usmerene na sprečavanje nuklearnog naoružanja Irana, a ne samo kao odmazda. Takođe, Tramp je naveo da ga ne zanima što je Teheran objavio da izlazi iz Memoranduma o razumevanju između dve zemlje, ističući da su vojnici dali život služeći svojoj državi.

Dalje reakcije i politički kontekst

Na pitanje novinara da li planira da kontaktira porodice poginulih vojnika, Tramp je odgovorio da će to učiniti, navodeći da uvek postupa na taj način. On je, pored toga, odgovorio na kritike pojedinih demokratskih članova Kongresa koji ga smatraju odgovornim za smrt vojnika. „Da li ste se ikada zapitali koliko je ljudi poginulo u Vijetnamu? Da li ste se ikada zapitali koliko je ljudi poginulo u Avganistanu u jednom danu? U jednom danu, pod vođstvom ‘zadremalog’ Džoa Bajdena“, rekao je Tramp.

Odgovor na napad u Jordanu i posledice

Novi udari na Iran predstavljaju nastavak napetosti između dve zemlje, a prema zvaničnim izjavama, cilj je da se odgovori na napad u Jordanu i spreči širenje oružanih aktivnosti Revolucionarne garde. Prema dosadašnjim informacijama, misija američke vojske u regionu ostaje prioritet za američku administraciju.

Američka vojska gađala snage Iranske revolucionarne garde i vojne objekte nakon napada na bazu u Jordanu

Sjedinjene Američke Države su, po naređenju predsednika Donalda Trampa, izvele napad na Iran osmu noć zaredom, saopštila je Centralna komanda SAD (CENTCOM). U okviru ovih napada, američke snage su gađale Iransku revolucionarnu gardu, koju Pentagon povezuje sa napadom na američku bazu u Jordanu prošlog petka. Prema zvaničnim informacijama, najmanje dvoje američkih vojnika je poginulo u tom napadu, dok se jedan pripadnik američkih snaga vodi kao nestao.

Napad na Iran i ciljevi američkih snaga

Napad na Iran u ovoj operaciji uključivao je ciljanje vojnih objekata za obalsko osmatranje, protivvazdušnu odbranu, pomorske kapacitete, kao i skladišta raketa i dronova. Kao rezultat, SAD su želele da oslabe vojni kapacitet Irana. Centralna komanda (CENTCOM) navela je da su napadi završeni oko 23.30 časova po lokalnom vremenu. Takođe, više američkih vojnika je ranjeno tokom iranskog napada na bazu u Jordanu.

Pentagon je istakao da su operacije usmerene protiv snaga koje se dovode u vezu sa napadom na američku bazu. Prema saopštenju, glavni cilj je smanjenje pretnje po američko vojno osoblje u regionu. Osim toga, američka vojska je pokušala da ograniči mogućnost Irana da izvede dodatne napade.

Reakcije i upozorenje iranskog vrhovnog vođe

U međuvremenu, iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamnei dao je izjavu povodom poslednjih događaja. On je ocenio da je „potpis predsednika Trampa potpuno bezvredan i lišen kredibiliteta“. Takođe, upozorio je Sjedinjene Američke Države na moguće posledice ukoliko nastave sa napadima na Iran. Ova izjava dolazi u trenutku kada tenzije između dve zemlje i dalje rastu.

Pored toga, Centralna komanda SAD naglašava da su svi napadi izvedeni prema planu i da su ciljevi pogođeni sa ciljem smanjenja iranskog uticaja na bezbednost američkih snaga u regionu. Pentagon ističe da prate razvoj situacije i da ostaju spremni na dodatne mere ako bude potrebno.

Razvoj situacije i potencijalne posledice

Napad na Iran, kao i odgovori SAD, deo su šireg konflikta na Bliskom istoku. U poslednjih nekoliko dana, povećana je zabrinutost za bezbednost američkog vojnog osoblja u regionu. Zvaničnici napominju da su napadi SAD reakcija na direktan gubitak života američkih vojnika i nestanak jednog pripadnika snaga. Međutim, iranska strana i dalje osporava legitimnost američkih akcija.

Konačno, prema zvaničnim saopštenjima, američke snage ostaju angažovane na zaštiti svojih interesa i osoblja, dok Iran upozorava na moguće dalje posledice. Očekuje se da će se situacija pratiti i narednih dana, s obzirom na nastavak tenzija i moguće nove reakcije obe strane.

Više od 16.700 povređenih, preko 21.000 ljudi smešteno u privremene kampove nakon zemljotresa

Broj stradalih u zemljotresima u Venecueli nastavlja da raste, dok su poslednji podaci pokazali da je zemljotresima u Venecueli život izgubilo 5.119 osoba, prema saopštenju predsednika narodne skupštine Horhea Rodrigeza. Istovremeno, više od 16.700 ljudi zadobilo je povrede, dok su 21.470 osobe sada smeštene u 107 privremenih kampova. Ovi kampovi su postavljeni radi pomoći onima koji su ostali bez doma nakon snažnih potresa.

Razmere posledica zemljotresa u Venecueli

Prema poslednjem izveštaju, 128.324 porodice dobilo je direktnu pomoć. Zvanične procene navode i da je 17.907 građana ostalo bez krova nad glavom, a ukupno je 856 zgrada pretrpelo štetu, od čega je 190 objekata potpuno srušeno. Takođe, iz ruševina je do sada spašeno 6.462 ljudi. Vlasti su saopštile da je od glavnog zemljotresa registrovano 1.350 naknadnih potresa, što dodatno komplikuje situaciju na terenu.

Pružanje pomoći i humanitarni napori

Prema saopštenju, iz humanitarne pomoći distribuirano je 10.063 tone hrane, kao i 32.854.150 litara vode, dok je medicinsku negu primilo 38.292 pacijenata. U akcijama potrage, pružanja pomoći i logističkoj podršci učestvuje 30.989 pripadnika osoblja, 31.745 volontera i 2.278 međunarodnih spasilaca. Nacionalna vlada naglašava da su napori i dalje usmereni ka pomoći pogođenima, sprovođenju strukturnih procena i proširenju kapaciteta za bržu reakciju u najugroženijim delovima zemlje.

Zemljotresi u Venecueli i proglašeno vanredno stanje

Zemljotresi u Venecueli dogodili su se 24. juna, sa magnitudama od 7,2 i 7,5 stepeni Rihterove skale, a između dva glavna udara prošlo je svega 39 sekundi. Kao rezultat, proglašeno je vanredno stanje, dok je međunarodna zajednica uputila spasilačke timove i humanitarnu pomoć. Nadležne službe nastavljaju da prate situaciju, a prioritet ostaje zaštita i zbrinjavanje stanovništva pogođenog ovom katastrofom.