Nova pravila o uvozu iz Kine u hemijskom, mašinskom i sektoru nameštaja mogu biti predstavljena 2027. godine.

Evropska unija planira da od početka 2027. godine uvede nova ograničenja uvoza iz Kine, najviše u oblastima hemijske industrije, nameštaja i mašina. Kako je objavljeno, ova mera bi mogla uključiti uvozne kvote ili dodatne carine, a cilj je da se zaustavi dalji rast trgovinskog deficita Unije sa Kinom, koji je prošle godine dostigao 360 milijardi evra.

Evropska komisija razmatra da predlog novih ograničenja na uvoz iz Kine predstavi već u prvom tromesečju 2027. godine. Za sada nije doneta konačna odluka o tome kako će mere izgledati, ali prema dostupnim informacijama, razmatraju se mehanizmi zaštite koji bi omogućili Uniji da ograniči uvoz iz pojedinih sektora kada dođe do naglog rasta isporuka na evropsko tržište.

Planirane mere i sektori na koje bi mogle da utiču

Prema trenutnim planovima, ograničenja uvoza iz Kine mogla bi biti usmerena na sektore hemijske industrije, proizvodnje nameštaja i mašinske opreme. Evropska komisija, prema anonimnim izvorima, razmatra mogućnost uvođenja količinskih ograničenja ili carinskih kvota. Ovo bi značilo da bi carine važile samo za robu uveženu iznad unapred utvrđenog obima, dok bi deo uvoza ispod te granice bio oslobođen dodatnih nameta.

Ove mere deo su šire strategije Evropske unije usmerene na zaštitu evropskih proizvođača od jeftine kineske robe, ali i na smanjenje trgovinskog deficita. Evropski proizvođači ističu da rast uvoza iz Kine ugrožava domaću proizvodnju i radna mesta, dok otežan pristup evropskih kompanija kineskom tržištu dodatno komplikuje trgovinske odnose između Brisela i Pekinga.

Motivi i dalji koraci Evropske unije

Cilj novih ograničenja uvoza iz Kine je, pre svega, jačanje konkurentnosti evropske industrije i smanjenje zavisnosti od kineskih proizvoda. Evropska komisija planira da tokom konsultacija sa državama članicama i kinom dodatno precizira koji sektori će biti obuhvaćeni i kakav će biti konkretan oblik ograničenja.

Međutim, važno je napomenuti da su svi planovi još u fazi razmatranja, pa se mogu dogoditi promene pre nego što mere stupe na snagu. U međuvremenu, evropska javnost i privrednici prate razvoj situacije, jer bi nova pravila mogla značajno uticati na tokove robe i poslovanje u više sektora privrede.

Na kraju, očekuje se da će Evropska komisija u narednim godinama voditi intenzivne razgovore sa svim relevantnim stranama pre nego što nove mere o ograničenju uvoza iz Kine budu formalno predstavljene i eventualno usvojene.

U oluji koja je zahvatila Veliku Britaniju tokom vikenda poginule su dve osobe, dok su dve žene povređene usled pada drveća.

Najmanje dve osobe izgubile su život u oluji koja je tokom vikenda pogodila Veliku Britaniju, dok su dve žene povređene usled obaranja drveća. Prema zvaničnim informacijama, jak vetar i obilne padavine izazvali su ozbiljne probleme širom zemlje, a oluja je druga po redu u poslednja tri dana.

Prvi smrtni slučaj zabeležen je u Škotskoj, gde je poginuo muškarac star 60 godina kada je na njega palo drvo. Drugi slučaj dogodio se u severnom Londonu, gde je muškarac u dvadesetim godinama stradao pod sličnim okolnostima. Dve žene povređene su u Škotskoj kada su na njih pala stabla tokom nevremena.

Oluja izazvala velike probleme širom zemlje

Zvanična upozorenja na oluju izdata su nakon što je oluja “Boelo” zahvatila Veliku Britaniju, donoseći udare vetra brzine do 135 kilometara na sat. Takođe, obilne padavine prouzrokovale su poplave u više regiona. Zbog posledica nevremena, oko 800.000 domaćinstava ostalo je bez struje, što je dodatno otežalo situaciju građanima.

Uprkos teškim uslovima, meteorolozi su saopštili da je oluja počela da jenjava. Ipak, britanska meteorološka služba izdala je novo upozorenje na jak vetar, navodeći da su i dalje mogući problemi zbog vremenskih prilika.

Pad drveća najčešći uzrok povreda i stradanja

Prema saopštenju, pad drveća bio je najčešći uzrok povreda i smrtnih ishoda u ovoj oluji. Stručnjaci podsećaju građane da budu oprezni tokom ovakvih vremenskih nepogoda, jer snažan vetar može lako oboriti stabla i izazvati opasnost po život i imovinu. Osim toga, obilne padavine povećale su rizik od poplava, a veliki broj domaćinstava bio je pogođen nestankom električne energije.

U međuvremenu, nadležne službe nastavljaju sa raščišćavanjem terena i pružanjem pomoći stanovništvu koje je pogođeno posledicama nevremena. Zvaničnici apeluju na građane da prate najnovija upozorenja i preporuke kako bi se smanjio rizik od sličnih incidenata u narednim danima.

Bivši američki predsednik izjavio da ne želi veze sa Norveškom jer nije dobio Nobelovu nagradu, iako je, prema njegovim rečima, okončao rat.

Na nedavnom predizbornom skupu u Mičigenu, Donald Tramp ponovo je izazvao pažnju izjavom o odnosu sa Norveškom i dodeli Nobelove nagrade. On je istakao da ne želi da ima bilo kakve veze sa Oslom jer nije dobio Nobelovu nagradu za mir, iako, kako tvrdi, ima zasluge za okončanje ratova. Prema njegovim rečima, Norveška je “pogana zemlja” zbog odluke Nobelovog komiteta.

Tramp je tokom obraćanja okupljenima naveo da nije spreman na saradnju sa Norveškom, upravo zbog toga što, kako kaže, nije nagrađen za svoje napore u međunarodnoj politici. Pritom je podsetio da je okončao rat, ali da je Nobelova nagrada za mir 2025. godine otišla drugoj osobi.

Marija Korina Mačado i Nobelova nagrada

Tokom sastanka u Beloj kući u januaru ove godine, Marija Korina Mačado, liderka venecuelanske opozicije i dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2025. godinu, uručila je Trampu svoju medalju. On je preneo da mu je Mačado lično dala svoj primerak nagrade, rekavši: “Ne mogu da verujem da sam je dobila. Ova nagrada treba da pripadne predsedniku Trampu.” Tramp je to ocenio kao lep gest, ističući da mu je to ostalo u posebnom sećanju.

Nobelov komitet, sa sedištem u Oslu, dva puta je zaobišao Trampa pri dodeli ove prestižne nagrade. Godine 2025. nagrada je dodeljena Mariji Korini Mačado, dok je 2026. pripala južnoafričkoj pravnici Navi Pilaj za njen doprinos miru i međunarodnom pravu.

Trampove tvrdnje o miru i reakcije

Donald Tramp više puta je isticao da zaslužuje Nobelovu nagradu za mir. On je tvrdio da je sprečio veliki broj sukoba širom sveta tokom svog mandata. Međutim, Nobelov komitet nije prepoznao te napore na način na koji je Tramp očekivao, što je dodatno uticalo na njegov stav prema Norveškoj i Oslu.

Ove izjave dolaze u trenutku kada se u međunarodnoj javnosti i dalje vodi rasprava o kriterijumima za dodelu Nobelove nagrade za mir, kao i o ulozi političara i komiteta u tom procesu. Trampova izjava o Norveškoj dodatno je izazvala komentare u javnosti, posebno s obzirom na važnost odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i evropskih zemalja.

Na kraju, ostaje da se vidi kako će se Trampov stav prema Norveškoj i Nobelovoj nagradi odraziti na dalji tok njegove političke kampanje i međunarodne odnose.