Pristup internetu delimično vraćen, ali ograničenja i dalje na snazi prema izjavama korisnika

Pristup internetu u Iranu obnovljen je nakon višemesečnog isključenja, koje je započelo tokom masovnih protesta u januaru, potvrdili su zvanični izvori. Iako su korisnici počeli da se ponovo povezuju na mrežu, izveštavaju da je veza spora i nefunkcionalna u pojedinim oblastima, dok su aplikacije poput Jutjuba i Instagrama ostale ograničene u odnosu na period pre isključenja.

Vlasti su isključenje interneta pravdale bezbednosnim zahtevima nakon napada Sjedinjenih Država i Izraela na Iran 28.02.2026. Odluka o delimičnom ukidanju ograničenja doneta je ove nedelje, u trenutku kada su pregovori između Irana i SAD doveli do približavanja mogućem primirju. Ipak, brojni građani strahuju da bi pristup internetu mogao ponovo biti obustavljen u bilo kom trenutku.

Prema izveštaju kompanije Netblocks, kapacitet povezivanja na internet u Iranu sada iznosi oko 86% u odnosu na stanje pre isključenja. Firma Kentik saopštila je da je internet saobraćaj trenutno na 40% prethodnog obima. Analitičar sajber-bezbednosti Amir Rašidi izjavio je da su i dalje prisutni brojni prekidi i da je prerano reći da je obustava u potpunosti završena.

Tokom većeg dela 2026. godine, oko 90 miliona stanovnika Irana bilo je odsečeno od globalne mreže, što se smatra jednim od najdužih i najstrožih isključenja interneta na svetu. U tom periodu, mladi sa onlajn karijerama ostajali su bez prihoda, a ekonomski troškovi rata dodatno su porasli zbog gubitaka radnih mesta i zatvaranja onlajn preduzeća. Cene interneta su tokom blokade porasle, a pojedini građani u Teheranu su za jedan gigabajt plaćali i do 7,50 dolara. Nakon ukidanja ograničenja, cene su se vratile na oko 2,25 dolara za 30 gigabajta, što je približno pređašnjem nivou.

Iran je i pre blokade strogo kontrolisao pristup popularnim društvenim mrežama, zbog čega su mnogi korisnici koristili virtuelne privatne mreže (VPN). Cena ovih servisa značajno je porasla tokom prekida interneta, čineći ih nedostupnim za deo stanovništva. Kompanije i pojedinci počeli su da se ponovo pojavljuju na mreži, koristeći platforme kao što su Instagram i Telegram.

Prema procenama, prekid interneta koštao je Iran između 30 i 40 miliona dolara dnevno, dok su indirektni gubici procenjeni na dvostruko veći iznos. Oko 10 miliona ljudi u Iranu zavisi od internet konekcije za posao, navodi ministar komunikacija Satar Hašemi. Tokom blokade, građani su imali pristup domaćoj mreži, ali je ona bila ograničenog dometa i podložna snažnoj cenzuri. Visoki državni zvaničnici raspolagali su specijalnim SIM karticama koje obezbeđuju pristup globalnom internetu, a tokom blokade taj pristup je proširen na određene profesije.

“Pristup internetu je obnovljen, ali je i dalje ograničen i podložan prekidima”, izjavio je analitičar Amir Rašidi.

Američka administracija odbacuje mogućnost zajedničke kontrole strateškog moreuza, navodeći da će nadgledati prolaz

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da Sjedinjene Države neće prihvatiti sporazum Irana i Omana o zajedničkoj kontroli Ormuskog moreuza. Izjava je data povodom izveštaja o mogućem postizanju dogovora između Teherana i Maskata o upravljanju strateškim morskim prolazom.

Tramp je naglasio da će “moreuz biti otvoren za sve” i da “niko neće kontrolisati” ovu važnu međunarodnu rutu, već da će Sjedinjene Države nadgledati situaciju. Predsednik SAD je istakao da neće prihvatiti dogovor Irana i Omana kao deo bilo kakvog mirovnog sporazuma, navodeći da su “oni želeli da kontrolišu moreuz”.

“Moreuz će biti otvoren za sve. Niko ga neće kontrolisati. Mi ćemo ga nadgledati. Ali niko ga neće kontrolisati”, izjavio je Tramp, ističući da je reč o međunarodnim vodama i da će se Oman “ponašati kao i svi ostali”.

Predsednik Tramp je upozorio da bi, u slučaju nepoštovanja međunarodnih pravila, Sjedinjene Države bile spremne na odlučan odgovor. “Ili ćemo morati da ih dignemo u vazduh, oni to razumeju, biće oni dobro”, poručio je Tramp.

Zvaničnih izjava iz Omana ili Irana o Trampovim navodima za sada nije bilo. Ormuski moreuz smatra se jednim od najvažnijih pomorskih prolaza za transport nafte i naftnih derivata na globalnom nivou.

Zvaničnici potvrdili istragu o incidentu u kojem su poginula dva američka i dva meksička službenika tokom policijske akcije u aprilu

Guvernerka meksičke savezne države Čivava, Marija Eugenija Kampos iz opozicione Nacionalne akcione partije, izjavila je 27. maja 2026. godine da se nalazi pod pritiskom vlasti zbog istrage o pogibiji dva američka zvaničnika tokom policijskog upada u laboratoriju za proizvodnju droge u njenoj državi. Kampos je dala izjavu novinarima ispred Saveznog tužilaštva u Meksiko Sitiju, gde je bila pozvana na saslušanje povodom događaja od 19. aprila.

Prema dostupnim informacijama, dva američka državljana, za koje su izvori upoznati sa slučajem naveli da su zaposleni američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), stradala su u saobraćajnoj nesreći dok su pratili meksičke vojnike i državne tužioce tokom policijske operacije protiv laboratorije za drogu u Čivavi. Američka agencija nije komentarisala ove navode.

U istom incidentu, prema zvaničnom saopštenju kancelarije državnog tužioca Čivave, život su izgubila i dva meksička istražitelja, identifikovana kao Pedro Román Oseguera Servantes, prvi komandir državne istražne agencije, i Manuel Genaro Mendez Montes, službenik iste agencije. Saopštenje izražava žaljenje zbog gubitka pripadnika agencije tokom izvršavanja službenih dužnosti.

Guvernerka Kampos je pred tužilaštvom izjavila da smatra da je „progonjena celokupnim državnim aparatom“, dok su, prema njenim rečima, političari iz vladajuće partije Morena „u potpunosti zaštićeni od odgovornosti“. Kampos je naglasila da je spremna da sarađuje sa nadležnim organima u razjašnjavanju svih okolnosti incidenta.

Predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum je nakon nesreće naložila pokretanje istrage o samoj operaciji, navodeći mogućnost kršenja nacionalnih propisa koji se odnose na prisustvo i aktivnosti stranih agenata na teritoriji Meksika bez prethodnog odobrenja. Prema zakonima Meksika, aktivnosti stranih bezbednosnih službi podložne su strogim ograničenjima, a svako neodobreno angažovanje može predstavljati povredu nacionalnog suvereniteta.

Incident iz aprila izazvao je značajnu pažnju i u Sjedinjenim Američkim Državama i u Meksiku, s obzirom na složene odnose dve zemlje u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i saradnje bezbednosnih službi. Istraga se nastavlja, a nadležni organi nisu objavili dodatne detalje o okolnostima nesreće.