Zvaničnici potvrdili da Bondi prima terapiju, zakazano saslušanje pred Kongresom, imenovana u novo savetodavno telo

Bivša glavna tužiteljka Sjedinjenih Američkih Država, Pam Bondi, potvrdila je da je u toku lečenja karcinoma štitaste žlezde, nakon što joj je bolest dijagnostikovana posle odlaska sa funkcije u aprilu ove godine. Bondi je u poruci za novinare izjavila da je prošla kroz hiruršku intervenciju u sklopu terapije, a lečenje se nastavlja, prenose izvori iz njenog okruženja.

Bondi je smenjena sa pozicije glavnog tužioca SAD 2. aprila, a na njeno mesto privremeno je postavljen tadašnji zamenik tužioca, Todd Blanche. Zvaničnici administracije navode da je Bondi nakon odlaska iz Ministarstva pravde započela medicinsko ispitivanje, što je dovelo do dijagnoze karcinoma.

Informacija o zdravstvenom stanju Bondi prvi put je objavljena u izveštajima međunarodnih medija, a potvrđeno je i da je ona nedavno imenovana u predsednički savetodavni organ za pitanja veštačke inteligencije, Savet predsednika za nauku i tehnologiju.

Potpredsednik Sjedinjenih Država JD Vance izdao je saopštenje u kojem je naveo da Bondi ostaje angažovana u aktuelnim pitanjima administracije. “Bondi je bila izuzetno značajan član predsedničkog tima i ohrabrujuće je što će nastaviti da doprinosi radu na važnim pitanjima sa kojima se administracija suočava”, rekao je Vance novinarima.

Prema zvaničnim izvorima, Bondi je pozvana da svedoči pred Odborom za nadzor Predstavničkog doma Kongresa ovog petka, gde će biti ispitivana o svom angažmanu u vezi sa objavljivanjem dokumenata iz istrage o Džefriju Epstinu. Upravo taj segment njenog mandata izazvao je značajnu pažnju i kontroverze tokom njenog rada u Ministarstvu pravde.

Tokom mandata, Bondi se suočavala sa kritikama zbog načina sprovođenja prioriteta tadašnjeg predsednika Donalda Trampa u radu Ministarstva pravde. Njena smena usledila je u trenutku kada su pojedini zvaničnici izražavali nezadovoljstvo njenim pristupom u vođenju nekih od najvažnijih slučajeva.

Zvaničnici Ministarstva pravde za sada nisu davali dodatne komentare u vezi sa zdravstvenim stanjem Bondi, niti o aktuelnim postupcima pred Kongresom. Dalje informacije o njenom lečenju i budućim angažmanima očekuju se u narednim nedeljama.

Poznati umetnik istakao rastuću zabrinutost zbog ograničenja slobode izražavanja, navodeći iskustva iz Kine

Ai Weiwei, međunarodno priznati umetnik i aktivista, izneo je svoja zapažanja o sve izraženijoj cenzuri u zapadnim zemljama tokom intervjua za međunarodne medije. Weiwei je naveo da je njegova reakcija na cenzuru uvek bila jednostavna – razotkrivanje istine i iznošenje detalja u javnost. U svom novom delu pod nazivom „On Censorship“, Ai opisuje lična iskustva sa nadzorom i ograničenjima tokom boravka u Kini, ističući načine na koje su vlasti intervenisale u njegov umetnički rad.

Godine 2009, Ai je u pokrajini Sičuan bio priveden od strane policije, nakon čega je dokumentovao događaj selfi fotografijom. Takođe, fotografisao je kamere za nadzor postavljene ispred svoje kuće i vozilo koje je bilo parkirano ispred njegovog studija. Weiwei je izjavio da su savremene metode nadzora veoma sofisticirane, uporedivši ih sa tehnikama koje se koriste u savremenim sukobima.

U 2011. godini, Ai je bio zadržan u tajnom pritvoru 81 dan. Nakon toga, umetnik je napravio dijorame koje prikazuju njegovu malu ćeliju i dvojicu čuvara koji su ga neprekidno nadgledali. Sledeće godine, Ai je, u znak protesta, postavio veb kamere u svom domu i uživo prenosio svakodnevicu – dok mu nije naloženo da obustavi prenos. Prema njegovim rečima, nadležni su tražili da ugasi kamere, na šta im je odgovorio da je to učinio upravo zbog njih. Weiwei je objasnio da je javno izlaganje nadzora naišlo na drugačiju reakciju vlasti, jer su slične radnje obično sprovođene tajno.

Godine 2015, umetnik je pronašao prisluškivačke uređaje u utičnicama svog studija, ističući da su takvi oblici nadzora sveprisutni. Weiwei je ovu situaciju uporedio sa pronalaskom opasnosti ispod stola, naglašavajući da se radi o više od pojedinačnih slučajeva.

Kroz svoje javne nastupe i umetnički rad, Ai Weiwei ističe važnost transparentnosti i pravovremenog informisanja javnosti. Svoja iskustva koristi da ukaže na to da se, prema njegovom mišljenju, cenzura i ograničenja slobode izražavanja mogu pojaviti u različitim društvima, uključujući i zapadne zemlje. U svom intervjuu, Weiwei je upozorio da se, prema njegovom zapažanju, u nekim državama više ne brani osnovna ljudskost kada je reč o slobodi izražavanja i pristupu informacijama.

Umetnik je zaključio da je neophodno kontinuirano ukazivati na sve oblike ograničenja informacija i nadzora, kako bi se očuvala osnovna prava i slobode pojedinaca.

Kineske vlasti potvrdile izvršenje smrtne kazne nakon presude za ubistvo osnivača kompanije Yoozoo Games u Šangaju

Kineske vlasti su pogubile Xu Yaoa, bivšeg menadžera u kompaniji Yoozoo Games, koji je osuđen za trovanje Lina Qi, poznatog kineskog preduzetnika i producenta povezanim sa adaptacijom romana „Tri tela“ za platformu Netflix. Informaciju o izvršenju smrtne kazne potvrdili su lokalni mediji 21. maja 2026. godine u Šangaju.

Prema dostupnim informacijama, Xu Yao, nekadašnji direktor podružnice Yoozoo Games, proglašen je krivim za ubistvo Lina Qi, osnivača kompanije koja je posedovala prava za ekranizaciju naučnofantastične trilogije „Tri tela“. Trilogija kineskog autora Liu Cixina prevedena je na više od 40 jezika i adaptirana za televiziju, uključujući i seriju „3 Body Problem“ koja je premijerno prikazana 2024. godine.

Incident koji je doveo do ovog slučaja dogodio se 2020. godine, kada je Lin Qi preminuo usled trovanja. Prema navodima iz istrage, Xu Yao je optužen da je izvršio trovanje nakon profesionalnog sukoba koji je usledio posle njegovog razrešenja sa rukovodeće pozicije, nedugo nakon što je pomogao kompaniji da ostvari saradnju sa stranim partnerima na popularnoj seriji.

Sudska presuda protiv Xu Yaoa izrečena je 2024. godine. Izvori iz poslovnih krugova u Šangaju navode da je pogubljenje izvršeno 21. maja, a kompanija Yoozoo Games je putem zvanične objave na društvenoj mreži Weibo potvrdila završetak sudskog procesa. U saopštenju kompanije navodi se da je „pravda zadovoljena“ i izražena je zahvalnost institucijama koje su učestvovale u procesu.

Do trenutka objave vesti, kompanija Yoozoo Games nije dala dodatne komentare. Iz Višeg narodnog suda u Šangaju nije stigao odgovor na zvanične upite novinara u vezi sa slučajem.

Prema informacijama lokalnih medija, tokom istrage je utvrđeno da su motivi za delo povezani sa razmiricama unutar kompanije, dok su detalji o načinu izvršenja i tačnim okolnostima događaja ostali ograničeni na sudsku dokumentaciju. Slučaj je izazvao značajnu pažnju javnosti u Kini, s obzirom na međunarodni uspeh kompanije i globalnu prepoznatljivost projekta „Tri tela“.

Slučaj Lina Qi i izvršenje kazne predstavljaju jedan od retko javno objavljenih primera sprovođenja smrtnе kazne u Kini u poslednjem periodu. Kineski pravosudni sistem i dalje primenjuje smrtnu kaznu za najteža krivična dela, a informacije o takvim slučajevima uglavnom se prenose putem državnih ili lokalnih medija.