Filozof i političar Dragoljub Mićunović (1928–2024) proveo je 20 meseci na Golom otoku zbog političkih čistki nakon rezolucije Informbiroa, što je kasnije opisao u svojoj autobiografiji.

Dragoljub Mićunović, istaknuti filozof, univerzitetski profesor i prvi predsednik Demokratske stranke, preminuo je u Beogradu u 96. godini, ostavivši dubok trag u savremenoj istoriji Srbije. Njegovo životno iskustvo, naročito period proveden na Golom otoku, ostalo je zabeleženo kao svedočanstvo o političkim previranjima i represiji u Jugoslaviji nakon raskida sa Sovjetskim Savezom 1948. godine.

U svojim memoarima, Mićunović je opisao kako je kao mladi gimnazijalac učestvovao u omladinskim radnim akcijama u Beogradu, kada je došlo do izbijanja sukoba između Jugoslavije i Informbiroa. U atmosferi sumnjičenja i političkih čistki, postavljanje pitanja ili izražavanje sumnje u zvaničnu politiku moglo je dovesti do teških posledica. Mićunović je naveo da su nakon što je javno kritikovao Staljina, a istovremeno čuo da državni vrh, uključujući Josipa Broza Tita, zvanično podržava sovjetskog lidera, on i članovi njegove porodice postali meta represije.

“Saznao sam da su mog brata uhapsili zato što je na sastanku postavio pitanje o našem odnosu prema Bukureštu. Njegova supruga je izbačena iz partije i ostala bez posla, iako je imala malo dete. Zbog druženja sa njima i ja sam isključen iz partije”, pisao je Mićunović. Nakon što je pokušao da interveniše pismom partijskim funkcionerima, ubrzo je uhapšen i proveo više od godinu i po dana u zatvorima i logoru na Golom otoku.

Tokom 20 meseci, od čega 150 dana u samici, Mićunović je iskusio težak zatvorski režim. Prema njegovim rečima, na Golom otoku su boravili mnogi osuđeni administrativnim putem, često bez sudskog procesa, a presude su se donosile na osnovu političkih procena i sumnji. “Na svim rešenjima je bio pečat sudije za prekršaje, kao da se radi o pogrešnom parkiranju, a ne o oduzimanju slobode na dve godine”, istakao je Mićunović u svojoj autobiografiji.

Iskustva sa Golog otoka ostavila su dubok trag na generaciju intelektualaca i političkih aktivista toga vremena. Rehabilitacija i povratak u javni život za mnoge bivše zatvorenike bili su otežani, ali je Mićunović, kako je sam naveo, uspeo da nastavi akademsku i političku karijeru, ističući važnost doslednosti principima i borbe za ljudska prava.

Kao učesnik i svedok ključnih događaja iz perioda posleratne Jugoslavije, Mićunović je u svojim javnim nastupima i pisanim delima ukazivao na značaj suočavanja sa prošlošću i očuvanja demokratskih vrednosti. Njegovo svedočenje o Golom otoku ostaje važan izvor za razumevanje represivnih mehanizama tog perioda, ali i podsećanje na cenu lične hrabrosti i principijelnosti u vremenima političkih previranja.

Mićunović je svoje iskustvo i refleksije podelio u autobiografskom delu “Život u nevremenu”, koje je značajno za istraživače moderne srpske istorije i širu javnost zainteresovanu za period posleratne Jugoslavije.

Dragoljub Mićunović, dugogodišnji član Demokratske stranke i jedan od osnivača modernog demokratskog pokreta u Srbiji, preminuo je u 96. godini života, potvrdio je predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević.

Dragoljub Mićunović, jedan od najznačajnijih srpskih političara i filozofa u savremenoj istoriji, preminuo je tokom noći u Beogradu u 96. godini života. Vest o njegovoj smrti potvrdio je predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević, koji je istakao da je Mićunović ostavio dubok trag u razvoju političkog pluralizma i demokratskih vrednosti u Srbiji.

Mićunović je bio jedan od osnivača Demokratske stranke početkom devedesetih godina, a tokom svoje duge karijere obavljao je više značajnih funkcija, uključujući i mesto predsednika Skupštine SR Jugoslavije. Bio je prepoznat kao zagovornik dijaloga, tolerancije i borbe za ljudska prava, što je često isticao i u javnim nastupima i brojnim autorskim tekstovima.

Pored političkog angažmana, Mićunović je bio cenjeni univerzitetski profesor i filozof. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu i autor je više zapaženih naučnih radova i knjiga iz oblasti filozofije politike i etike. Njegov akademski rad često je bio utemeljen na principima slobode, demokratičnosti i građanske odgovornosti.

Povodom njegove smrti oglasili su se brojni predstavnici političkog i javnog života, navodeći da je Mićunović bio simbol mudrosti i doslednosti u borbi za demokratsku Srbiju. “Mićunović je bio uzor generacijama političara i intelektualaca, a njegovo nasleđe ostaje temelj za sve one koji se zalažu za slobodno društvo”, naveo je jedan od njegovih saradnika.

Tokom devedesetih i dvehiljaditih godina, Mićunović je bio aktivan učesnik u procesima političkih promena, a 2003. godine izabran je za predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore. Zalagao se za evropske integracije, izgradnju institucija i vladavinu prava, smatrajući da su to ključni preduslovi za napredak društva.

Sahrana Dragoljuba Mićunovića biće organizovana u krugu porodice, a datum i mesto biće naknadno saopšteni. Javnost i politički akteri nastavljaju da odaju počast njegovom radu i doprinosu razvoju demokratskih procesa u Srbiji.

Zvanična poseta Pekingu izazvala je veliko interesovanje, razgovarano o političkoj i ekonomskoj saradnji dve zemlje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u zvaničnoj poseti Kini gde je održao sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, kao i sa predstavnicima vodećih kineskih kompanija i investicionih fondova. Ova poseta izazvala je izuzetnu pažnju kineskih medija, koji ističu Vučića kao jednog od glavnih aktera u dnevnim političkim i ekonomskim temama.

Naslovne strane vodećih kineskih novina i portala prenose poruke o “čeličnom prijateljstvu” Srbije i Kine, uz ocene da su odnosi između dve države na najvišem nivou do sada. Kineski mediji posebno naglašavaju da je Srbija jedan od ključnih partnera Kine u regionu jugoistočne Evrope, a poslednjih godina beleži se kontinuirani rast saradnje.

Tokom sastanka, razgovarano je o unapređenju političke saradnje, novim infrastrukturnim projektima, ulaganjima u industriju, energetiku i savremene tehnologije. Predsednik Vučić je izjavio da Srbija Kinu vidi kao jednog od najvažnijih strateških partnera i zahvalio kineskom rukovodstvu na podršci i investicijama koje, prema njegovim rečima, značajno utiču na ekonomsku sliku Srbije.

Pored sastanka sa kineskim državnim vrhom, predsednik Vučić je prisustvovao i poslovnom forumu sa kineskim privrednicima, gde su teme bili novi investicioni projekti i povećanje izvoza srpskih proizvoda na kinesko tržište.

Prema ocenama analitičara, velika medijska pažnja koju predsednik Srbije dobija u Kini pokazuje da Peking Srbiju vidi kao pouzdanog partnera u Evropi. U kineskim medijima ističe se i lični odnos Vučića i Si Đinpinga, uz poruke da prijateljstvo dve zemlje ima dugoročan i strateški značaj.