Filozof i političar Dragoljub Mićunović (1928–2024) proveo je 20 meseci na Golom otoku zbog političkih čistki nakon rezolucije Informbiroa, što je kasnije opisao u svojoj autobiografiji.

Dragoljub Mićunović, istaknuti filozof, univerzitetski profesor i prvi predsednik Demokratske stranke, preminuo je u Beogradu u 96. godini, ostavivši dubok trag u savremenoj istoriji Srbije. Njegovo životno iskustvo, naročito period proveden na Golom otoku, ostalo je zabeleženo kao svedočanstvo o političkim previranjima i represiji u Jugoslaviji nakon raskida sa Sovjetskim Savezom 1948. godine.

U svojim memoarima, Mićunović je opisao kako je kao mladi gimnazijalac učestvovao u omladinskim radnim akcijama u Beogradu, kada je došlo do izbijanja sukoba između Jugoslavije i Informbiroa. U atmosferi sumnjičenja i političkih čistki, postavljanje pitanja ili izražavanje sumnje u zvaničnu politiku moglo je dovesti do teških posledica. Mićunović je naveo da su nakon što je javno kritikovao Staljina, a istovremeno čuo da državni vrh, uključujući Josipa Broza Tita, zvanično podržava sovjetskog lidera, on i članovi njegove porodice postali meta represije.

“Saznao sam da su mog brata uhapsili zato što je na sastanku postavio pitanje o našem odnosu prema Bukureštu. Njegova supruga je izbačena iz partije i ostala bez posla, iako je imala malo dete. Zbog druženja sa njima i ja sam isključen iz partije”, pisao je Mićunović. Nakon što je pokušao da interveniše pismom partijskim funkcionerima, ubrzo je uhapšen i proveo više od godinu i po dana u zatvorima i logoru na Golom otoku.

Tokom 20 meseci, od čega 150 dana u samici, Mićunović je iskusio težak zatvorski režim. Prema njegovim rečima, na Golom otoku su boravili mnogi osuđeni administrativnim putem, često bez sudskog procesa, a presude su se donosile na osnovu političkih procena i sumnji. “Na svim rešenjima je bio pečat sudije za prekršaje, kao da se radi o pogrešnom parkiranju, a ne o oduzimanju slobode na dve godine”, istakao je Mićunović u svojoj autobiografiji.

Iskustva sa Golog otoka ostavila su dubok trag na generaciju intelektualaca i političkih aktivista toga vremena. Rehabilitacija i povratak u javni život za mnoge bivše zatvorenike bili su otežani, ali je Mićunović, kako je sam naveo, uspeo da nastavi akademsku i političku karijeru, ističući važnost doslednosti principima i borbe za ljudska prava.

Kao učesnik i svedok ključnih događaja iz perioda posleratne Jugoslavije, Mićunović je u svojim javnim nastupima i pisanim delima ukazivao na značaj suočavanja sa prošlošću i očuvanja demokratskih vrednosti. Njegovo svedočenje o Golom otoku ostaje važan izvor za razumevanje represivnih mehanizama tog perioda, ali i podsećanje na cenu lične hrabrosti i principijelnosti u vremenima političkih previranja.

Mićunović je svoje iskustvo i refleksije podelio u autobiografskom delu “Život u nevremenu”, koje je značajno za istraživače moderne srpske istorije i širu javnost zainteresovanu za period posleratne Jugoslavije.

Sara Pavkov najavila početak sakupljanja farmaceutskog otpada od septembra i istakla značaj odlikovanja predsednika Vučića u Kini

Ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov, izjavila je da je odlikovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića ordenom prijateljstva tokom posete Kini velika čast za Srbiju i potvrda čvrstih odnosa između dve zemlje. Poseta je ocenjena kao strateški značajna, a potpisano je više od 30 sporazuma iz različitih oblasti. Pavkov je istakla da bi otvaranje prve fabrike humanoidnih robota i čipova u Srbiji, što je najavljeno tokom posete, moglo predstavljati važan iskorak za domaću privredu.

Govoreći o zaštiti životne sredine, Pavkov je navela da je u industrijama u Majdanpeku, Boru i železari u Smederevu uloženo ukupno 600 miliona dolara u projekte zaštite životne sredine, kao i da su kompanije Zi Đin Majning i Zi Đi Koper investirale polovinu ovog iznosa. Prema njenim rečima, ove kompanije su zbrinule više od 4.000 tona opasnog otpada, zasadile preko milion i dvesta hiljada sadnica, i investirale u prečistače otpadnih voda.

Ministarka je najavila da će od septembra građani moći da odlažu farmaceutski otpad na tri lokacije, od kojih će prva biti u Beogradu. Lekovi sa isteklim rokom trajanja moći će da se predaju na ovim punktovima, dok će apoteke u saradnji sa ministarstvom preuzeti dalje skladištenje otpada. Pavkov je podsetila i da je prošle godine pokrenuta kampanja za mlade sa ciljem da se uključe u zaštitu životne sredine.

Takođe, ministarka je najavila radne posete Uzbekistanu i Azerbejdžanu, gde će Srbija kao budući domaćin Svetskog dana životne sredine 2027. godine preuzeti tu titulu u Bakuu.

Zvanična poseta Pekingu izazvala je veliko interesovanje, razgovarano o političkoj i ekonomskoj saradnji dve zemlje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u zvaničnoj poseti Kini gde je održao sastanak sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, kao i sa predstavnicima vodećih kineskih kompanija i investicionih fondova. Ova poseta izazvala je izuzetnu pažnju kineskih medija, koji ističu Vučića kao jednog od glavnih aktera u dnevnim političkim i ekonomskim temama.

Naslovne strane vodećih kineskih novina i portala prenose poruke o “čeličnom prijateljstvu” Srbije i Kine, uz ocene da su odnosi između dve države na najvišem nivou do sada. Kineski mediji posebno naglašavaju da je Srbija jedan od ključnih partnera Kine u regionu jugoistočne Evrope, a poslednjih godina beleži se kontinuirani rast saradnje.

Tokom sastanka, razgovarano je o unapređenju političke saradnje, novim infrastrukturnim projektima, ulaganjima u industriju, energetiku i savremene tehnologije. Predsednik Vučić je izjavio da Srbija Kinu vidi kao jednog od najvažnijih strateških partnera i zahvalio kineskom rukovodstvu na podršci i investicijama koje, prema njegovim rečima, značajno utiču na ekonomsku sliku Srbije.

Pored sastanka sa kineskim državnim vrhom, predsednik Vučić je prisustvovao i poslovnom forumu sa kineskim privrednicima, gde su teme bili novi investicioni projekti i povećanje izvoza srpskih proizvoda na kinesko tržište.

Prema ocenama analitičara, velika medijska pažnja koju predsednik Srbije dobija u Kini pokazuje da Peking Srbiju vidi kao pouzdanog partnera u Evropi. U kineskim medijima ističe se i lični odnos Vučića i Si Đinpinga, uz poruke da prijateljstvo dve zemlje ima dugoročan i strateški značaj.