Kineska kompanija ulaže u novu tehnološku arhitekturu i AI procesore kako bi umanjila efekat američkih sankcija

Kompanija Huawei najavila je da u narednih pet godina planira razvoj poluprovodnika svetske klase, sa ciljem da do 2031. godine dostigne gustinu tranzistora ekvivalentnu proizvodnom procesu od 1,4 nanometra. Ova najava dolazi u trenutku kada Kina nastoji da ublaži posledice američkih sankcija koje otežavaju proizvodnju najnaprednijih čipova, navedeno je na tehnološkom simpozijumu u Šangaju.

Prema dostupnim podacima, Kina trenutno može pouzdano da proizvodi čipove na nivou od oko 7,0 nanometara, dok se očekuje da će tehnologija od 1,4 nm postati globalni standard za najnaprednije poluprovodnike krajem decenije. Problem za kineske proizvođače predstavljaju američka ograničenja pristupa ključnim litografskim mašinama i drugim tehnologijama potrebnim za izradu najmodernijih čipova.

Kompanija Huawei ističe da budućnost razvoja ne zavisi isključivo od smanjenja veličine tranzistora, već da je predstavila novi koncept „Tau Scaling Law“, koji se fokusira na ubrzanje protoka podataka i signala unutar čipa. Cilj ove arhitekture je smanjenje kašnjenja i efikasnije povezivanje komponenti, kako bi se poboljšale performanse čak i bez pristupa najnaprednijoj litografiji.

Analitičar kompanije Omdia He Hui izjavio je da Huawei pokušava da pređe sa tradicionalnog smanjivanja tranzistora na unapređenje efikasnosti celog sistema: „Umesto oslanjanja isključivo na manje tranzistore, fokus je na kraćim vezama unutar čipa, manjem kašnjenju i boljem upravljanju podacima, što bi moglo da omogući veće performanse uprkos tehnološkim ograničenjima.“

U kontekstu ubrzanog razvoja veštačke inteligencije, Huawei serija AI procesora Ascend koristi se za pokretanje kineskih AI modela, uključujući i najnoviji model DeepSeek. Kompanija je najavila da će novi Kirin čipovi za pametne telefone koristiti arhitekturu „LogicFolding“, koja skraćuje unutrašnje veze i povećava performanse, a ova tehnologija trebalo bi kasnije da bude primenjena i u velikim AI data centrima.

Huawei je pod američkim sankcijama od 2019. godine, što je ograničilo pristup američkim tehnologijama i globalnim proizvođačima čipova. Tokom 2023. godine, kompanija je lansirala 5G telefon Mate 60 sa čipom proizvedenim u saradnji sa kineskim SMIC-om, što je iznenadilo tržište. Potražnja za Huawei AI čipovima raste, jer kineske tehnološke firme traže zamenu za Nvidia proizvode, čiji su najnapredniji AI procesori zabranjeni za izvoz u Kinu.

Kineske kompanije u Srbiji zapošljavaju više od 38.000 ljudi, izvoz u Kinu povećan 85 odsto

Srbija i Kina potpisale su više od 30 sporazuma i memoranduma o saradnji tokom zvanične posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Pekingu, u prisustvu predsednika Kine Si Đinpinga. Tom prilikom Si Đinping je Vučiću uručio najviše državno odlikovanje Kine za strance – Orden prijatelјstva. Potpisani dokumenti obuhvataju oblasti ekonomije, nauke, inovacija, obrazovanja i zajednički razvoj inicijative ‘Pojas i put’.

Prema zvaničnim podacima, kineske kompanije su do sada u Srbiji investirale 7,8 milijardi evra i zapošljavaju više od 38.000 ljudi. Izvoz iz Srbije u Kinu povećan je za 85 odsto, dok su nova poglavlja saradnje otvorena u infrastrukturi, industriji, energetici, modernim tehnologijama, veštačkoj inteligenciji i digitalnom sektoru. Vučić je naveo da su potpisani sporazumi ključni za dodatno jačanje trgovinske saradnje i razvoja zajedničkih projekata.

Vučić i Si su potpisali zajedničku izjavu o kontinuiranom promovisanju i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri, kao i zajedničku izjavu o unapređenju sprovođenja četiri globalne inicijative. Predsednik Vučić je istakao: „Potpisivanjem brojnih sporazuma dodatno smo učvrstili temelje partnerstva koje donosi konkretne rezultate za građane Srbije i menja lice naše zemlje.“

Tokom sastanka sa premijerom NR Kine Li Đijangom razgovarano je o daljem unapređenju bilateralnih odnosa, novim investicijama i infrastrukturnim projektima. Predsednik Si Đinping je naglasio važnost uzajamnog poverenja i podrške u turbulentnim globalnim okolnostima, navodeći: „Uveren sam da će vaša poseta postati nova prekretnica u našim bilateralnim odnosima i vezama, i da će naše sveobuhvatno strateško partnerstvo dovesti do novih visina.“

Delegaciju Srbije činili su ministar finansija Siniša Mali, ministar odbrane Bratislav Gašić, ministarka trgovine Jagoda Lazarević, ministarka privrede Adrijana Mesarović i direktor Kancelarije za IT i e-upravu Mihailo Jovanović. Predsednik Vučić je zahvalio Kini na dosadašnjoj podršci, posebno ističući zajednički rad na velikim projektima u Srbiji, uključujući izgradnju Ekspa i podršku u teškim trenucima.

Ovi koraci potvrđuju strateško partnerstvo Srbije i Kine, sa naglaskom na jačanje ekonomske saradnje i realizaciju zajedničkih projekata koji imaju direktan uticaj na privredni rast i zapošljavanje u Srbiji.

Ulaganja kineskih firmi kroz 37 kompanija zapošljavaju 38.275 radnika, sa rastom zaposlenosti od 45 odsto u tri godine

Kineske kompanije investirale su ukupno oko 7,8 milijardi evra u Srbiju, kroz 37 firmi koje zajedno zapošljavaju više od 38.275 radnika, pokazuje pregled kineskih ulaganja u domaću privredu. Tokom poslednje tri godine, broj zaposlenih u kineskim preduzećima u Srbiji povećan je za 45 odsto.

Najveći deo kineskih ulaganja usmeren je na rudarski i energetski sektor, gde kompanije Ziđin majning i Ziđin koper u Boru prednjače sa investicijama. Ziđin majning je uložio oko 2,2 milijarde evra i zapošljava više od 1.360 radnika, dok je Ziđin koper investirao dodatnih 2,7 milijardi evra i ima više od 5.800 zaposlenih. Ova ulaganja predstavljaju najveće pojedinačne kineske investicije i doprinela su razvoju rudarskog sektora i rastu izvoza bakra iz Srbije.

Kompanija HBIS Group Serbia Iron & Steel, koja upravlja železarom u Smederevu, investirala je oko 466 miliona evra i zapošljava gotovo 4.700 radnika, što je čini jednim od najvećih industrijskih poslodavaca u zemlji. Poslovanje HBIS-a značajno doprinosi srpskom izvozu i očuvanju metalurške industrije.

Automobilski sektor takođe je jedna od ključnih oblasti kineskih ulaganja. Kompanija Mint (Minth Automotive Europe) uložila je oko 546 miliona evra u pogone u Loznici i Šapcu i zapošljava više od 4.000 radnika. Investicije su ostvarile i kompanije Jangfenf, Mei Ta i Lianbo, koje proizvode delove za automobilsku industriju namenjenu evropskom tržištu.

Posebno se izdvaja investicija kompanije Linglong International Europe u Zrenjaninu, gde je izgrađena fabrika guma vredna oko 800 miliona evra sa više od 2.570 zaposlenih. Ovaj projekat je jedan od najvećih grinfild ulaganja u Srbiji poslednjih godina, a proizvodnja je pretežno usmerena na izvoz.

Kineske firme su prisutne i u sektoru elektronske i bele tehnike kroz kompaniju Hisense Srbija, kao i u oblastima finansija, informacionih tehnologija, trgovine, hotelijerstva i građevinarstva. U poslednjih nekoliko godina kineske kompanije učestvuju i u izgradnji infrastrukturnih projekata, uključujući puteve, mostove i železničku infrastrukturu širom zemlje.

Geografski, najveća koncentracija kineskih investicija nalazi se u Boru, Smederevu i Zrenjaninu, dok značajna ulaganja postoje i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Loznici, Šapcu, Prokuplju i Doljevcu.

Najveći pojedinačni poslodavac među kineskim kompanijama je Leoni (LEONI Group) sa više od 6.800 zaposlenih u fabrikama u Doljevcu, Prokuplju i Nišu, a slede Ziđin koper sa više od 5.800 i HBIS sa gotovo 4.700 radnika.

Pregled kineskih investicija pokazuje da Srbija postaje jedno od ključnih odredišta kineskog industrijskog kapitala u regionu jugoistočne Evrope. Ulaganja su posebno usmerena na izvozno orijentisanu proizvodnju, razvoj teške industrije i automobilski sektor, uz značajan uticaj na tržište rada i lokalni ekonomski razvoj. Investicije u Boru i Smederevu omogućile su nastavak rada velikih industrijskih sistema, dok su nove fabrike u Zrenjaninu, Loznici i drugim gradovima otvorile hiljade novih radnih mesta.