Connect with us

Domaće

Srpski izvoz u Kinu porastao 85 odsto u četiri meseca 2026. godine

Izvoz prema Kini u prva četiri meseca 2026. godine beleži rast od 85 odsto, dok će ulaz srpskih proizvoda biti olakšan za 20 do 40 odsto

Published

1 hour ago

on

gb863cdff89fb2e56478cc58be162b7fc3db280eea77a42db6074c5edfaa1764ce5f6af6bbe0cdd3473ccccb62ec3029ae251a655f5465f45e14ffb733864fba1_1280

Izvoz prema Kini u prva četiri meseca 2026. godine beleži rast od 85 odsto, dok će ulaz srpskih proizvoda biti olakšan za 20 do 40 odsto

Izvoz Republike Srbije u Kinu zabeležio je rast od 85 odsto u prva četiri meseca 2026. godine u odnosu na isti period prethodne godine, izjavio je predsednik Republike Aleksandar Vučić tokom zvanične posete Pekingu. Prošle godine izvoz iz Srbije u Kinu bio je veći za 20 odsto u poređenju sa 2024. godinom.

Govoreći nakon sastanka sa kineskim premijerom Li Đijangom, Vučić je naglasio da, iako su rezultati značajni, postoji prostor za dalji napredak, kako smatraju i kineski premijer i on lično. “To su i dalje nedovoljni brojevi, imamo mnogo širokog prostora koji naše kompanije mogu da iskoriste”, izjavio je Vučić.

Prva tema razgovora bila je primena ugovora o slobodnoj spoljnoj trgovini između Srbije i Kine. Vučić je istakao važnost veće aktivnosti i posvećenosti u saradnji sa kineskim kompanijama, regionalnim i lokalnim komorama, kako bi srpski proizvodi našli svoje mesto na zahtevnom kineskom tržištu. Predsednik je takođe najavio da će za dve ili tri godine ulaz srpskih vina na kinesko tržište biti olakšan za 30 odsto, dok će za poljoprivredne proizvode, uključujući med, suve i sirove šljive, smrznutu malinu, marmelade, džemove i kobasičarske proizvode, olakšice iznositi od 20 do 40 odsto.

“Sa tri trgovinska lanca smo već razgovarali i verujemo da ćemo u tim lancima moći da predstavljamo i prodajemo našu robu, rakije takođe”, naveo je Vučić.

Druga tema razgovora odnosila se na pronalaženje strateškog partnera za kompanije Jumko i Simpo, posebno važno za Vranje i jug Srbije. “To za nas nisu lake stvari, ali verujem da ćemo uspeti to da rešimo. I verujem da ćemo time dugoročno rešiti pitanje zapošljavanja u Pčinjskom okrugu, posebno u Vranju, gde smo imali i imamo uvek bezbroj problema”, istakao je Vučić.

Takođe je rečeno da su u okviru razgovora razmatrani i drugi projekti vezani za dolazak novih kompanija u Srbiju, kao i razvoj transporta, energetike i izgradnje infrastrukture. Vučić je naglasio da su kineske kompanije značajno doprinele ubrzanom infrastrukturnom razvoju Srbije.

Treća tačka bila je inovaciona saradnja, sa posebnim akcentom na veštačku inteligenciju i nuklearnu energiju. “Ponudili su nam gotovo neverovatne uslove, te ćemo morati o tome u najhitnijem roku da razgovaramo, što može bukvalno da znači spas u uslovima sve veće upotrebe veštačke inteligencije, električnih automobila, data centara i svega drugog”, izjavio je Vučić. On je dodao da je zatražio podršku kineske strane kako bi Srbija išla u korak sa najrazvijenijim zemljama u oblasti veštačke inteligencije i robotike.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Evropska centralna banka zahteva ubrzane bezbednosne mere zbog AI sajber rizika

Banke u EU moraju brže instalirati softverske zakrpe jer AI sistemi otkrivaju ranjivosti za nekoliko minuta

Published

15 minutes ago

on

May 25, 2026

By

Banke u EU moraju brže instalirati softverske zakrpe jer AI sistemi otkrivaju ranjivosti za nekoliko minuta

Evropska centralna banka (ECB) najavila je da će pojačati pritisak na finansijske institucije u Evropskoj uniji kako bi ubrzale unapređenje informacionih sistema, nakon što je održan sastanak posvećen sajber rizicima koje donose najnoviji modeli veštačke inteligencije. Prema navodima, ECB će u utorak upozoriti banke na moguće pretnje po finansijski sistem koje donose alati poput Claude Mythos Preview sistema, koji razvija kompanija Anthropic PBC, i sličnih AI rešenja.

Frank Elderson, član Izvršnog odbora ECB, istakao je da aktuelne pretnje sajber bezbednosti ostaju značajne, ali da ubrzani razvoj naprednih veštačkih inteligencija zahteva mnogo bržu reakciju banaka. Elderson je posebno naglasio potrebu za hitnim instaliranjem bezbednosnih softverskih zakrpa, s obzirom na to da savremeni AI sistemi mogu identifikovati nove ranjivosti svega nekoliko minuta nakon što se objave ažuriranja.

Evropske vlasti ujedno pozivaju američke banke, koje već koriste pomenutu tehnologiju, da podele svoja iskustva sa evropskim finansijskim institucijama koje još nemaju pristup tim AI modelima. Elderson je naglasio da banke u EU ne mogu nedostatak pristupa sistemu Mythos koristiti kao opravdanje za sporiju reakciju, jer će sajber kriminalci uskoro imati pristup istim tehnologijama.

Sistem Mythos, razvijen od strane Anthropic PBC, sposoban je da prepozna do tada nepoznate propuste u IT sistemima, što izaziva zabrinutost kod evropskih regulatora i bankarskog sektora zbog ograničenog pristupa toj tehnologiji u Evropi. Evropska unija trenutno vodi pregovore sa kompanijom Anthropic o mogućnosti da evropske kompanije i banke koriste ovaj sistem za testiranje sopstvenih ranjivosti, dok evropski AI startap Mistral AI pregovara sa bankama o implementaciji sopstvenih bezbednosnih rešenja.

ECB ističe da je neophodno da banke ubrzaju procese zaštite svojih IT sistema kako bi se smanjio rizik od zloupotrebe veštačke inteligencije u sajber napadima, što bi moglo imati ozbiljne posledice po čitav finansijski sistem EU.

Pročitaj još

Domaće

Evropska unija zabranjuje uvoz mesa iz Brazila od septembra zbog antimikrobnih lekova

EU traži usklađenost sa sanitarnim standardima, Brazil najavljuje mere za poništavanje odluke

Published

20 minutes ago

on

May 25, 2026

By

EU traži usklađenost sa sanitarnim standardima, Brazil najavljuje mere za poništavanje odluke

Evropska unija uvodi zabranu uvoza mesa iz Brazila počev od septembra 2026. godine, zahtevajući da svi proizvodi koji se prodaju na tržištu Unije, bilo domaći ili uvozni, ispunjavaju iste sanitarne i fitosanitarne standarde. Evropska komisija je saopštila da će izvoz biti moguć tek nakon što Brazil potvrdi usklađenost sa zahtevima EU za upotrebu antimikrobnih sredstava tokom celog životnog veka životinja od kojih potiču izvezeni proizvodi. Komisija je naglasila da je intenzivno sarađivala sa brazilskim vlastima u cilju rešavanja ovog pitanja.

Brazil, globalno vodeći izvoznik govedine i jedan od najvećih izvoznika životinjskih proteina, izrazio je iznenađenje ovom odlukom. Brazilska vlada saopštila je da će preduzeti “sve neophodne mere” kako bi pokušala da poništi zabranu, kao i da je već zakazan sastanak sa evropskim zvaničnicima radi detaljnog pojašnjenja situacije.

Odluka Evropske unije otvorila je širu raspravu o praksama u stočarstvu, posebno o korišćenju antimikrobnih lekova. Organizacije za dobrobit životinja upozoravaju da se ovi lekovi često koriste ne samo za lečenje bolesnih životinja, već i za ubrzanje rasta, bolju iskorišćenost hrane i povećanje profitabilnosti u intenzivnim proizvodnim sistemima, gde su životinje izložene prenatrpanosti i stresu.

Prekomerna upotreba antimikrobnih supstanci povećava rizik od razvoja antimikrobne rezistencije, odnosno otpornosti bakterija na lekove. Svetska zdravstvena organizacija ovu pojavu navodi kao jednu od najvećih globalnih pretnji javnom zdravlju. Zbog toga Evropska unija smatra da odluka ima širi značaj od same trgovinske mere prema Brazilu – ona šalje jasnu poruku da će standardi proizvodnje hrane, sledljivost i kontrola upotrebe lekova biti od ključnog značaja u međunarodnoj trgovini.

Za sve izvoznike to znači da pristup evropskom tržištu zavisi ne samo od količine i cene proizvoda, već i od dokaza o poštovanju propisa o bezbednosti hrane, zdravlju životinja i zaštiti potrošača.

Pročitaj još

Domaće

Inspektorat za rad zabeležio 49 smrtnih slučajeva na radu u Srbiji tokom 2025. godine

Najviše smrtnih povreda prijavljeno petkom, a 47,8 odsto stradalih radilo u građevinarstvu prema zvaničnom izveštaju

Published

40 minutes ago

on

May 25, 2026

By

Najviše smrtnih povreda prijavljeno petkom, a 47,8 odsto stradalih radilo u građevinarstvu prema zvaničnom izveštaju

Prema zvaničnom izveštaju Inspektorata za rad, tokom 2025. godine u Srbiji je na radnom mestu smrtno stradalo ukupno 49 radnika. Od tog broja, 33 radnika su izgubila život usled smrtnih povreda na radu, dok je 13 preminulo od teških povreda sa smrtnim ishodom. Među stradalima su bila tri državljanina zemalja van Evropske unije, a dve žrtve su bile žene. Najviše povreda sa smrtnim ishodom desilo se petkom, a najugroženija starosna grupa bili su radnici starosti od 51 do 60 godina. Još troje radnika je poginulo u kolektivnim povredama na radu.

U toku 2025. godine, inspektori rada su sproveli ukupno 1.021 inspekcijski nadzor povodom prijavljenih povreda na radu, uključujući smrtne, teške sa smrtnim ishodom, teške, kolektivne i lake povrede. Ovaj broj je blago manji u odnosu na 2024. godinu, kada je izvršeno 1.025 nadzora. Od ukupnog broja nadzora u 2025. godini, 33 su bila povodom smrtnih povreda na radu (isto kao i 2023. godine), 13 povodom teških povreda sa smrtnim ishodom (u 2024. godini bilo je 18 ovakvih nadzora), a 15 povodom kolektivnih povreda na radu, u okviru kojih je zabeležena jedna smrtna i dve teške povrede sa smrtnim ishodom (u 2024. godini: 19 kolektivnih povreda sa 6 smrtnih i 2 teške sa smrtnim ishodom). Nadalje, sprovedeno je 910 inspekcijskih nadzora povodom teških povreda (u 2024. godini: 912), kao i 50 povodom lakih povreda (u 2024. godini: 43).

Inspektori su konstatovali da poslodavci često ne sprovode u potpunosti odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske akte. Najčešći uzroci povređivanja su nebezbedan rad na visini, nekorišćenje propisanih sredstava i opreme za ličnu zaštitu (posebno rad bez zaštitnog šlema i opasača), kao i rad u nepropisno obezbeđenim iskopima. Posebno su ugrožena lica angažovana bez ugovora o radu, takozvani rad „na crno“, koji uglavnom obavljaju povremene i privremene poslove bez prethodnog upoznavanja sa tehnologijom rada i bez adekvatne stručne obuke, što značajno povećava rizik od povređivanja.

Najrizičnije delatnosti u 2025. godini bile su građevinarstvo (47,8 odsto od ukupnog broja smrtno stradalih), industrija (21,7 odsto), poljoprivreda i šumarstvo (10,9 odsto), te saobraćaj i skladištenje (6,5 odsto). Od 46 preminulih od smrtnih povreda na radu i teških povreda sa smrtnim ishodom, 43 su bili državljani Srbije, a tri državljani država van Evropske unije. Stradalo je 44 muškarca i dve žene. Najviše smrtnih i teških povreda dogodilo se petkom – ukupno 11. Starosna struktura pokazuje da je 11 stradalih bilo u dobi od 56 do 60 godina, a 10 u dobi od 51 do 55 godina. Takođe, četiri radnika su bila starija od 65 godina, dok su troje imali između 26 i 30 godina života.

Najugroženija zanimanja su građevinski radnici različitih profila, uključujući nekvalifikovane radnike, armirače, tesare, zidare, vozače autoviljuškara i teretnih vozila, automehaničare, pomoćne radnike, elektromontere, bravare – zavarivače i rukovaoce dizalicama – kranovima. Izveštaj Inspektorata za rad naglašava potrebu za doslednim sprovođenjem mera zaštite na radu i obavezom poslodavaca da radnike adekvatno obuče i opreme pre početka rada.

Pročitaj još

U Trendu