Kompanija potvrdila uspešno lansiranje, testirane jače raketne jedinice i unapređeni sistemi kontrole

Kompanija SpaceX izvela je testno lansiranje unapređene verzije rakete Super Heavy-Starship sa nove lansirne rampe u Starbase kompleksu na obali Meksičkog zaliva u Teksasu 22. maja 2026. godine. Lansiranje je izvedeno sa ciljem provere novih, snažnijih raketnih motora, poboljšanih sistema kontrole i drugih tehničkih unapređenja namenjenih povećanju pouzdanosti i efikasnosti letelice.

Prema saopštenju kompanije, raketa je poletela oko 18:30 po lokalnom vremenu, nakon što je prethodnog dana lansiranje bilo odloženo zbog tehničkog zastoja na lansirnoj rampi, kao i dve prethodne vremenske odgode. Tokom ovog probnog leta, Super Heavy-Starship je koristila 33 motora na metan tipa Raptor, čija ukupna sila potiska iznosi do 18 miliona funti, što je dvostruko više u odnosu na raketu SLS američke svemirske agencije.

Ovo lansiranje označilo je prvi let verzije 3 Super Heavy-Starship sistema i prvo korišćenje druge, unapređene lansirne platforme u Teksasu, koja je projektovana da podnosi veća opterećenja i omogućava češća lansiranja bez potrebe za značajnim remontom između letova.

Kompanija SpaceX navodi da je cilj razvoja ovog sistema da omogući lansiranje većih satelita Starlink, kao i prevoz komercijalnih i vladinih tereta, uz planove za buduće misije ka Mesecu i Marsu. Test je deo šireg programa ispitivanja kojim se proveravaju bezbednost i operativna sposobnost rakete pre početka komercijalne upotrebe.

Prema izjavama predstavnika kompanije, unapređenja na raketi i lansirnoj rampi treba da doprinesu većoj pouzdanosti i smanjenju vremena potrebnog za pripremu između letova. Dosadašnja testiranja Super Heavy-Starship sistema predstavljaju deo višegodišnjeg razvoja tehnologije za višekratnu upotrebu raketnih sistema.

Međunarodni izveštaji navode da je SpaceX u više navrata vršio testove ovog sistema, a svaki novi let prati seriju unapređenja na hardveru i softveru. Očekuje se da će naredni testovi uključivati dodatna poboljšanja i evaluaciju sistema za povratak rakete.

Testno lansiranje unapređene rakete privuklo je pažnju stručne i šire javnosti, jer se Super Heavy-Starship smatra najmoćnijom raketom koja je do sada razvijana za višekratnu upotrebu i transport velikih tereta u svemir. Kompanija nije saopštila planove za sledeće testiranje, ali je istakla da će rezultati ovog lansiranja biti analizirani u cilju daljeg razvoja programa.

Sastanak republikanskih senatora sa vršiocem dužnosti državnog tužioca izazvao podeljena mišljenja o fondu, potvrđeno u zvaničnim izjavama

Senator Ted Kruz iz Teksasa izjavio je da je sastanak održan u četvrtak između vršioca dužnosti državnog tužioca Toda Blanchea i republikanskih senatora bio jedan od najintenzivnijih u njegovoj karijeri. Sastanak je trajao dva sata, a tema je bio novi fond Ministarstva pravde poznat kao „anti-weaponization fund“. Kruz je u javnom obraćanju naveo da je sastanak bio veoma napet i da su prisutni senatori iznosili oštre stavove o predloženom fondu.

Prema dostupnim informacijama, Blanche je došao u Kongres sa ciljem da ubedi republikanske članove Senata da odustanu od protivljenja fondu vrednom gotovo 1,8 milijardi dolara. Sredstva su namenjena osobama koje tvrde da su bile predmet političkog progona. Ovaj fond deo je nagodbe kojom se rešava tužba bivšeg predsednika Donalda Trampa protiv Poreske uprave Sjedinjenih Država.

Najava fonda došla je u trenutku kada su senatori razmatrali paket mera za finansiranje bezbednosti granica i sprovođenje imigracione politike do kraja Trampovog mandata. Iako fond Ministarstva pravde nije direktno povezan sa merama o finansiranju granica, najavljeno je da će tokom takozvanog vote-a-rama u Senatu biti predloženi amandmani koji se tiču upravo ovog fonda. Umesto toga, nakon sastanka sa Blancheom, glasanja su otkazana, a senatori su otišli na pauzu povodom Dana sećanja.

Senator Kruz je u svom obraćanju istakao da je tokom sastanka više od 40 republikanskih senatora izrazilo rezerve prema fondu, a prema njegovim rečima, oko polovine je bilo spremno da glasa zajedno sa demokratama po tom pitanju. „Bili bismo u manjini kod tih amandmana, jer je znatan broj kolega bio spreman da podrži predloge demokrata“, naveo je Kruz.

Demokrate su najavile da će nastaviti sa pokušajima da fond bude deo paketa za finansiranje bezbednosti i imigracije. Nakon sastanka, nije bilo zvaničnih saopštenja o daljim koracima, ali je poznato da će se rasprava o ovim pitanjima nastaviti nakon povratka senatora sa pauze.

Odluka o fondu izazvala je podeljene reakcije među senatorima, a dalji razvoj događaja zavisiće od nastavka parlamentarnih pregovora. Nezavisno nije moguće verifikovati sve tvrdnje iznetih tokom sastanka.

Zvaničnici navode da odluka o mogućim udarima još nije doneta, dok diplomatski kontakti traju

Administracija Sjedinjenih Američkih Država razmatra nove vojne udare na ciljeve u Iranu, saopštili su izvori upoznati sa planiranjem u petak, 22. maja 2026. godine. Prema tim navodima, odluka o sprovođenju pomenutih udara nije bila doneta do poslepodnevnih sati.

Prema izjavama izvora koji su bliski procesu odlučivanja, pripreme za potencijalne vojne akcije odvijaju se paralelno sa nastavkom diplomatskih napora u vezi sa aktuelnim tenzijama između Vašingtona i Teherana. Detalji o mogućim ciljevima ili obimu operacija nisu saopšteni.

Zvaničnici su naveli da predsednik Sjedinjenih Država nije bio u mogućnosti da prisustvuje određenim planiranim događajima zbog, kako je saopšteno, „okolnosti vezanih za rad vlade”. Dalji razlozi i sadržaj tih okolnosti nisu objavljeni.

Izvori nisu precizirali da li bi eventualni udari bili odgovor na nedavne događaje ili deo šire strategije u regionu. Pored toga, nije poznato da li bi operacije bile usmerene isključivo na vojne ciljeve ili bi obuhvatale i druge aspekte.

Dok traju pripreme za moguće vojne aktivnosti, diplomatski kanali između Sjedinjenih Država i Irana ostaju aktivni. Prethodnih nedelja, više međunarodnih aktera pozivalo je na deeskalaciju i nastavak pregovora u cilju izbegavanja daljeg zaoštravanja situacije u regionu Bliskog istoka.

Podsećamo, odnosi između Sjedinjenih Država i Irana bili su zategnuti tokom prethodnih godina, uz povremene incidente u strateškim oblastima poput Persijskog zaliva i Hormuškog moreuza. Pitanje kontrole pomorskih ruta, kao i pitanja vezana za nuklearni program Irana, predstavljaju ključne tačke neslaganja između dve strane.

Nije izdato zvanično saopštenje iz Teherana u vezi sa najavama mogućih udara u trenutku objavljivanja ove vesti. Takođe, nezavisni izvori nisu mogli da potvrde detalje planova Sjedinjenih Država.

Međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj događaja, a posmatrači ocenjuju da bi svaki novi vojni sukob u ovom regionu mogao imati šire posledice po stabilnost Bliskog istoka.