Narodna banka Srbije saopštila da je dinar stabilan u odnosu na evro, dok prema dolaru beleži blagi pad

Zvanični srednji kurs dinara za evro danas iznosi 117,3582 dinara, prema podacima Narodne banke Srbije. Dinar je prema evru nepromenjen u odnosu na pre mesec dana, dok je na godišnjem nivou slabiji za 0,2 odsto, a od početka godine za 0,1 odsto.

Kurs dinara prema američkom dolaru danas je jači za 0,1 odsto i iznosi 102,6077 dinara. U poređenju sa prethodnim mesecom, dinar je prema dolaru slabiji za 1,5 odsto, dok je na godišnjem nivou slabiji za 3,0 odsto, a od početka godine za 2,6 odsto.

Kako je saopšteno, kurs evra ostaje stabilan u odnosu na dinar, dok su promene u odnosu na dolar posledica kretanja na međunarodnom deviznom tržištu. Iz Narodne banke Srbije ističu da će pratiti dalja kretanja kursa i preduzimati mere u skladu sa ciljevima monetarne politike.

“Zvanični kurs dinara prema evru ostao je stabilan u prethodnom periodu, dok su oscilacije prema drugim valutama u skladu sa međunarodnim trendovima”, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

Republički hidrometeorološki zavod izdao upozorenje, lokalni pljuskovi najpre na severu i u centralnim delovima

Kiša, lokalni pljuskovi i grmljavina obeležili su jutarnje sate širom severnih i centralnih delova Srbije, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Tokom dana, nepovoljne vremenske prilike proširiće se i na ostale regione, dok se uveče očekuje razvedravanje sa severa.

Najniže dnevne temperature kretaće se od 13 do 21 stepen Celzijusa, a najviše vrednosti biće između 27 i 32 stepena. Vetar slab do umeren, povremeno jak na istoku, duvaće iz pravca severozapada.

“Prolazno naoblačenje sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom očekuje se ujutru i pre podne na severu i u centralnoj Srbiji, a od sredine dana i u ostalim predelima. Uveče postepeno razvedravanje”, navode iz RHMZ.

Do kraja sedmice prognozira se pretežno sunčano vreme, sa najvišim dnevnim temperaturama od 27 do 33 stepena. Kratkotrajni pljuskovi mogući su lokalno u brdsko-planinskim predelima jugozapadne i južne Srbije.

Biometeorološka prognoza upozorava da očekivane vremenske prilike mogu izazvati tegobe kod hronično obolelih, naročito kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom, dok su moguće i meteoropatske reakcije poput nesanice i reumatskih bolova. Vozačima se savetuje oprez zbog moguće smanjene koncentracije u saobraćaju.

Meteorolog Marko Čubrilo najavio je prolazno naoblačenje sa slabom kišom na severu i lokalnim pljuskovima na jugu regiona tokom poslepodneva. “Sa dolaskom hladnog fronta očekuje se jak severni vetar, a temperature će se kretati od 22 stepena na severu do 30 na jugu. Od četvrtka do utorka preovladavaće umereno toplo vreme uz povremene pljuskove, najčešće u planinskim predelima, a od nedelje i u nižim krajevima”, precizira Čubrilo.

Očekuje se otopljenje između 14. i 20. jula sa temperaturama do 34 stepena, dok se oko 20. jula može desiti novo osveženje, ali ta prognoza još nije izvesna. Narednih dana nastavlja se umereniji tip leta, bez izraženih vrućina.

Srpska pravoslavna crkva danas slavi svetu Fevroniju, poznatu po mučeničkom stradanju tokom progona hrišćana

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik prepodobne mučenice Fevronije, koja je postradala u vreme progona hrišćana pod carem Dioklecijanom. Fevronija, ćerka rimskog senatora Prosfora, zamonašila se u manastiru u Asiriji kako bi izbegla ugovoreni brak i posvetila život veri, gde je njena tetka Vriena bila igumanija.

Tokom progona hrišćana koje je sprovodio vojskovođa Selin, Fevronija je uhapšena i dovedena pred njega, koji je zahtevao da se odrekne hrišćanske vere. Ona je to odbila, nakon čega je podvrgnuta mučenju i pogubljena. Prema predanju, Selin je ubrzo nakon toga preminuo, dok je njegov sinovac Lisimah naredio da se Fevronijini posmrtni ostaci sahrane u manastiru. Kasnije je i sam Lisimah primio hrišćanstvo.

Vernici vekovima svedoče o čudima na grobu Svete Fevronije, a predanje navodi da se ona na dan svog praznika javlja sestrama u manastiru. Mošti Svete Fevronije prenete su iz Asirije u Carigrad 363. godine, gde i danas predstavljaju mesto molitve za pravoslavne vernike.