Predsednik Ukrajine izjavio da je odbio evakuaciju na početku ruske ofanzive, dok se sukob nastavlja bez jasnog rešenja

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je u obraćanju povodom četvrte godišnjice početka ruske ofanzive da je u februaru 2022. godine, dok su se borbe intenzivirale, odbio ponudu američkih zvaničnika za evakuaciju iz Kijeva, ističući da mu je potrebna municija, a ne prevoz. Ova izjava, koja se prethodno pojavila u javnosti, sada je prvi put zvanično potvrđena od strane ukrajinskog predsednika.

Zelenski je tom prilikom naveo da je takav odgovor dao ne zato što su svi u Ukrajini, kako je rekao, „neustrašivi ili od čelika“, već zato što, prema njegovim rečima, „svi znaju da nemaju drugu domovinu osim Ukrajine“. U svom govoru, predsednik je podsetio na prve dane sukoba, kada su se ruske snage približavale glavnom gradu i kada je postojala zabrinutost za bezbednost najvišeg državnog rukovodstva.

Tokom istog perioda, međunarodni izveštaji beleže da je rečenica „treba mi municija, ne prevoz“ postala jedna od najcitiranijih izjava u vezi sa početkom sukoba. Međutim, tadašnji američki zvaničnici su u više navrata negirali da je Zelenski izgovorio takvu rečenicu. Sada, četiri godine kasnije, predsednik Ukrajine je javno potvrdio da je upravo to bio njegov odgovor na ponudu za evakuaciju.

Na terenu, sukob u Ukrajini je prerastao u dugotrajan rat iscrpljivanja, karakterisan korišćenjem dronova, raketnih udara na velike udaljenosti, rovovskim sistemima nalik onima iz Prvog svetskog rata, velikim gubicima i ekonomskim pritiscima sa obe strane. Iako su u prvim nedeljama sukoba postojale procene da bi ukrajinske snage mogle brzo biti poražene, situacija se razvila u dugotrajnu borbu bez jasnih naznaka skorog okončanja.

Prema poslednjim ocenama, nijedna strana ne ostvaruje odlučujuću prednost, dok međunarodni posrednici i dalje pokušavaju da pospeše mirovne pregovore. Značajan pritisak je i na ekonomsku i društvenu stabilnost obe strane, dok civilno stanovništvo trpi posledice produženih borbi.

Zvanične potvrde o broju žrtava i stepenu uništenja variraju, a nezavisna verifikacija podataka sa terena ostaje ograničena zbog nastavka intenzivnih borbi i otežanog pristupa pojedinim oblastima. Međunarodne organizacije i dalje izražavaju zabrinutost zbog humanitarne situacije i pozivaju na nastavak dijaloga.

Sukob u Ukrajini, koji je započeo 2022. godine, nastavlja da oblikuje bezbednosne i političke prilike u regionu i šire, dok neizvesnost oko njegovog ishoda i dalje traje.

Dvojica kongresmena predložila su meru nakon što je formiran fond za isplatu građanima koji tvrde da su bili neosnovano ispitivani, potvrdili su zvaničnici

U Vašingtonu je 21. maja 2026. godine predstavljen predlog zakona kojim bi se zabranila upotreba federalnih sredstava za isplatu iz fonda Ministarstva pravde SAD poznatog kao „anti-weaponization“ fond. Predlog su zajednički podneli republikanski kongresmen iz Pensilvanije Brajan Ficpatrik i demokratski kongresmen iz Njujorka Tom Suozi, potvrđeno je u zvaničnom saopštenju.

Ovaj zakon, pod nazivom “Bipartisan Transparency for American Taxpayers Act”, dolazi kao odgovor na formiranje fonda od gotovo 1,8 milijardi dolara, namenjenog isplati građanima koji tvrde da su bili neosnovano meta ili predmet istraga od strane državnih organa. Fonda je ustanovljen 18. maja 2026. godine kao deo nagodbe u parnici bivšeg predsednika Donalda Trampa protiv Poreske uprave SAD (IRS) povodom curenja njegovih poreskih podataka.

Predlog zakona izričito navodi da se „nijedna federalna sredstva ne mogu koristiti za isplatu bilo kakvih zahteva podnetih fondu za sprečavanje zloupotrebe ovlašćenja, koji je uspostavilo Ministarstvo pravde 18. maja 2026. godine”.

Kongresmen Ficpatrik izjavio je da je “odgovornost Kongresa da zaštiti novac poreskih obveznika i nadgleda potrošnju federalnih sredstava”. Naglasio je da, prema njegovim rečima, „poreska sredstva ne bi smela da postanu fond za diskrecione isplate”, ističući značaj transparentnosti i odgovornosti u trošenju javnih sredstava.

Osnivanje fonda izazvalo je reakcije i među republikanskim i među demokratskim članovima Kongresa, pri čemu su pojedini predstavnici iz oba tabora izrazili zabrinutost u vezi sa načinom na koji je fond formiran i mogućim zloupotrebama. Pojedini saveznici bivšeg predsednika Trampa, uključujući osobe povezane sa događajima od 6. januara 2021. godine u Kapitolu, najavili su da planiraju da podnesu zahteve za isplatu iz ovog fonda.

Kontekst osnivanja fonda je specifičan, jer je nastao kao deo nagodbe između bivšeg predsednika i federalnih institucija, što je ocenio kao neuobičajeno veliki izuzetak u praksi državne uprave. Predlog zakona je predstavljen na dve strane i usmeren je na sprečavanje korišćenja javnih sredstava za isplate iz fonda.

Za sada je neizvesno kakav će ishod biti u zakonodavnom procesu. Diskusija o ovom pitanju nastavlja se u Kongresu, dok zvaničnici ističu potrebu za transparentnim i odgovornim postupanjem sa sredstvima poreskih obveznika.

Advokat potvrdio da je postupak prekinut nakon neuspešnih pokušaja sprovođenja smrtne kazne, zvaničnici se nisu oglasili

Planirana egzekucija osuđenika na smrt Tonija Karatersa u američkoj saveznoj državi Tenesi prekinuta je nakon što službenici nisu uspeli da pronađu venu za primenu smrtne injekcije, saopštila je advokatica osuđenog. Prema njenim rečima, pokušaji su trajali oko sat vremena, nakon čega je postupak odložen.

Advokatica Marija DeLiberato, koja je bila prisutna tokom pokušaja izvršenja kazne, izjavila je da je Karaters bio vidno uznemiren, ali više detalja o njegovom stanju ili daljim koracima nije saopšteno. “Videla sam ga kako se trza i ispušta zvuke bola”, navela je DeLiberato, dodajući da je ceo proces bio izuzetno naporan za sve prisutne.

Zvaničnici iz Uprave za korekcije Tenesija nisu odmah dali komentar povodom ovog događaja, a odgovor na upit nije stigao do trenutka objavljivanja vesti. Nije precizirano kada bi mogao biti određen novi termin za izvršenje smrtne kazne.

Informacije o daljem postupku, kao i zvanično saopštenje državnih organa, očekuju se u narednom periodu. Prema dosadašnjim navodima, radi se o privremenoj obustavi egzekucije zbog tehničkih poteškoća, a ne o promeni sudske odluke.

Smrtna kazna u Tenesiju sprovodi se injekcijom, a procedura nalaže identifikaciju odgovarajuće vene pre početka primene. Slučajevi u kojima nije moguće obaviti egzekuciju iz medicinskih razloga retko se dešavaju, a svaki takav slučaj podrazumeva dodatne provere i moguće odlaganje.

Ovo je razvoj događaja koji izaziva pažnju javnosti i pravnih stručnjaka, dok se zvanične institucije još nisu oglasile sa detaljnijim informacijama. Dalji tok slučaja biće poznat nakon zvaničnog saopštenja državnih organa.