Connect with us

Domaće

Evropska komisija prognozira rast BDP-a Srbije od 2,8 odsto u 2026. godini

Fiskalni deficit na 3,2 odsto, javni dug raste na 45 odsto BDP-a, dok su strane investicije prepolovljene

Published

2 months ago

on

Foto Izvor: Pixabay / Marcin049

Fiskalni deficit na 3,2 odsto, javni dug raste na 45 odsto BDP-a, dok su strane investicije prepolovljene

Evropska komisija je u svom Prolećnom izveštaju saopštila da se srpska ekonomija suočava sa usporenim rastom, prognozirajući da će bruto domaći proizvod (BDP) Srbije porasti za 2,8 odsto u 2026. godini. U 2025. godini rast je iznosio 2 odsto, što je pad u odnosu na 3,9 odsto iz 2024. godine, a Komisija navodi da bi povratak na taj nivo mogao uslediti tek uz značajan rast domaće tražnje, velikih javnih investicija vezanih za specijalizovanu izložbu EXPO, kao i porasta plata i penzija.

Prema Prolećnim ekonomskim prognozama, fiskalni deficit Srbije će privremeno porasti iznad ciljane granice od 3 odsto i dostići 3,2 odsto u 2026. godini, što se objašnjava smanjenjem akciza na gorivo kao odgovorom na rast cena nafte izazvanih ratom na Bliskom istoku. Istovremeno, javni dug će blago porasti na 45 odsto BDP-a.

Evropska komisija ističe da je rast Srbije u 2025. godini usporen zbog smanjenih investicija i manje privatne potrošnje, kao i zbog stalne političke nestabilnosti i negativnog doprinosa neto izvoza. Direktne strane investicije su, prema navodima Komisije, u neto iznosu prepolovljene u odnosu na 2024. godinu.

Ova procena EK je nešto optimističnija u odnosu na najnoviju prognozu Svetske banke, koja za 2026. godinu očekuje rast od 2,7 odsto. Kratkoročni indikatori EK upućuju na neujednačen početak godine – indikator ekonomskog raspoloženja u prvom kvartalu pokazuje trend poboljšanja, iako je ispod dugoročnog proseka, dok industrijska proizvodnja pada u većini podsektora, osim auto-industrije.

Javne investicije koje su podbacile u 2025. godini, sada dobijaju zamah zahvaljujući završetku priprema za izložbu EXPO 2027 u Beogradu i investicionom programu “Skok u budućnost – Srbija 2027”. Analitičari Evropske komisije navode: “Izgledi za rast su pozitivni, ali postoje rizici koji mogu ugroziti srednjeročni rast, poput kontinuirane političke nestabilnosti i smanjenja direktnih stranih investicija, kao i brzog rasta plata koji dodatno smanjuje konkurentsku prednost privrede.”

Na regionalnom nivou, veći rast od Srbije u 2026. godini očekuje se u Albaniji (3,3 odsto) i Severnoj Makedoniji (3,2 odsto), dok će Crna Gora imati isti rast kao Srbija (2,8 odsto), a Bosna i Hercegovina slabijih 1,8 odsto.

Za Evropsku uniju u 2026. godini Komisija prognozira usporavanje ekonomske aktivnosti — BDP Unije će porasti za 1,1 odsto (u odnosu na 1,5 odsto u 2025.), što je za 0,3 procentna poena manje nego u Jesenjim prognozama, dok je za sledeću godinu prognoziran rast od 1,4 odsto.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Windflow East gradi vetropark Gornjak snage 194,4 MW kod Žagubice

Projekat predviđa 34 vetrogeneratora i godišnju proizvodnju preko 520 gigavat-sati energije, komercijalni rad planiran za četvrti kvartal 2029.

Published

14 hours ago

on

July 8, 2026

By

Projekat predviđa 34 vetrogeneratora i godišnju proizvodnju preko 520 gigavat-sati energije, komercijalni rad planiran za četvrti kvartal 2029.

Kompanija Windflow East iz Beograda, u vlasništvu turske Fortis Energy, pokrenula je proceduru za izgradnju vetroparka Gornjak kod Žagubice, snage 194,4 MW, čime bi ovaj projekat postao jedan od najvećih u jugoistočnoj Evropi u sektoru obnovljivih izvora energije. Opština Žagubica stavila je na javni uvid Nacrt plana detaljne regulacije vetroelektrane Gornjak, kao i izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, a javni uvid trajaće do 17. avgusta.

Prema dokumentaciji, vetropark Gornjak će imati maksimalno 34 vetrogeneratora, pri čemu će sedam biti smešteno na teritoriji opštine Žagubica, a ostatak u opštini Petrovac na Mlavi. Površina obuhvaćena planom na teritoriji Žagubice iznosi 745,35 hektara i uključuje delove katastarskih opština Breznica, Krepoljin i Osanica. Vetropark će biti lociran na brdskom području, uz poštovanje uslova zaštite prirode i kulturnih dobara, kao i rastojanja od naselja – najbliži vetrogeneratori biće udaljeni između 5,3 i 6 kilometara od građevinskih područja Krepoljina i Osanice.

Odobrena snaga vetroparka na mestu priključenja na elektroenergetski sistem iznosi 194,4 MW. Ukupna instalirana snaga može biti veća radi pokrivanja internih gubitaka u mreži, dok će rad pojedinih turbina biti softverski ograničen tako da snaga na priključenju ne prelazi dozvoljenu vrednost. Planom je predviđena i izgradnja pristupnih i internih puteva, podzemne kablovske elektroenergetske infrastrukture srednjeg naponskog nivoa i optičkih kablova za upravljanje.

Konačan izbor tipa vetrogeneratora i njihov raspored biće definisan u fazi izrade tehničke dokumentacije, nakon izbora opreme i saglasnosti operatora prenosnog sistema. Investitor planira da projekat dostigne status “Spreman za izgradnju” (Ready-to-Build) u prvom kvartalu 2027. godine, dok se početak komercijalnog rada očekuje u četvrtom kvartalu 2029.

Sa kapacitetom od 194,4 MW, vetropark Gornjak spada među najveće projekte obnovljive energije u regionu, a prema planu, godišnja proizvodnja biće veća od 520 gigavat-sati električne energije. Faze izgradnje i instalacije sprovešće Fortis Energy sa sopstvenim timovima i opremom, u saradnji sa lokalnim dobavljačima i inženjerskim firmama.

Pročitaj još

Domaće

Beograd uvodi naplatu grejanja po potrošnji, cena 9,03 dinara po kilovatsatu

Računi za grejanje u zavisnosti od potrošnje mogu biti i duplo veći, nova stavka „instalisana snaga“ se plaća tokom cele godine

Published

14 hours ago

on

July 8, 2026

By

Računi za grejanje u zavisnosti od potrošnje mogu biti i duplo veći, nova stavka „instalisana snaga“ se plaća tokom cele godine

Korisnici daljinskog grejanja u Beogradu se od ove zime suočavaju sa novim načinom obračuna troškova, pošto je uvedena naplata grejanja prema stvarnoj potrošnji energije. Prema informacijama koje je objavilo preduzeće Beostan, od decembra više neće biti fiksne cene, već će iznos računa zavisiti od ukupne potrošnje energije u zgradi, kvadrature stana i spoljašnjih temperatura tokom grejne sezone.

Direktor poslovnog udruženja Toplane Srbije, Dejan Stojanović, naglasio je da je ovakav model naplate standard u evropskim gradovima i da se u podstanicama koriste ultrazvučni merači za precizno očitavanje utroška energije. „Na taj način se dobija proračunska energija za svaki stan. Druga stvar je da postoje zgrade gde postoje i pojedinačni delioci troškova, odnosno alokatori koji su instalirani na radijatorima i putem njih se radi takozvana individualna podela“, izjavio je Stojanović.

On je dodao da se u Šapcu grejanje po potrošnji primenjuje još od 2010. godine, dok je u Beogradu ovaj model najavljen još prošle godine. U praksi, to znači da trećina korisnika može dobijati iste račune kao ranije, trećina veće, a trećina manje, u zavisnosti od tehničkih karakteristika i izolacije zgrade.

Nova stavka na računu, „instalisana snaga“, plaćaće se tokom cele godine, dok će se tokom grejne sezone dodatno obračunavati utrošak energije po ceni od 9,03 dinara po kilovatsatu. Beostan ističe da je nemoguće precizno prognozirati iznos računa dok ne prođe prva grejna sezona sa novim sistemom, ali upozorava da računi mogu biti i duplo veći nego prošle godine.

Naplata po potrošnji je deo šireg procesa povećanja energetske efikasnosti i od 2015. godine je deo pravnog okvira Srbije. Konačni iznosi računa u velikoj meri zavise od starosti i izolacije zgrada, kao i od navika potrošnje samih korisnika.

Pročitaj još

Domaće

Pivac holding nudi 130 evra po akciji za preuzimanje Kraša, malim akcionarima 24,6 miliona evra

Ponuda se odnosi na 188.915 deonica, što čini 12,61% kapitala, a uprava Kraša cenu smatra primerenom

Published

15 hours ago

on

July 8, 2026

By

Ponuda se odnosi na 188.915 deonica, što čini 12,61% kapitala, a uprava Kraša cenu smatra primerenom

Kompanija Pivac Holding, u saradnji sa Kappa Star Limited, objavila je ponudu za preuzimanje hrvatskog konditora Kraš po ceni od 130 evra po akciji, saopšteno je 8. jula 2026. godine. Ponuda, koju je uprava Kraša ocenila kao primerenu, odnosi se na preostalih 188.915 deonica, odnosno 12,61% osnovnog kapitala kompanije, za šta bi manjinskim akcionarima trebalo biti isplaćeno ukupno oko 24,6 miliona evra.

Prema podacima uprave, Pivac Holding već drži 826.426 deonica Kraša (55,15%), dok Kappa Star Limited poseduje još 483.280 deonica (32,25%), pa zajedno upravljaju sa 87,39% svih akcija. Zbog sopstvenih deonica koje Kraš ima u svom vlasništvu, njihov zajednički procenat glasačkih prava iznosi 93,25%. Ukoliko bi dosegli prag od 95% deonica, mogli bi da pokrenu prinudnu prodaju preostalih akcija, dok je na Beogradskoj berzi taj prag 90% kapitala.

Uprava Kraša navodi da ponuđena cena od 130 evra po akciji odražava trenutne makroekonomske okolnosti, poslovna kretanja kompanije i položaj na tržištu konditorskih proizvoda. “S obzirom na poslovna kretanja Društva, položaj na domaćem i regionalnom tržištu konditorskih proizvoda, ali uzevši u obzir i trenutne makroekonomske okolnosti i političko-privredne okolnosti u svetu, uprava Društva smatra cenu od 130 evra po akciji primerenom”, navodi se u mišljenju uprave.

Uprava je naglasila da se ovo mišljenje ne može tumačiti kao investicioni savet akcionarima, već ih upućuje da detaljno prouče javno objavljene izveštaje pre donošenja odluke. Takođe, istaknuto je da planovi ponudioca ne predviđaju značajnije promene u politici zapošljavanja niti uticaj na radnopravni status zaposlenih.

U dokumentu se navodi da Pivac Holding i Kappa Star Limited planiraju nastavak razvoja Kraša kao stabilnog i konkurentnog privrednog subjekta, bez oslanjanja na kratkoročne finansijske efekte. Spominje se i mogućnost preseljenja proizvodnje u Zaprešić, nakon što je Kraš tokom 2026. godine kupio nekretnine na toj lokaciji.

Pročitaj još

U Trendu