Država najavljuje privremene mere i povećanu kontrolu nad NIS-om, dok pregovori sa ruskim vlasnicima i MOL-om ulaze u završnu fazu

Sudbina Naftne industrije Srbije (NIS) nalazi se u završnoj i najosetljivijoj fazi, dok rok za postizanje dogovora sa MOL grupom, ruskim vlasnicima i državom Srbijom ističe 22.05.2024. godine. Prema zvaničnim izjavama, pregovori su i dalje u toku, ali dogovor, prema rečima državnih zvaničnika, više nije izvestan.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da pregovori sa MOL-om ne napreduju dobro i da nije preveliki optimista po pitanju konačnog ishoda. Ukoliko pregovori propadnu, država bi morala da uvede privremeni specijalni režim rada za NIS kako bi se očuvala energetska stabilnost i sprečio poremećaj na tržištu goriva.

Ovim režimom ne bi se gasila kompanija niti zatvarala rafinerija u Pančevu, već bi, uz posebne dozvole američke kancelarije OFAC, NIS nastavio ograničen i strogo kontrolisan rad dok se ne pronađe trajno rešenje za vlasničku strukturu. To bi omogućilo dalju preradu nafte i snabdevanje tržišta gorivom, ali pod znatno otežanim okolnostima i uz pojačanu kontrolu države.

Američke licence, koje su do sada više puta produžavane, omogućavaju kompaniji da funkcioniše uprkos sankcijama zbog većinskog ruskog vlasništva. Te dozvole su ključne za uvoz sirove nafte, rad rafinerije, tehničko održavanje i finansijska poravnanja. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović naglasila je da je za Srbiju najvažnije da rafinerija Pančevo nastavi sa radom i da se sačuva energetska sigurnost, ističući da je reč o kritičnoj infrastrukturi.

U energetskim krugovima sve češće se pominje prelazni model u kojem bi država pojačala kontrolu nad NIS-om, definišući tokove nabavke nafte i finansiranja, uz kontinuirane pregovore sa OFAC-om radi izbegavanja potpunih sankcija. Stručnjaci upozoravaju da bi bez američkih dozvola NIS imao ozbiljne probleme sa međunarodnim platnim prometom i nabavkom sirove nafte.

Ekonomista Branislav Jorgić ocenio je da bi brz i loše definisan dogovor mogao dugoročno izazvati veće probleme za Srbiju od privremenog režima rada kompanije. Posebno je naglašeno pitanje budućnosti Rafinerije Pančevo, jer država insistira na njenom punom kapacitetu i ključnom značaju za domaće tržište. Prema informacijama iz pregovora, to je jedna od glavnih tačaka nesporazuma sa MOL-om.

Država takođe pokušava da poveća svoj vlasnički udeo u NIS-u za dodatnih pet procenata radi većeg uticaja na strateške odluke. Za građane Srbije najvažnije pitanje ostaje da li će biti dovoljno goriva. Prema aktuelnim informacijama, država bi učinila sve da do nestašica ne dođe, ali produžena neizvesnost može otežati investicije i povećati operativne troškove.

Naredni dani biće odlučujući za budućnost vlasničke strukture NIS-a i energetsku stabilnost Srbije.

Srpska pravoslavna crkva 22. maja slavi prenos moštiju Svetog Nikole, obeležavanje prati poseban običaj

Pravoslavni vernici širom Srbije sutra, 22. maja, obeležavaju prenos moštiju Svetog Nikole, praznik poznat i kao letnji Sveti Nikola. Ovaj dan je spomen na trenutak kada su mošti jednog od najpoštovanijih svetitelja prenete iz Mire u Likiji u grad Bari, gde i danas počivaju. Praznik je poznat kao mala slava ili preslava u mnogim porodicama i mestima, a obeležava ga i nekoliko gradova, među kojima su Kikinda i Šid.

Prema običajima, na ovaj dan ne preporučuje se obavljanje kućnih poslova, a u nekim krajevima postoji tradicija darivanja dece, budući da se Sveti Nikola smatra njihovim zaštitnikom. Sveti Nikola je poznat po brojnim čudima koja su, prema predanju, pratila prenos njegovih moštiju, a vernici se i danas mole ovom svetitelju u trenucima nevolje i bolesti.

U Srbiji Sveti Nikola se najčešće proslavlja kao Nikoljdan 19. decembra, dok se letnji praznik obeležava kao preslava. Svetitelj je rođen u Patari u oblasti Likije, a poticao je iz ugledne i bogate porodice. Njegovi roditelji, Teofan i Nona, bili su poznati po dobročinstvima prema siromašnima. Sveti Nikola je tokom života pomagao potrebitima, često i u tajnosti.

Praznik letnjeg Svetog Nikole, iako kalendarski nije u letnjem periodu, u narodu je poznat kao letnji zbog lepog vremena koje često prati ovaj dan. “Na dan prenosa moštiju Svetog Nikole vernici se okupljaju u crkvama i domovima, poštujući tradicionalne običaje i uzdržavajući se od kućnih poslova”, navodi se prema crkvenim izvorima.

Praznik ima poseban značaj za brojne porodice i zajednice, a obeležava se u skladu sa verskim i narodnim običajima.

vernici pozvani da poštuju pravila poklonjenja tokom obeležavanja spasovdana

časni pojas presvete bogorodice stigao je iz svete gore u beograd povodom obeležavanja spasovdana i izložen je u hramu svetog save, saopšteno je iz crkvenih izvora. tokom narednih dana, hram će biti mesto okupljanja vernika koji žele da se poklone ovoj svetinji.

pojas je postavljen u centralnom delu hrama u posebno obezbeđenom i ograđenom prostoru, a vernici mogu da mu pristupe sa leve i desne strane. visoki gosti, hor i kadetski ešaloni zauzimaju pozicije oko soleje, dok će nakon molebna i pozdravnog slova patrijarha biti omogućeno pristupanje i celivanje pojasa.

za održavanje molitvenog mira, na ulazu kroz zapadna vrata važe posebna pravila kretanja i celivanja. po poklonjenju, vernici će izlaziti na severna vrata, gde će im biti deljene platnene trakice osvećene na pojasu presvete bogorodice. dežurni sveštenici i osoblje brinuće o redosledu i miru tokom poklonjenja.

prema uputstvu, preporučuje se da vernici stoje u redu bez buke, prekrste se dva puta pre pristupanja, blago se poklone, celivaju pojas i zatim se još jednom prekrste i poklone. sve treba obaviti bez zadržavanja, kako bi svi imali priliku da pristupe svetinji. tokom celivanja, vernici mogu u sebi izgovoriti kratku molitvu: “presveta bogorodice, spasi nas!”

šef kabineta patrijarha protojerej đorđe stojisavljević apelovao je na prisutne da zadrže molitveni mir i pored velikog broja posetilaca. “molimo verni narod da se bez mnogo zadržavanja i u molitvenom miru pokloni časnom pojasu”, izjavio je stojisavljević.