Uprava za izvršenje krivičnih sankcija nastavlja projekte izgradnje i rekonstrukcije zatvorskih objekata

Republika Srbija se petu godinu zaredom nalazi među državama sa adekvatnim smeštajnim kapacitetima i prosečnom opterećenošću zatvorskih ustanova, pokazuje najnoviji izveštaj Saveta Evrope. Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde Mile Jandrić izjavio je da je unapređenje materijalnih uslova za osobe lišene slobode jedan od prioriteta nadležnih organa.

Jandrić je naveo da su zahvaljujući naporima i projektima pokrenutim 2012. godine postignuti značajni rezultati, ali da opterećenost po pojedinim zavodima i dalje nije ujednačena. Zbog toga se nastavljaju projekti izgradnje novih i rekonstrukcije postojećih objekata, posebno u ustanovama gde je najveća fluktuacija osuđenih i pritvorenih lica.

Prema najnovijem izveštaju Saveta Evrope, problem sa nedostatkom zatvorskih kapaciteta registruje se u mnogo bogatijim državama, uključujući Francusku, Italiju, Belgiju, Kipar, Mađarsku i Rumuniju, koje beleže veoma visoku ili visoku opterećenost. Prvi put ove godine, na listi zemalja sa nedovoljnim kapacitetima našla se i Švedska, navedeno je u izveštaju.

“Jasno je da veliki broj evropskih država ulaže velike napore u rešavanju pitanja smeštajnih kapaciteta i to je zajedničko svim upravama i direktoratima”, izjavio je Jandrić. On je dodao da Uprava za izvršenje krivičnih sankcija sprovodi aktivnosti predviđene Strategijom razvoja sistema izvršenja krivičnih sankcija za period 2022–2027. godine, sa ciljem daljeg poboljšanja materijalnih uslova u zatvorima.

Građani večeras obeležavaju praznik uz stroga pravila i tradicionalne molitve za blagostanje

Građani Srbije večeras, uoči Spasovdana, obeležavaju ovaj praznik kroz niz narodnih običaja i verovanja, prema zvanično saopštenim podacima. Spasovdan se slavi četrdeset dana posle Vaskrsa i simbolizuje Hristovo vaznesenje na nebo, a veče pred praznik smatra se posebno značajnim u srpskoj tradiciji.

Prema običajima, dom i dvorište se temeljno čiste, dok žene pripremaju prazničnu trpezu i kolače. Domaćin u večernjim satima pali sveću ispred ikone i upućuje molitve za zdravlje porodice i napredak domaćinstva. Posebna pažnja posvećuje se molitvama za zaštitu od bolesti i nepogoda, što je deo dugotrajnog narodnog verovanja.

Takođe, uoči Spasovdana važi pravilo da se iz kuće ne iznosi ništa – ni hleb, ni so, ni voda – kako bi se, prema verovanju, sačuvao blagoslov doma. Sve što bi trebalo podeliti ili pokloniti završava se ranije tokom dana. U večernjim satima zabranjeni su svađa i psovke, što naglašava važnost sloge i poštovanja u porodici.

Nadležne crkvene institucije ističu značaj očuvanja ovih običaja, navodeći da oni predstavljaju vezu sa tradicijom i doprinos zajedništvu. “Običaji uoči Spasovdana podsećaju nas na vrednosti porodične sloge i poštovanja predaka”, navedeno je u zvaničnoj izjavi.

Spasovdan se obeležava širom Srbije, a pripreme za praznik uključuju i molitve za rodnu godinu i zaštitu useva. Prema narodnom verovanju, praznik donosi blagostanje i Božji blagoslov porodici koja poštuje tradiciju i običaje.

Granične službe pojačale kontrole dok broj putnika raste, proverava se rok važenja dokumenata

Stotine građana Srbije svake letnje sezone bivaju vraćene sa granice zbog nevažećih pasoša, iako im dokumenti naizgled još nisu istekli, prenose izvori iz sektora za granične kontrole. Najčešća greška putnika je pretpostavka da je dovoljno da pasoš važi do kraja putovanja, dok većina evropskih i drugih država zahteva da pasoš ima određeni broj meseci važenja nakon planiranog povratka.

Za zemlje Šengen zone, uključujući Grčku, Španiju, Italiju, Nemačku, Hrvatsku i Mađarsku, važi pravilo da pasoš mora biti važeći najmanje tri meseca od datuma povratka u Srbiju. U praksi, putnici sa pasošem koji ističe ubrzo nakon letovanja rizikuju da budu odbijeni na granici. Na primer, povratak iz Grčke 1. avgusta zahteva da pasoš važi barem do 1. novembra iste godine.

Pravila za Tursku, Egipat i Tunis su još stroža. Za Tursku je obavezno da pasoš važi najmanje 150 dana (oko pet meseci) od dana ulaska, dok za Egipat i Tunis pasoš mora imati važenje od najmanje šest meseci od povratka. Avio-kompanije često vrše dodatnu kontrolu na aerodromima u Srbiji i ne dozvoljavaju ukrcavanje putnicima koji nemaju odgovarajuće dokumente.

Građani Srbije mogu u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Albaniju putovati sa važećom biometrijskom ličnom kartom. U slučaju korišćenja pasoša, preporučuje se da dokument važi tokom celog boravka, a savetuje se i rezerva od tri meseca, naročito ako je planiran tranzit.

Najčešći propusti srpskih putnika uključuju neproverene dečje pasoše, koji važe kraće nego za odrasle, nedostatak slobodnih stranica u pasošu, kao i izostanak saglasnosti roditelja za maloletnike koji putuju bez oba roditelja. Granične službe redovno proveravaju ove podatke, a nepravilnosti mogu dovesti do zabrane putovanja.

“Podsećamo građane da pre puta obavezno provere rok važenja pasoša i broj slobodnih stranica, kao i da pribave potrebne saglasnosti za maloletnike”, navedeno je u zvaničnoj izjavi službe za graničnu kontrolu.