Policija i dalje vodi istragu o političkoj pozadini atentata, izvršioci osuđeni na višegodišnje kazne

Sutra se navršava 23 godine od ubistva Zorana Đinđića, tadašnjeg predsednika Vlade Srbije i lidera Demokratske stranke, koji je 12.03.2003. godine izgubio život u atentatu ispred zgrade Vlade u Nemanjinoj ulici u Beogradu. Đinđić je pogođen hicem u grudi oko 12:25 časova, a prema zvaničnim izvorima, imao je 50 godina.

Zoran Đinđić je bio jedan od ključnih političkih aktera u Srbiji nakon petooktobarskih promena 2000. godine, kada je postao predsednik Vlade 25.01.2001. godine. Pre toga je predvodio Demokratsku stranku od januara 1994. godine, a kratko je bio i gradonačelnik Beograda tokom 1997. godine. Rođen je 1.08.1952. godine u Bosanskom Šamcu, a veći deo obrazovanja stekao je u Beogradu i Nemačkoj, gde je doktorirao filozofiju.

Nakon atentata, u zemlji je proglašeno vanredno stanje i pokrenuta je akcija „Sablja“ usmerena na borbu protiv organizovanog kriminala. Članovi kriminalne grupe poznate kao “Zemunski klan” identifikovani su kao organizatori i izvršioci ubistva. Prema rezultatima istrage, Milorad Ulemek Legija je osuđen na 40 godina zatvora zbog naredbe da se izvrši ubistvo, dok je Zvezdan Jovanović, pripadnik JSO, identifikovan kao neposredni izvršilac.

Iz policijskih izvora potvrđeno je da je istraga o političkoj pozadini atentata i dalje otvorena, dok su izvršioci pravosnažno osuđeni nakon troipogodišnjeg sudskog procesa. “Istraga je u toku i dalje se prikupljaju informacije koje bi mogle rasvetliti sve okolnosti ovog zločina”, saopšteno je iz nadležnih organa.

Đinđić je bio poznat po posvećenosti evropskim integracijama i reformama u Srbiji, a njegove poruke o nužnosti promena i zajedničkom naporu ostale su zapamćene. Politička pozadina njegovog ubistva, prema dosadašnjim nalazima, nije u potpunosti razjašnjena.

Porodica bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije obeležila je 20 godina od njegove smrti, uz prisustvo unuke i velikog broja građana

Marija Milošević (20), unuka bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića, posetila je 11. marta 2024. godine porodičnu kuću u Požarevcu povodom obeležavanja 20 godina od smrti svog dede. Povodom godišnjice, Marija je izjavila da je ponosna na dedu i da Srbiju smatra svojom drugom zemljom.

Tokom posete, Marija Milošević je navela da živi u Rusiji, gde studira novinarstvo, ali da redovno dolazi u Srbiju i Crnu Goru kada joj to obaveze dozvole. “Osećam sve što se tiče Srbije, to je moja druga zemlja. Ponosna sam na dedu i mnogo mi se sviđa Srbija”, izjavila je Miloševićeva unuka.

Na pitanje o uspomenama na današnji dan, Marija je rekla da joj je veoma teško, ali da pokušava da ne pokazuje emocije u javnosti. Takođe je navela da će boraviti u Srbiji do 14. marta, nakon čega se vraća u Moskvu, i da su članovi njene porodice dobro.

Slobodan Milošević, bivši predsednik Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije, preminuo je 11. marta 2006. godine u pritvorskoj jedinici Tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, nakon što je odbijen zahtev porodice da bude sahranjen u Beogradu uz državne počasti.

Milošević je bio ključna politička figura tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i na Kosovu i Metohiji, a protiv njega je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju podigao optužnicu za zločine protiv čovečnosti. Izručen je Haškom tribunalu 28. juna 2001. godine, a proces suđenja bio je više puta prekidan zbog njegovog zdravstvenog stanja i obustavljen je nakon njegove smrti.

Njegova vladavina trajala je nešto više od deset godina, a završila se 2000. godine izborima na kojima ga je porazio kandidat Demokratske opozicije Srbije. Milošević je uhapšen 1. aprila 2001. godine, a izručen Hagu iste godine. Bio je inicijator promene ustavnog položaja autonomnih pokrajina i potpisnik Dejtonskog sporazuma, kojim je zvanično završen rat na prostoru bivše Jugoslavije.

Plenumaši sa novosadskog fakulteta izneli kritike na račun Dragana Đilasa i Zdravka Ponoša

Svađe i podele unutar opozicionog pokreta dodatno su se rasplamsale pred predstojeće lokalne izbore u Beogradu, a sukobi među liderima više nisu skrivani, već su postali potpuno javni. Plenumaši sa Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, okupljeni oko naloga “FTN se budi” na društvenoj mreži Iks, javno su izneli kritike na račun lidera opozicije Dragana Đilasa i Zdravka Ponoša, ocenjujući da opozicija ne vodi politiku na adekvatan način i da nema funkcionalne stranačke strukture.

Prema objavama plenumaša, Đilasu i Ponošu se zamera što, kako navode, godinama nisu ostvarili direktan kontakt sa građanima i nisu radili na terenu. Ove kritike su dodatno pojačale razdor unutar opozicionih redova, posebno u trenutku kada se očekuje formiranje izbornih lista i dogovora o zajedničkom nastupu.

Građani sada imaju priliku da prate javnu polemiku i uoče razlike među političkim akterima koji pretenduju da budu alternativa aktuelnoj vlasti. Za sada nije bilo zvaničnih odgovora od strane Đilasa i Ponoša na ove prozivke plenumaša.

Analitičari ocenjuju da ovakve javne razmene stavova mogu uticati na percepciju opozicije u javnosti, kao i na njenu sposobnost da nastupi jedinstveno na predstojećim lokalnim izborima.