Proizvodnja dostigla 280.000 tona, ulaganja čine 78 odsto ukupnih investicija kompanije

Naftna industrija Srbije (NIS) uložila je 4,9 milijardi dinara u segment istraživanja i proizvodnje nafte i gasa tokom prvog kvartala 2026. godine, što predstavlja 78 odsto ukupnih investicija kompanije u tom periodu, saopšteno je iz NIS-a. Ukupna proizvodnja u ovom segmentu iznosila je 280.000 tona, dok je dodatna proizvodnja zahvaljujući realizovanim geološko-tehničkim aktivnostima iznosila 13.500 tona.

Glavne investicije NIS-a u prvom tromesečju 2026. godine bile su usmerene na bušenje razradnih bušotina, izvođenje geološko-tehničkih aktivnosti, infrastrukturne projekte, kao i nabavku opreme i investiciono održavanje. Kompanija je pustila u rad i nove naftne bušotine, pri čemu se posebna pažnja posvećuje održavanju trenutnog nivoa proizvodnje na zrelim naftnim poljima.

Poseban doprinos povećanju proizvodnje donelo je bušenje novih horizontalnih bušotina na naftnom polju Velebit, a iz kompanije najavljuju nastavak razvoja te vrste bušenja i na drugim poljima. U prvom kvartalu ove godine NIS je ukupno proizveo 280.000 uslovnih tona nafte i gasa na svim aktivama.

Direktor direkcije “Proizvodnja” u bloku “Istraživanje i proizvodnja” NIS-a, Predrag Radanović, izjavio je: “Značajnim investicijama u prvom kvartalu, napravili smo važan iskorak u jačanju proizvodnih aktivnosti. Ostajemo fokusirani na efikasno upravljanje resursima, realizaciju geološko-istražnih projekata i primenu savremenih tehnoloških rešenja, kako bismo obezbedili dugoročnu održivost našeg poslovanja. Nastavićemo da ulažemo u projekte koji obezbeđuju veću efikasnost poslovanja.”

NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa, a zaštita životne sredine je, kako navode, jedan od prioriteta. Većina naftnih i gasnih polja kompanije nalazi se u Srbiji, dok je u ovoj delatnosti prisutna i u Rumuniji i Bosni i Hercegovini. Najstarija inostrana koncesija NIS-a je u Angoli, gde proizvodnja traje od 1985. godine.

Bilateralna trgovina premašila 10 milijardi evra, 28% firmi planira povećanje zaposlenih u 2026. godini

Nemačke kompanije posluju pozitivno u Srbiji i zapošljavaju oko 80.000 radnika, navela je Nemačko-srpska privredna komora (AHK). U Srbiji trenutno posluje više od 900 kompanija sa nemačkim kapitalom, a bilateralna trgovina između dve zemlje prošle godine premašila je iznos od 10 milijardi evra. Srbija je u tom periodu više izvozila u Nemačku nego što je uvozila iz te zemlje.

Ipak, rezultati istraživanja pokazuju i određene izazove. Ove godine 22% anketiranih nemačkih firmi očekuje slabije poslovanje u odnosu na prošlu godinu, dok je 2025. taj procenat bio 18%. Broj kompanija koje očekuju poboljšanje poslovanja smanjen je sa 40% na 37%. Kada je reč o prometu, 35% kompanija očekuje rast, 21% pad, dok 44% smatra da će promet ostati na istom nivou.

Pad optimizma odražava se i na planove o zapošljavanju: u 2026. godini samo 28% nemačkih firmi planira povećanje broja zaposlenih, što je pad u odnosu na 31% iz 2025. godine. Istovremeno, povećava se procenat firmi koje planiraju smanjenje broja radnika – sa 16% u 2025. na 20% u 2026. godini. Zarade u nemačkim firmama su za 30% veće od proseka u Srbiji, pa bi smanjenje zapošljavanja moglo uticati na standard dela stanovništva.

Geopolitička situacija i lokalni izazovi, poput uvođenja Sistema ulaska/izlaska iz Evropske unije (EES), utiču na poslovanje kompanija. Zbog EES-a, AHK je kontaktirala Evropsku komisiju u pokušaju da pronađe privremeno rešenje za izvoznike iz Srbije. Hrvatska je predložila izdavanje viza za profesionalne vozače, ali nemački investitori smatraju da to nije dovoljno dok se rešenje ne primeni u svim državama EU. Ambasador Nemačke u Srbiji Anke Konrad istakla je da su pregovori o trajnom rešenju u toku, ali da je situacija složena.

Prema Filipa Simoviću, predsedniku Upravnog odbora AHK, nemački investitori u Srbiji suočavaju se sa izazovima kao što su korupcija, kriminal, sporo pristupanje EU, politička nestabilnost, netransparentnost javnih nabavki, pravna nesigurnost i otežan pristup EU finansiranju. Ipak, Srbija se i dalje izdvaja po kvalitetu komunikacione infrastrukture, stabilnom snabdevanju energijom, digitalizaciji administracije, kvalitetu lokalnih dobavljača i uslovima za istraživanje i razvoj.

Zabrinjava podatak da bi u 2026. godini 77% anketiranih nemačkih kompanija ponovo izabralo Srbiju kao destinaciju za investiranje, dok je prošle godine taj procenat iznosio 88%. Udeo firmi kojima je važno približavanje Srbije Evropskoj uniji iznosi 92%, što ukazuje na značaj evropskih integracija za nemačke investitore u zemlji.

Kancelarija za informacionu bezbednost počinje sa radom 1. januara, tehnički nadzor već od leta u kritičnim institucijama

Kancelarija za IT i eUpravu najavila je da od 1. januara počinje sa radom Kancelarija za informacionu bezbednost u Srbiji, a prema rečima direktora Mihaila Jovanovića, već je formirano posebno odeljenje koje će biti temelj buduće kancelarije. Tehnički i stručni nadzor u institucijama koje su Zakonom o informacionoj bezbednosti definisane kao kritična infrastruktura počeće još tokom leta.

Na konferenciji ‘Trendovi u sajber bezbednosti – Inovacije i zaštita finansijskih sistema u digitalnom dobu’ u Kući eUprave, Jovanović je istakao da je ovaj događaj prvi specijalizovani u okviru inicijative ‘Trendovi’. On je naglasio da bankarstvo danas, za razliku od ranije, suočava sa digitalnim pretnjama – napadači su često fizički udaljeni, koriste fišing, dipfejk tehnologije i različite digitalne prevare umesto tradicionalnih metoda.

Jovanović je ocenio da savremeni sajber kriminal više nije pojedinačan incident i da sajber bezbednost ne može biti samo IT pitanje. ‘Što su finansijske usluge modernije, brže i dostupnije, to je veći izazov njihove zaštite. Zato je važno da se digitalna transformacija finansijskog sektora paralelno razvija sa jačanjem informacione bezbednosti, upravljanja rizicima i operativne otpornosti’, rekao je Jovanović.

On je naglasio da nijedna institucija, banka ili kompanija ne može samostalno da odgovori na složenost aktuelnih pretnji. ‘Borba protiv digitalnih prevara i sajber kriminala zahteva blisku saradnju javnog i privatnog sektora, finansijskih institucija, regulatora, tehnoloških kompanija, akademske zajednice i nadležnih ministarstava. Kancelarija za IT i eUpravu želi da bude aktivan partner u ovom procesu. Naš cilj nije samo razvoj elektronskih usluga, već izgradnja bezbednog, pouzdanog i otpornog digitalnog okruženja u kojem građani imaju poverenje u sisteme koje koriste svaki dan’, istakao je Jovanović.

Konferenciju su organizovali Cyber District, HUB201 i Udruženje banaka Srbije.