Prihodi budžeta porasli 10,6%, rashodi skočili 18,8%, državni dug premašio 41 milijardu evra

Vlada Srbije odlučila je da poveća akcizu na gorivo nakon što je budžetski deficit u prva tri meseca 2026. godine dostigao gotovo 113 milijardi dinara, četiri puta više nego u istom periodu prethodne godine. U periodu od polovine aprila do polovine maja, akciza na gorivo bila je smanjena za 255 dinara u odnosu na redovan iznos, ali je ova mera trajala nešto više od mesec dana, od 10. aprila do 15. maja.

Tokom tog perioda, vozači su plaćali 54 dinara po litru benzina i 55,53 dinara po litru dizela, dok su redovne akcize iznosile 57,6 i 59,23 dinara, odnosno „pune“ akcize 72 i 74 dinara po litru. Prvobitno umanjenje akcize produženo je do 31. maja, ali je dodatni popust povučen zbog ograničenja iz Zakona o akcizama, koji dozvoljava maksimalno smanjenje od 20 procenata u vanrednim okolnostima.

Prema podacima Ministarstva finansija, budžetski prihodi za prva tri meseca ove godine porasli su 10,6% realno, dok su rashodi zabeležili rast od 18,8%. U tom periodu, akciza je do 13. marta naplaćivana u punom planiranom obimu, nakon čega su usledila smanjenja. Manja akciza direktno je uticala i na prihod od PDV-a, jer se kod akciznih proizvoda PDV naplaćuje na ukupnu cenu, uključujući i iznos akcize.

Procenjuje se da je prosečna mesečna prodaja goriva u Srbiji oko 58 miliona litara benzina i 230 miliona litara dizela. Sa umanjenim akcizama od 12 do 15 dinara po litru benzina i 11 do 16 dinara po litru dizela, država je za dva meseca smanjenih akciza izgubila oko 66 miliona evra prihoda. U istom periodu, državno zahvatanje iz maloprodajne cene goriva palo je sa 105 dinara po litru benzina i 110 dinara po litru dizela u februaru na 87 i 95 dinara do polovine maja, što je pad sa 58/55% na 46/43% udela u maloprodajnoj ceni.

Kako se navodi, budžetski manjak može se pokriti jedino dodatnim zaduživanjem. Krajem aprila emitovane su državne obveznice vredne tri milijarde evra, dok je državni dug od početka godine povećan za 1,8 milijardi evra, premašivši 41 milijardu evra. Prema podacima Uprave za javni dug, deficit je 18. maja 2026. iznosio 962 miliona evra.

Program finansijske pismenosti realizovan u 43 škole uz podršku 9 kompanija i 54 biznis mentora

Program finansijske pismenosti koji zajednički sprovode Nordeus fondacija i Dostignuća mladih u Srbiji obuhvatio je 1.550 učenika u školskoj 2025/2026. godini. Ovaj edukativni projekat realizovan je u 22 grada, 43 srednje škole i 56 učionica, uz angažman 47 nastavnika i 54 biznis mentora iz 9 partnerskih kompanija, saopštila je Nordeus fondacija.

Tokom prethodne četiri godine, kroz program je prošlo više od 4.500 srednjoškolaca iz preko 25 gradova širom Srbije. U tom periodu učestvovalo je više od 120 nastavnika, 182 biznis mentora i 11 partnerskih kompanija, a nastava je sprovedena u 163 učionice. Program je namenjen jačanju praktičnih veština mladih u oblastima kao što su planiranje kućnog budžeta, štednja, krediti, osiguranje i investiranje.

U školskoj 2025/2026. godini, program je bio prisutan u gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Čačak, Kruševac, Pančevo, Leskovac, Valjevo, Zrenjanin, Šabac, Sremska Mitrovica, Ivanjica, Guča i Vrnjačka Banja. U program su bile uključene gimnazije, ekonomske, tehničke, medicinske, poljoprivredne i stručne škole, što ukazuje na široko interesovanje učenika iz različitih obrazovnih profila.

“Najvrednija lekcija zapravo nije nešto što ću trenutno raditi sa novcem, nego u daljem životu. Sada znam šta treba da uradim sa prvom platom, a radionica o kućnom budžetu mi je pomogla da saznam koliko je novca stvarno potrebno izdvojiti za određene stvari. Verujem da ću se, kada se osamostalim, na dobar način ophoditi prema novcu i njime uspešno raspolagati”, izjavila je Tamara Milić, učenica Devete beogradske gimnazije.

U realizaciji programa tokom četiri godine učestvovalo je ukupno 182 biznis mentora, dok je samo u školskoj 2025/2026. bilo angažovano 54 mentora. “Rad sa mentorima iz industrije mnogo znači. Jedno je kada u učionici kroz teoriju prenosite poslovni svet, a sasvim je druga slika i atmosfera kada osoba koja je deo tog sveta bude deo naših radionica. Tu učenici zapravo mogu da pitaju sve što ih interesuje i vide kako taj poslovni svet funkcioniše u praksi”, naglasila je Ivana Janjić, nastavnica izbornog predmeta Ekonomija i biznis u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji.

Projekat se realizuje uz podršku kompanija Banca Intesa, Erste Banka, Generali Osiguranje Srbija, Mastercard, Wiener Städtische osiguranje, OTP banka, Telekom Srbija, UniCredit Bank i Triglav osiguranje. Program povezuje škole, nastavnike, kompanije i poslovne mentore kako bi mladima pružio znanja i veštine za odgovorno upravljanje ličnim finansijama.

Novi AI asistent ComBot olakšava rad sa velikim brojem dokumenata u kompanijama, povećava efikasnost i pouzdanost informacija

Kompanija Coming razvila je napredno rešenje za upravljanje dokumentacijom – kompanijskog asistenta ComBot, koji pojednostavljuje i ubrzava pristup internim informacijama zaposlenima. Prema zvaničnim informacijama, ComBot funkcioniše kao proširenje postojećeg sistema ComDoc, omogućavajući korisnicima da dobiju precizne i jasne odgovore na pitanja iz dokumentacije putem prirodne komunikacije, bez potrebe za ručnim pretraživanjem ili pregledanjem velikog broja fajlova.

Za razliku od tradicionalnih baza podataka, gde je pristup informacijama često otežan zbog složene strukture i obima podataka, ComBot koristi napredne metode pretrage i transparentnosti – svaki odgovor zaposlenima dolazi uz tačan izvod iz originalnog dokumenta na osnovu kojeg je odgovor generisan. Na ovaj način, korisnici ne samo da dobijaju relevantnu informaciju, već i kontekst njenog nastanka, što značajno smanjuje mogućnost pogrešnih tumačenja i povećava poverenje u interni sistem.

Ovakav pristup posebno je značajan za sektore sa obimnom i kompleksnom dokumentacijom, kao što su finansije, pravne službe, operativno upravljanje i interne komunikacije, gde je tačnost podataka od ključnog značaja. Razvoj kompanijskog asistenta predstavlja prelazak sa univerzalnih alata na specijalizovana rešenja integrisana u postojeće poslovne procese, prilagođena specifičnim potrebama svake organizacije.

Pored individualnog asistenta, Coming razvija i naprednija Enterprise RAG rešenja, koja omogućavaju pretragu kompletne interne dokumentacije i generisanje odgovora zasnovanih isključivo na internim podacima kompanije. Takva rešenja omogućavaju semantičko razumevanje informacija na organizacionom nivou, povezujući podatke iz više izvora radi davanja preciznih i pouzdanih odgovora zaposlenima.

Sistemi poput ComBot i Enterprise RAG funkcionišu u bezbednom i izolovanom okruženju, bilo na infrastrukturi same kompanije ili kroz kontrolisanu implementaciju, što omogućava potpunu kontrolu nad poverljivim informacijama. Posebna vrednost ovih rešenja ogleda se u njihovoj prilagodljivosti – razvijaju se prema specifičnostima poslovanja i strukturi dokumentacije svake organizacije. Time veštačka inteligencija postaje integralni deo logike i procesa firme, a ne eksterni generički alat.

Na ovaj način, kompanije mogu započeti sa rešavanjem konkretnih izazova u pristupu informacijama na nivou pojedinca, a potom postepeno širiti sistem na celu organizaciju. Ubrzan i transparentan pristup proverljivim podacima omogućava efikasnije donošenje odluka i optimalno korišćenje resursa, što u savremenom poslovanju postaje jedna od ključnih konkurentskih prednosti.