Stanovnica Brača izgubila je svest ispred zaključanih vrata Hitne pomoći i osam minuta čekala pomoć, a sada je u teškom stanju u KBC Split.

Jedna 38-godišnja žena doživela je dramatičan trenutak ispred zaključanih vrata Hitne pomoći u Supetru na ostrvu Brač. U noći između 5. i 6. septembra, ona je pala u nesvest i osam minuta čekala pomoć jer unutra nije bilo nikoga. Prema saopštenju gradonačelnice Ivane Marković, život joj je visio o koncu tokom tih minuta, dok je T1 tim hitne medicinske pomoći bio na terenu. Srećom, tim je bio na povratku sa druge intervencije i stigao je za osam minuta, kako je potvrdio direktor hitne medicinske službe.

Međutim, stanje ove žene i dalje je izuzetno teško. Više od deset dana nakon incidenta, ona se nalazi na intenzivnoj nezi u KBC Split. Gradonačelnica Marković izrazila je nadu u njen brz oporavak i zahvalila svima koji rade u hitnom medicinskom prevozu, ističući koliko je svaki minut presudan u ovakvim situacijama.

Strahovi stanovnika ostrva zbog dostupnosti hitne pomoći

Slučaj “Hitna pomoć u Supetru” nije usamljen, upozorila je gradonačelnica. Prema njenim rečima, nedostatak dostupne hitne medicinske pomoći predstavlja jedan od najvećih strahova među stanovnicima hrvatskih ostrva. “Šta ako se nešto dogodi meni, mom detetu, partneru, roditelju, a Hitne nema? Šta ako medicinski gliser ne može da dođe? Kako da stignemo do bolnice?”, upitala je Marković.

Ona smatra da su adekvatna oprema i dovoljan broj timova hitne medicinske pomoći pitanje života i smrti. Kao najekstremniji primer krize zdravstvene zaštite na ostrvima, Marković je navela slučaj iz marta 2025. godine, kada je mladić sa Lastova preminuo nakon što je njegov transport do bolnice trajao više od osam sati. Prema njenim rečima, od tada se nije mnogo toga promenilo.

Poziv na promene i sistemska rešenja

Gradonačelnica je kritikovala i odgovor direktora Zavoda za hitnu medicinu Lea Luetića na slučaj iz Supetra, navodeći da iz njegovih reči nije jasno da će doći do promena. “Žalosti me ovaj odgovor, jer je iz njega jasno da promene neće biti, pošto se ponovo objašnjava kako je sistem dobro organizovan i kako nema problema”, rekla je Marković.

Dodala je da kao gradonačelnica i stanovnica ostrva želi da pomogne i podstakne konkretne promene, iako grad ima ograničene mogućnosti. Supetar, prema njenim rečima, ulaže u školovanje za deficitarna zanimanja i sufinansira pedijatra, ali ključne promene moraju doći sa državnog nivoa. Marković je podnela niz amandmana za bolju koordinaciju zdravstvenih i socijalnih usluga na ostrvima, ali oni nisu prihvaćeni.

Apel za bolju organizaciju hitne pomoći na ostrvima

Na kraju, Marković je uputila apel da se sedne za sto i pronađe način da se unapredi zdravstvena zaštita na ostrvima. “Ovo danas je apel, molba, zahtev. Jer zaista mi je mučno i žalosno što moramo ponovo da apelujemo i govorimo da ovo nije dobro”, poručila je.

Slučaj hitne pomoći u Supetru i raniji događaji na drugim ostrvima, prema njenim rečima, pokazuju da ostrvljani nisu ravnopravni građani kada je u pitanju pristup zdravstvenoj zaštiti. Za mnoge stanovnike Brača i drugih ostrva, pitanje dostupnosti hitne pomoći ostaje ozbiljan izazov i tema koja zahteva hitnu pažnju nadležnih.

Biciklista je preživeo sudar u rumunskom okrugu Arad i hospitalizovan je sa višestrukim prelomima, a policija istražuje uzrok.

Muškarac na biciklu pretrpeo je teške povrede nakon što ga je automobil udario velikom brzinom na putu u rumunskom okrugu Arad. Ovaj događaj, poznat kao “biciklistu udario automobil u Aradu”, zabeležen je na uznemirujućem video-snimku koji se brzo proširio društvenim mrežama i izazvao brojne reakcije javnosti.

Prema zvaničnim informacijama, vozač automobila je bez kočenja naglo skrenuo iz svoje trake i u punoj brzini udario u biciklistu. Snimak jasno prikazuje trenutak sudara, kada je biciklista odbačen oko dva metra u vazduh. Nakon što se vozilo zaustavilo, žrtva je ostala da leži na kolovozu, a prolaznici su odmah pritekli u pomoć.

Tok istrage i zdravstveno stanje bicikliste

Lekari su brzo reagovali i prevezli biciklistu u bolnicu, gde mu je ukazana pomoć zbog višestrukih preloma. Iako je zadobio ozbiljne povrede, iz bolnice je potvrđeno da je preživeo sudar i trenutno se oporavlja.

Policija je odmah pokrenula istragu kako bi utvrdila sve okolnosti nesreće. Prema prvim informacijama, vozač automobila nije bio pod dejstvom alkohola, što je pokazao i zvanični test. Ipak, organi reda nastavljaju analizu događaja kako bi utvrdili zbog čega je vozač prešao u suprotnu traku i izazvao sudar.

Reakcije javnosti i značaj bezbednosti u saobraćaju

Snimak nesreće izazvao je veliki broj komentara na mrežama, a građani se pitaju kako je došlo do ovakvog incidenta i da li su mogli biti sprečeni ozbiljni posledice. Ovakvi slučajevi još jednom podsećaju na važnost poštovanja saobraćajnih propisa, kao i na potrebu za pažljivijim odnosom prema svim učesnicima u saobraćaju, posebno biciklistima.

Osim toga, stručnjaci ističu da svaka saobraćajna nesreća, poput ove gde je biciklistu udario automobil u Aradu, treba da posluži kao upozorenje i motiviše na dodatnu opreznost. Policija i dalje radi na prikupljanju dodatnih informacija, a javnost očekuje zvanične rezultate istrage.

Nenad Stevandić ističe značaj saradnje Srbije i Republike Srpske i objašnjava ulogu zajedničkih aktivnosti u očuvanju nacionalnih interesa.

Nenad Stevandić, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, naglasio je danas da Srbija i Republika Srpska zajedno grade bolju budućnost i da je saradnja među pripadnicima srpskog naroda ključna za očuvanje zajedničkih interesa. U zvaničnoj izjavi, Stevandić je govorio o tome koliko je važno da Srbija i Republika Srpska imaju zajednički stav, posebno u situacijama kada su interesi srpskog naroda ugroženi. On je istakao da je potpuno normalno da pripadnici istog naroda dele mišljenje o vitalnim pitanjima.

Važnost zajedničkog delovanja Srbije i Republike Srpske

Prema njegovim rečima, istorijska nesreća je što se stalno pokušava postaviti granica između Srba sa obe strane Drine. “Ta istorijska nesreća da stalno pokušavaju da stave granicu između nas, da neko kontroliše kad braća jedan drugom dolazi na slavu, i na svadbu i da neko u tome uživa, za nas je neprihvatljiva. Ne možemo da prihvatimo da je bilo kome u interesu da je njegova sreća naša nesreća”, izjavio je Stevandić. Takođe je naglasio da duhovna veza između Srbije i Republike Srpske nikoga ne ugrožava, već doprinosi izvesnijoj budućnosti.

Obeležavanje Dana jedinstva i očuvanje nacionalne svesti

Stevandić je objasnio da Srbija i Republika Srpska, zahvaljujući liderima kao što su Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, zajedno obeležavaju Dan jedinstva, slobode i nacionalne zastave, kao i važne datume iz istorije. Istakao je da zajedničko obeležavanje praznika ima simboličku i praktičnu vrednost za očuvanje nacionalnog identiteta. Osim toga, rekao je: „Naša duhovna veza nikoga ne ugrožava, a našu budućnost će učiniti veoma izvesnom.“

Dejtonski sporazum i obaveze Srbije

Na pitanje o odnosu Srbije prema Republici Srpskoj, Stevandić je precizirao da Srbija ima obavezu kao potpisnik Dejtonskog sporazuma. On je naveo da mnogi ljudi u Sarajevu i Zagrebu pogrešno tumače angažman Srbije kao mešanje u unutrašnja pitanja Bosne i Hercegovine. „Srbija ima obavezu kao potpisnik Dejtonskog sporazuma, i mnogi ljudi u Sarajevu, a i u Zagrebu uopšte ne razumeju kada kritikuju, kada kažu da se Srbija meša. Srbija ispunjava svoje obaveze. Ona mora da se meša, ona se obavezala da se meša jer je ona potpisnik tog sporazuma, a to je ugovor. Srbija time dokazuje svoju samosvest, svoje dostojanstvo i svoju snagu. Što je Srbija snažnija, to su ljudi koji vide svoju sreću u našoj nesreći sve nezadovoljniji”, objasnio je Nenad Stevandić.

Zaključak – zajedništvo kao garant stabilnosti

Na kraju, Stevandić je podvukao da zajedničko delovanje Srbije i Republike Srpske ima ključnu ulogu u očuvanju vitalnih interesa srpskog naroda. On smatra da saradnja, politička podrška i ekonomska povezanost doprinose stabilnosti i sigurnosti na Balkanu. Zbog toga, Srbija i Republika Srpska nastavljaju da grade bolju budućnost kroz međusobno poštovanje i zajedničke vrednosti.