Ukrajinski predsednik naglašava spremnost za mirovni sporazum sa Rusijom, ali odbija dodatne teritorijalne ustupke i kritikuje dinamiku vojne pomoći iz SAD.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je njegova zemlja spremna da što pre postigne mirovni sporazum sa Rusijom, ali pod uslovom da ne pristane na dodatne teritorijalne ustupke. Ova izjava dolazi u trenutku kada rastu pritisci iz Vašingtona da se pronađe rešenje za sukob. Kako je naglasio, Ukrajina bi mirovni sporazum potpisala već danas, ali ne prihvata predaju više teritorija od onoga što je trenutno pod ruskom kontrolom.

Zelenski je istakao: “Spremni smo da zaustavimo ovaj rat što je pre moguće.” Prema njegovim rečima, Rusija sada kontroliše više od 19 odsto teritorije Ukrajine, ali Kijev ne želi da pristane na dalja odricanja u zamenu za mir. Pored toga, ukazao je na problem sa obimom i tempom vojne pomoći iz SAD, navodeći da isporuke ne zadovoljavaju potrebe ukrajinske vojske.

Kako Ukrajina odgovara na pritiske iz Vašingtona

Pitanje mirovnog sporazuma sa Rusijom postaje sve aktuelnije, posebno zbog intenziviranja pritiska iz Sjedinjenih Američkih Država. Zelenski je u svojoj izjavi istakao da je komunikacija sa američkom administracijom otvorena i iskrena, ali je izrazio nezadovoljstvo trenutnim nivoom podrške. “Osećam ono što osećam. To nije podrška”, rekao je, naglašavajući da očekuje konkretniju pomoć.

Tokom poslednja tri meseca, Ukrajina je od SAD primila svega 24 presretačke rakete za protivvazdušne sisteme “Patriot”, dok su potrebe na terenu mnogo veće. Zelenski je naveo primer kada je tokom jedne noći na Kijev ispaljeno čak 30 balističkih raketa, što pokazuje ozbiljnost situacije i potrebu za stotinama projektila mesečno.

Mirovni sporazum sa Rusijom: stav Ukrajine i izazovi

Kada je reč o mogućnosti sklapanja mirovnog sporazuma sa Rusijom, Zelenski je bio izričit da Kijev ne pristaje na dodatne teritorijalne ustupke. Iako je spreman da pregovara radi mira, smatra da bi dalje predaje teritorija išle na štetu ukrajinskih interesa.

Osim toga, ukazao je na pojedine odluke Vašingtona koje, prema njegovom mišljenju, idu naruku Moskvi. Među njima su i ublažavanje pojedinih sankcija na ruske energente i zahtevi da Ukrajina obustavi napade na rusku energetsku infrastrukturu. Zelenski ocenjuje da takvi potezi produžavaju sukob i otežavaju postizanje trajnog rešenja.

S obzirom na aktuelnu situaciju, jasno je da će razgovori o mirovnom sporazumu sa Rusijom i dalje ostati u fokusu međunarodne zajednice. Ukrajina, prema rečima svog predsednika, ostaje otvorena za pregovore, ali bez novih ustupaka na račun svoje teritorijalne celovitosti.

Tokom protesta ispred Ministarstva prosvete u Tirani, policija je upotrebila vodeni top na demonstrante, a zapaljeni su i kontejneri.

Nemiri su izbili u Tirani kada su pristalice albanske Demokratske partije (DP) gađale kamenicama zgradu Ministarstva prosvete. Ovaj napad u Tirani dogodio se tokom okupljanja demonstranata, dok su studenti najavljivali svoj protest ispred ministarstva. Pored kamenica, demonstranti su zapalili kontejnere za smeće, što je dodatno pogoršalo situaciju.

Policija je odgovorila upotrebom vodenog topa kako bi rasterala okupljene. Prema pisanju lokalnih medija, u određenim momentima upotrebljeni su i gumeni meci. Demonstracije su postale napetije kako je rastao broj okupljenih, a napad u Tirani je kulminirao u trenutku kada su demonstranti krenuli ka zgradi ministarstva.

Protesti zbog stanja u obrazovanju

Ovo okupljanje deo je šireg talasa protesta koji traju već 12 dana u Albaniji. Studenti su inicirali proteste zbog nezadovoljstva stanjem u obrazovanju, visokim troškovima studiranja i slabim mogućnostima zaposlenja mladih. Međutim, protesti su ubrzo prerasli u masovne demonstracije protiv vlade premijera Edija Rame, sa zahtevima za njegovu ostavku.

Pored napada u Tirani na ministarstvo, pristalice Demokratske partije su prethodno ispred zgrade vlade zapalile stolice koje je premijer Rama postavio kao simbol poziva studentima na dijalog. Ovim potezom demonstranti su jasno iskazali protivljenje trenutnoj politici vlade.

Reakcija vlasti i pokušaji dijaloga

Premijer Edi Rama danas je ponovo pozvao na dijalog sa studentima i građanima. On je objavio video-snimak na društvenim mrežama u kojem se vidi kameni sto ispred njegove kancelarije sa papirima na kojima piše “dijalog”. Rama je prethodnih dana postavljao stolice i klupe ispred kabineta, ali studenti do sada nisu prihvatili poziv na razgovor.

Prema izjavama organizatora protesta, okupljanja i dalje traju u više albanskih gradova. Demonstranti ističu da neće odustati dok se njihovi zahtevi ne ispune. Iako su protesti započeli kao studentski, sve više građana se priključuje, zahtevajući promene u društvu i bolju perspektivu za mlade.

Širi kontekst i nastavak protesta

Protesti traju neprekidno dvanaest dana, a situacija u Tirani se povremeno zaoštrava. Policija je u više navrata intervenisala kako bi održala javni red, dok su demonstranti odlučni da nastave sa okupljanjima. Napad u Tirani i upotreba vodenih topova pokazuju ozbiljnost sukoba između vlasti i građana.

U narednim danima očekuje se nastavak protesta i mogući novi pokušaji dijaloga. Demonstranti zahtevaju konkretne promene, dok vlast poziva na mirno rešavanje problema. Situacija ostaje napeta, a javnost u Albaniji sa pažnjom prati događaje ispred Ministarstva prosvete i ostalih institucija.

Područje uz obalu Vanuatua pogodila su dva zemljotresa, a nadležne službe upozoravaju na moguće opasne talase.

Dva snažna zemljotresa kod Vanuatua zabeležena su u subotu rano ujutru, što je izazvalo izdavanje upozorenja na cunami za priobalne oblasti te ostrvske države u južnom Pacifiku. Prema saopštenju seizmoloških službi, prvi potres registrovan je u 3:31 po britanskom letnjem vremenu, dok je drugi usledio svega četiri minuta kasnije.

Prvi zemljotres kod Vanuatua prvobitno je procenjen na magnitudu 7,2, ali je kasnije korigovan na 6,9 stepeni prema podacima Američkog geološkog zavoda. Epicentar ovog potresa bio je oko 197 kilometara zapadno-severozapadno od mesta Port Olri, na dubini od 10 kilometara. Drugi potres, magnitude 6,3, takođe je zabeležen na dubini od 10 kilometara, oko 170 kilometara severozapadno od Port Olrija.

Upozorenje na cunami nakon zemljotresa kod Vanuatua

Pacifički centar za upozoravanje na cunami saopštio je da postoji mogućnost opasnih talasa duž obala udaljenih do 300 kilometara od epicentra. Zbog toga su lokalne vlasti izdale preporuke stanovništvu u ugroženim priobalnim područjima da prate najnovija obaveštenja, kao i da postupaju u skladu sa uputstvima nacionalnih i lokalnih službi.

Osim toga, naglašeno je da se situacija pomno prati i da su svi nadležni organi u pripravnosti. S obzirom na snagu potresa i blizinu epicentra obali, moguće je formiranje talasa koji bi mogli ugroziti delove priobalja.

Preporuke nadležnih službi i trenutna situacija

U međuvremenu, građanima Vanuatua upućen je apel da ostanu mirni, ali i oprezni dok traje upozorenje na cunami. Pre svega, važno je da svi koji se nalaze u blizini mora prate informacije koje objavljuju nadležne institucije. Takođe, preporučuje se izbegavanje boravka u neposrednoj blizini obale dok ne stigne zvanična potvrda da je opasnost prošla.

Konačno, prema saopštenju Pacifičkog centra za upozoravanje na cunami, opasni talasi mogli bi pogoditi područja čak do 300 kilometara od epicentra oba zemljotresa kod Vanuatua. Zvaničnici apeluju na građane da se pridržavaju svih mera opreza dok traje monitoring mogućeg cunamija.