Ministarstvo unutrašnjih poslova najavilo proveru pešaka i vozača dvotočkaša od 18. do 31. maja

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, od 18. do 31. maja 2026. godine sprovodiće centralnu akciju pojačane kontrole saobraćaja na putevima u Srbiji, saopšteno je iz policijskih izvora. Akcija je usmerena na otkrivanje saobraćajnih prekršaja koje čine pešaci i vozači dvotočkaša, s obzirom na povećan broj stradalih iz ovih kategorija.

Prema zvaničnim podacima, u prva četiri meseca 2026. godine poginula su 34 pešaka i 22 vozača dvotočkaša, što ih svrstava među najugroženije učesnike u saobraćaju. Ministarstvo apeluje na građane da poštuju saobraćajne propise i budu odgovorni, kako bi se smanjio broj saobraćajnih nezgoda, posebno onih sa najtežim posledicama.

“Posebno apelujemo na vozače motornih vozila da obrate dodatnu pažnju na pešake i dvotočkaše, smanje brzinu u zonama pešačkih prelaza i na mestima pojačane frekvencije pešaka, kao što su tržni centri i pijace. Pešaci i vozači dvotočkaša treba da poštuju saobraćajnu signalizaciju i koriste zaštitnu opremu”, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova.

Akcija traje do kraja maja, a saobraćajna policija će tokom ovog perioda biti prisutna na najprometnijim saobraćajnicama kako bi se povećala bezbednost svih učesnika.

Putevi Srbije najavili zatvaranje više traka, saobraćaj preusmeren do završetka radova

Radovi na rehabilitaciji deonice državnog puta prvog A reda broj 1, od petlje Nova Pazova do petlje Batajnica, u smeru Novi Sad–Beograd, počeće danas u 19 časova i trajaće do petka, 22. maja, saopštili su iz Puteva Srbije. Tokom izvođenja radova, za saobraćaj će biti zatvorene vozna i preticajna traka desne kolovozne trake u smeru prema Beogradu.

Saobraćaj u smeru ka Beogradu odvijaće se zaustavnom trakom i preticajnom trakom suprotnog smera, dok će se u smeru ka Novom Sadu saobraćaj odvijati voznom i zaustavnom trakom. Petlje Nova Pazova i Novi Banovci biće otvorene za saobraćaj u oba smera. Nadležni apeluju na vozače da obrate pažnju na postavljenu saobraćajnu signalizaciju i prilagode brzinu uslovima na putu.

Radovi će biti obezbeđeni adekvatnom signalizacijom i opremom, a iz Puteva Srbije poručuju da se očekuje pojačan saobraćaj i mole vozače za strpljenje tokom trajanja izmena režima saobraćaja.

Bivši premijer Srbije opisao detinjstvo, odlaske na Kosovo i uticaj rata na mlade generacije

Miloš Vučević, bivši premijer Srbije i aktuelni predsednik Srpske napredne stranke, govorio je o svom odrastanju, odlasku u vojsku i ličnim iskustvima tokom 1993. godine, kada je u zemlji besneo građanski rat. Vučević je naveo da je neposredno po završetku gimnazije dobio poziv za služenje vojnog roka u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, sa rasporedom u Gnjilane i na Kosovo i Metohiju, što je za njega imalo i ličnu dimenziju jer deo porodice živi u Kosovskoj Mitrovici.

On je istakao da su mu prvi odlasci na Kosovo ostavili snažan utisak i da je još tada primećivao društvene podele i tenzije. Tokom priprema za prijemni ispit na Pravni fakultet u Novom Sadu, njegov otac je privremeno sakrio vojni poziv kako bi mogao da se fokusira na polaganje ispita. Vučević je dodao da je prijemni uspešno položio, a odmah potom dobio poziv za vojsku.

“Srpski jezik i istorija su bili predmeti na prijemnom ispitu, a u tom trenutku mi stiže poziv za vojsku. Otac je uzeo to pismo kako bih se mogao pripremiti za fakultet. Kada sam položio prijemni, poziv me je čekao na stolu”, rekao je Vučević.

Naglasio je da je njegova generacija s nestrpljenjem iščekivala služenje vojnog roka, ali da su posledice rata bile prisutne. Neki njegovi prijatelji su poginuli ili ranjeni u Bosni i Hercegovini, a dolazak izbeglica i ranjenih bio je svakodnevan prizor. Vučević se prisetio i poseta ranjenim drugovima na Vojnomedicinskoj akademiji, gde je, prema njegovim rečima, bilo mnogo ranjenih sa različitih frontova.

Nakon toga, služio je dva meseca u kasarni u Vranju, a zatim deset meseci u Gnjilanu. Istakao je da su vojnici bili izolovani od svakodnevnih problema i nestašica, a u kasarni su svi zajedno provodili vreme. Naveo je da je Gnjilane bilo većinski albansko, dok su okolna sela uglavnom bila srpska. Vojnici nisu mogli iz kasarne bez uniforme i kretali su se samo određenim ulicama.

Vučević je opisao i susrete sa lokalnim stanovništvom, navodeći da su nailazili na neprijatnosti prilikom prolaska vojnim kolonama, ali da su bili usluženi u prodavnicama. Prisjetio se i scene iz pržionice kafe kod Albanca, gde je na zidu video poster američkog aviona, što je kasnije shvatio kao želju lokalnog stanovništva za promenama.

“Ne daj Bože da se vrati to vreme”, istakao je Vučević, govoreći o teškim uslovima i tenzijama iz tog perioda.